Bez pretenzija na analize – je ne poznajem oblast dovoljno…Samo poziv na razgovor.

Iznenađenja godine:

Savez izviđača Srbije ušao je u godinu jubileja. Ove godine, slavimo 100 godina od formiranja prvih skautskih jedinica u Srbiji, koja je kao jedna od prvih zemalja u svetu i osnivač Svetske organizacije skautskog pokreta.

Autor: Rodoljub Šabić

Siguran sam da nisam jedini koga nervira ona čuvena „mudrost" da „ovce treba šišati", pogotovo propraćena „duhovitim" dodatkom „da im runo brže raste". Razume se, ne u svom doslovnom značenju već u onom „filozofskom", u kome pretenduje na to da bude izraz prave mere u odnosu „malih" i „velikih", „pametnih" i „glupih", „jakih" i „slabih"... A posebno me nervira sve češće suočavanje sa praktičnim nastojanjima da se istinitost ove mudrosti potvrdi u praksi.

Na jedan takav primer ukazuju i obraćanja Povereniku građana i NVO iz nekih gradova u unutrašnjosti, obraćanja u kojima se ukazuje na to da njihove lokalne vlasti razmišljaju o uvođenju administrativnih taksa na zahteve na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, odnosno da su to već učinile.

 

Некада, у Орвелова времена, сила се могла замислити као Велики Брат који надзире сваки покрет својих поданика. Орвелијанско пророчанство потпуно се обистинило оног тренутка када је силама постало могуће да надзиру сваки телефонски позив било ког грађанина, сваки хотел у ком је одсео, сваки аутопут којим је прошао и тако даље.

 

 

 

Nekada dodje trenutak kada se čoveku menjaju granice. Kada postaneš malo veći od prostora. Slomiš nešto tog dana. Šolju za čaj, na primer. Srušiš je malim prstom i ona padne i razbije se na tri perfektna dela. Toliko precizan rez tako malim prstom. Hiruški tanak. Prosto, možeš da ga zakrpiš i delovi će upasti tamo gde treba.

I nastaviš da udaraš u stvari. Ili već, stvari krenu da ti se nalaze na putu. Mislim, možemo

 

Nema na zemaljskom šaru Vilajeta sa toliko Sultana, Vezira, Aga i Begova, koliko ih ima u skučenoj, prljavoj, zapuštenoj, odbačenoj i ubuđaloj zemlji u kojoj živimo! Udobno borave u svojim dvorovima, svim mogućim tehnološkim sredstvima zaštićeni e da ne bi došli u bilo kakav kontakt sa svojim čipčijama, nama, smrdljivim, kužnim, vašljivim, podrpanim i gladnim.

Sultan apsolutista, zvezdočatac, znalac i u

Dok se o komunističkim ili pak mračnjacima 90-ih danas uglavnom može javno govoriti ― o ovim novim, tzv. demokratskim mračnjacima govori se u pola glasa, šapatom, sa strahom ili dozom autocenzure koja uveliko prevazilazi čak i onu iz doba komunizma. Iako je problem manje-više isti: bilo da je reč o pozorištu, filmu, (vizuelnoj) umetnosti ili književnosti, svejedno, uvek se s lakoćom identifikuju iste grupe (ili grupice) interesno povezanih lica koja se vuku (ili guraju, svejedno) ― iz filma u film, iz predstave u predstavu, iz festivala u festival, sa izložbe na izložbu, iz žirija u žiri, iz komisije u komisiju, iz projekta u projekat, iz medija u (isti taj ili neki drugi) medij, ... Na najbrutalnije (ili najsofisticiranije, svejedno) načine sprečavajući bilo koga da se ovako osvojenim (ili tzv. oslobođenim, svejedno) te(rit)orijama (tačnije: kasama, institucijama, žirijima, redakcijama, i ostalim guzicama) čak i približi.

ili ne pominji okupaciju

"Stop gradnji jevrejskih naselja" kaže naslov agencijske (Beta) vesti na b92 portalu, a u vezi obraćanja genseka UN-a Ban Ki Muna odboru za palestinsko pitanje te respektabilne organizacije.

Nastavim li da filozofiram i ignorisem lepote koje me okruzuju steci cu osecaj da sam i dalje u dnevnoj sobi u Filmskom Gradu i gledam Travel kanal. Ovoga puta biram da ne prebacim kanal, idem do kraja pa sta bude. Ni reklame koje su sarene i dosadne mi sada ne smetaju. Ne danas. Danas je moj dan!

Od stana do plaze ima nekih pola sata voznje kada nema guzve, taman da mi se izluftira glava u voznji iako kaciga sprecava potpuni "refresh". Dan je suncan, nema ni oblacka na nebu, kao porucen za moj iznenadni plan da glumim turistu u gradu u kom zivim. Levo pa desno, vijugavim putem

 

Dvadesetog Januara 2003. godine primetila sam neke bolove koje čak nisam mogla da povežem sa kontrakcijama. Trudnoća nije bila prva, a sve ono od prvog porođaja se brzo zaboravi (inače bi do drugih verovatno teško dolazilo). Ljudski mozak je čudo. Potisne svu bol, nadljudske napore i prateću neprijatnost. I još ponešto, pride.

Ponekad mi se Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena iz kultnog stripa Alan Ford čini ozbiljnije od većine naših ministarstava. Možda scenarista ovog italijanskog stripa Lučano Seki nije mogao toliko kreativan da bude koliko su kreativni naši političari.

A da li će neko nekad biti odgovoran za svoju 'kreativnost'?

Igramo se države sa dozom nacionalnog naboja a 90% (možda i više) ne bi moglo

Evropski parlament je 19. januara 2011. na sednici u Strazburu ogromnom većinom glasova ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom - za je glasalo  612 poslanika, dok je 38 bilo protiv.

Rezolucijom se pruža podrška prijemu Srbije u EU, ali se i vlasti Srbije pozivaju da okončaju saradnju sa Haškim tribunalom, započnu dijalog sa Kosovom i dovrše započete reforme kako bi Srbija napredovala ka članstvu u EU.Nesumnjivo da će zahtevi i stavovi izneti u Rezoluciji biti predmet političkih sporenja kod nas, uz već viđena tumačenja kako se kome svidi.

A da ne bi bilo kao sa tumačenjem R1244 iz koje uzimamo što nam se sviđa a izostavljamo ono što smatramo da nam ne ide u prilog, bilo bi dobro da se naši političari i sve stranke jasno očituju kako koju tačku shvataju. Naravno zahtevi ili očekivanja izneta u Rezoluciji nisu ni naredbodavnog ni ultimativnog karaktera ali  to ipak  zajednički dokumenat EP u kome su aktivno učestvovale i države koje nisu priznale Kosovo. Dakle, od Srbije se ne traži faktički ništa što ona sama nije prihvatila i nije se bunila.

Upravo iz tih razloga , a i da ne bude da nam nije kazato,  valja navesti tačke u kojima su formulisani stavovi i zahtevi u vezi Kosova, odnosa sa susedima i regionalnoj saradnji, kao i  pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Pa evo tih tačaka: