"Knock, knock, knocking on the heavens door", reče dobra duša i zaplaka se kada se vrata ni nakon druge strofe ne otvoriše. Sve što su je učili da treba i ne treba, sve je poštovala, sve je radila baš kako treba. Uvek je prvo išao temelj, zidovi, pa krov. Nije imala oči ponosite, jezik joj nije bio lažljiv, ruke nisu prolivale krv, osim kokošiju, srce joj nikada nije kovalo zle misli, noge nisu trčale na zlo, nikada nije svedočila lažno,

  A šta je sa ostalima?

uhićen !

Evo ovog današnjeg, koji nam govori ono što se pravimo da nismo znali. Prevod nije najbolji, ali poslužiće onima kojima Engleski nije baš na srcu:

Površnost je suštinska odlika javnog života u svakom smislu. Površnost i bombastičnost u najvećoj meri odlikuju svaku vrstu javnog diskursa u Srbiji.

BETA-PREGLED U 14.00

Utorak, 7. decembar 2010.
OSLO/BEOGRAD - Srbija je jedna od 18 zemalja koje che uz Kinu
bojkotovati ovogodissnju ceremoniju u Oslu povodom dodeljivanja
Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liu Sjaobou, prenele su u
utorak agencije pozivajuchi se na saopsstenje Nobelovog komiteta. U
ambasadi Srbije u Oslu i u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije nije
bilo moguche dobiti komentar.
KELN/BEOGRAD - Izvestilac evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin
izjavio je u utorak da je ssokiran odlukom Srbije da njen predstavnik

Take a generous helping of random opinions from diplomats around the world. To prepare this, send reasonably competent individuals to each country and marinate them in the local cultures for a few months. Be careful not to let them sit too long in the marinade or the local spices may overpower the flavor.

Ovaj video je za moj ukus suviše bombastičan, ali odabrala sam ga jer mi se čini da u nekoliko minuta najbolje sažima celu priču o pušenju.

Metoda za odvikavanje od cigareta ima raznih, a ovo je, uverena sam, najbolji put za sve one prepametne pušače, pušače-sveznalice koji samo jednu prepreku odbijaju da savladaju: sopstveni strah od promene.

U nedelju, dok je Bozidar Djelic, neimajuci pametnog (pametnijeg?) posla, otvarao nekakav foto-tapet po beogradskom aerodromu izasla je lista top 500 univerziteta u svetu. A nekako, tek koji dan pre toga, razisla se sa plocnika ispred Vlade Srbije grupa studenata koja u principu protestvovala strajkujuci gladju zato sto hoce da studira, ispunjava uslove ali avaj nema pare.

Foto-tapeta Bozidara Djelica, najverovatnije jedan od vecih investicionih projekata u infrastrukturu poduzetih tokom Novembra 2010. godine, porucuje, dosta pretenciozno, to jest, a sto i to ne reci, bez trunke srama

“Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati.”reče davno Dušan Radović, a Gorki mnogo ranije “Deca – to su naše sutrašnje sudije.” Tačno, deca su uvek minuli rad starijih. Porodica je nezamenjiva u njihovom vaspitavanju ali i društvo koje često ne vodi računa o njihovom vaspitanju i obrazovanju pa tako opstruiše i ono što porodica pokušava. Televizija mnogo direktnije utiču na decu nego na odrasle i upravo zato može biti snažno sredstvo vaspitanja ali i suprotnog.
Kada se danas pogleda šta programi svih televizija nude deci onda je to katastrofalno. Drušvo i država pa još i akademija nauka i crkva koji se toliko brinu o deci kao najvećem blagu, čine to samo na rečima. Da je drugačije onda dečji programi ne bi ni bili ukinuti, odnosno zahtevali bi da se odmah  vrate.

Nekada su deca  gledala:“Kockica”, “Priče iz Nepričave”,“Na slovo, na slovo”, “Laku noć, deco”, “Metla bez drške”,“Muzički tobogan”,“Fore i fazoni”,“Poštar Aca”, “Neven”“Putokaz”, “Kolariću paniću”,“Opstanak”, “S one strane duge”. Danas gledaju:“Dizni na RTS”,” Ben 10”,” Ruske bajke”,”Sunđer Bob Kockalone”,“Telmo i Tula”, “Šumska škola”,“Spajdermen”,”Brodić Elijas”, što podstiče agresivnost ili ima za posledicu strah i ružne snove.Ako već nije bilo ništa od one laži da će se ukinuti PDV na dečju opremu,

Znam da je u noći slave ošišanih momaka, bogohulno posvetiti pažnju bilo kom drugom sportu, ali mi iz rukometa, već godinama iz „drugog reda“, pokušavamo da svoj sport vratimo na floskulu „stare slave“, pa ću tako večeras uobičajeno štucati na nečije coktanje i negodovanje – Evropsko prvenstvo u rukometu za žene!

Islandska kuhinja je najpre poznata po svežoj ribi i jagnjetini. U oba slučaja, kvalitet je više nego vrhunski. Najpre, vode oko ostrva su prepune razne ribe a ribolov je vekovima bio osnovno zanimanje divljih vikinga sa krajnjeg severozapada Evrope. Godinama pre ekonomske krize, kvote za ulovljenu ribu su bile osnovni kamen spoticanja ulaska Islanda u Evropsku Uniju. Ribari se i danas svakodnevno otiskuju na more, a obilan ulov garantuje da je riba koju će vam servirati malte ne doneta sa broda. Osim ako je ne želite dimljenu ili usoljenu, što je takodje dobra ideja. Sa druge strane, kako na Islandu nema divljih životinja (sem polarne lisice koja nije mnogo opasna), ovce slobodno pasu, i to po ceo dan i noć u toku letnjeg perioda zbog celodnevnog svetla. Kada se tome doda da su vazduh i hrana izuzetno čisti (OK, sem kada ostrvo malo zapraši poneki vulkan), jagnjetina je na glasu kao najbolja na svetu. No, nemojte se iznenaditi kad vidite da je jedno od uobičajenih jela u restoranima brze hrane pola jagnjeće glave. Kuhinja Islanda skriva još mnogo sličnih iznenadjenja. Kao i u nas, sve od životinje se koristi. Otuda i neki čudni specijaliteti koje vam predstavljam.

Pre par meseci sam u okviru NALED-ove radne grupe za razvoj preduzetništva radio analizu privrednih subjekata u 10 opština istočne Srbije. Rezultati su neveseli. Teret razvoja lokalnih samouprava je nepravedno raspoređen među njenim građanima. Oni koji koriste najviše zajedničkih resursa, plaćaju najmanje. Legalna privreda nestaje.

Srpski timski tenis na krovu sveta!

Finale Dejvis Kupa: Srbija - Francuska 3:2 !!!

Konačno je svoj rezultat dalo višegodišnje, postepeno prikupljanje teniske energije.