Ovih dana nije bas veselo s ovu stranu bezviznog rezima. Odmah da kazem da se mnogo radujem sto nema vise viza za nas pasos i da sam to cekala 18 godina, ne verujuci da ce ovoliko da traje.
 I sad drugo: nije mi jasno kako tako malo snega moze da proizvede toliki haos. Vala sam se nagledala domacih haosa po Serbiji ali ovakve  mega razmere sa tako malo razloga nisam mogla da zamislim. I uvek su stvari dramaticnije kad ti se dese licno nego kad gledas na televiziji. Evo sad sam u Torinu, uletela u poslednji Alitalia avion, prazan skoro, sletela i gledam namete snega u severnoj Italiji

Da li gledate serijal emisija "Integracija"? Do sada je prikazano već šest epizoda.

Mnogi su komentarisali moj prethodni blog i pre početka emitovanja. Većina tadašnjih komentara nije bila pozitivna. Da li i sada imate isto mišljenje kada ste, nadam se, pogledali neku od epizoda?

Ovih dana može svašta da se čuje po svim medijima kako smo svečano i na velika vrata ušli u Jevropu bez viza. Veliki broj blogera je pisao na tu temu pa evo i ja da dodam nešto sa stanovišta čoveka koji živi na tom trulom zapadu. I dalje ne mogu da verujem kakve sve komentare mogu da pročitam i vidim na temu raznoraznih članaka na ovu temu. Jedni hvale, drugi kude ali sve su to ekstremi nigde nema one zlatne sredine koja će da kaže nešto tipa u redu je sve to, videćemo kako će da nam bude nadalje.
Najmrskiji su mi komentari ljudi koji poput mene žive van Srbije i koji

Reforma je čudna rabota. Promeniti stvari a da ostanu iste. I da traje što duže. I uvek pobeđivati na izborima sa istom pričom. Nije pitanje da li sam ja dobar nego znate li vi koliko oni ne valjaju? Sem na Voždovcu. Voždovac je sam rešio da izgubi. Tri puta je imao šansu da pobedi i svaki put ju je ispustio. Neka ga Voždovac savetnicima kad ga već niko drugi neće.

Doktor Alexis Carrel je bio nestrpljiv jer je imao nešto važno da saopšti svom prijatelju Glenn Clark-u. Poslao mu je poruku da želi da ga vidi čim prije.

- O čemu se radi Alexis, čemu tolika žurba II Svetski rat još nije počeo a i godinama smo daleko od hladnog rata, bez većeg interesovanja i blagim glasom pita Glenn.

- Predstoji strašna svetska kriza prijatelju i najverovatnije opšta propas, nestrpljivo će Alexis i brzo dodaje, budućnost čovečanstva je ugrožena i može biti spašena samo ako grupa ljudi koja veruje da je izvor njihovog postojanja u Bogu i da to predstavlja mali deo veće celine - opšteg blasgostanja i dobra, svesna snage Kosmosa i Tvorca tako da im je lako da vide stvari jasno i deluju u mnogim poljima bez ograničenja. Ovakvi ljudi, ako ih je moguće naći, ili ako oni nađu jedni druge, mogu da razmenjuju svoja znaja i misli i time osmisle način kako da speče opštu propast.

Po svemu sudeći ja sam baš imala sreće. Nisam morala da tražim posao preko oglasa.

Beogradska filharmonija. Postavili nekog tamo mladog direktora razbarušene kose pre više od 8 godina na čelo raštimanog orkestra. Muzičarima se nije ni mililo da sviraju. Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da sviram. I za čudo božije, mladi direktor nikoga nije otpustio. Samo postavio standarde i nametnuo ritam da uši otpadaju. Pa ko hoće hoće, ko neće, ne mora. I mnogi nisu hteli, pa su sami otišli. A neki su hteli pa su ostali. A novi koji su dolazili, znali su kakav je ritam i kako se strašno radi. I zamislite hteli da dođu. A pare male, nikakve. Oni opet došli. I čudo napravili. Beogradsku filharmoniju. Kakve sad ovo ima veze sa sudovima?

- losa je je ova reklama.

- koja?

- pa ova. opet su lose rekli.

- sta su rekli?

- srbija zna zasto.

-?

"Док други објашњавају живот, ти махни руком и одживи га."

Mika Antić, koji još uvek negde "šašav, leti i živi".

"To je bilo pre mnogo miliona godina. Beskrajno sam cenio vaše pokušaje da mi ulijete olovo u noge, kao onim lutkama od kaučuka koje se uvek uspravljaju."

ON:

"Kakav divan dan. Izašao sam 42 000 dinara. Kvota bila 21. Pa povedem ovu malu što radi tu pored na piće... Odavno se merkamo. Popijemo po dva, tri tičersa... Taman počnemo da se pipkamo, ona morala da ide na neku slavu, ali mi dala broj. Dođem kući onako napaljen, pripit, zveknem onu moju i odmah se uspavam. Milina..."

 ONA:

"Ma pusti... Onaj moj je ili na poslu, ili u kladionici... Ili u kafani... Jedva da i bude nečeg. Evo juče je došao mrtav pijan.  Dok se skidao razbacao stvari svuda po patosu. Nemaš pojma koliko glupo izgleda go muškarac sa zarozanim čarapama. Pravila sam se da spavam ali nije pomoglo. Nešto ga je napelo pa je legao na mene... Bez ikakve predigre. Ja se taman ponadala da će da bude nešto ozbiljnije... Međutim ništa. Svršio je za dva minuta... Još se uspavao najstrašnije i hrkao kao konj. Nisam mogla da se uspavam do četri ujutru..."

Borislav Pekić:
"Kad su sa svojim ženama, muškarci imaju onaj rasejan pogled, kao da su na groblju."

Wikipedia:

"Разлози због којих неко ступа у брак могу бити различити. Један од разлога може бити и сексуална привлачност, односно квалитетан сексуални однос који одговара обома. Паровима се чини да ако се слажу на том пољу, да ће се слагати и на сваком другом. Сексуалне слободе су довеле до тога да парови и пре брака упражњавају секс, па тако могу на основу тога и да отпочну брачни живот. Са друге стране, дешава се и да се двоје људи воли, али да немају задовољавајући сексуални живот. Могуће је у тим случајевима да њихов брак ипак буде успешан, јер због љубави коју осећају, а и због склада на свим другим пољима, временом науче како да задовоље једно друго, па тиме побољшају и тај аспект брачног живота. Постоје и људи којима сексуални живот није важан колико други аспекти брака, као што су разговор, брига о домаћинству, одгајање деце, путовања..."

da li je televizija ubila politiku?

Da li vam se ikada desilo da ste plakali od lepote. Da li ste ikada doživeli da umetnost izazove tu emociju u vama. Ja sam sinoć plakala. Od lepote. Opet. Retko mi se dešava da nečija umetnost uspe da nađe to specijalno mesto odakle izvadi taj specijalan osećaj ultimativne lepote koji se izliva svuda po vama sa vašim suzama.

Često ljudi plaču kada čuju neku pesmu koja ima tekst sa kojim mogu da se poistovete ili ih podseća na neki događaj iz njihove prošlosti ili....nešto tome slično. To ne mora u svojoj suštini biti vrh umetnosti. To je nešto što samo u vama rađa tu emociju i nešto što je samo vaš doživljalj. Vrhunska umetnost izaziva istu emociju uzvišenosti kod svih onih koji su imali sreće da je dožive. Neke podigne toliko visoko da im ne preostaje ništa drugo nego da plaču.

Драги читатељи Блога Б92. Задовољство ми је да најавим следећи пројекат. 

Центар за отворени дијалог - центар за интердисциплинарна религиолошка истраживања и политичку теологију и Хришћански културни центар уз подршку Фондације Конрад Аденауер ће организовати почетком следеће године пријекат под називом „Хришћанство и демократија, између антагонизма и могућности".

Овим пројектом желимо да окупимо друштвено ангажоване младе људе, студенте, дипломце, постдипломце свих профила, научно усмерене, чији ће предавачи бити професори универзитета, клирици, политичари, министри. Почасни предавач ће бити један од утемељитеља политичке теологије у свету, познати римокатолички богослов Јохан Баптист Мец. У току предавања поставићемо питања и дати конкретне одговоре, да ли су људска права и слободе, као и демократија спојиви са Хришћанством, какав је однос хришћанских традиционалних цркава и верских заједница према демократском систему, политичким партијама, као и каква је ангажованост верника у политичком животу земље.

What separates men from boys? Iako naivniji googlovori variraju od bar micve do zrelosti, a izvesne zlobnice, kakve li gluposti, čak misle da razlika leži u tome da o dečacima brinu njihove majke, a o muškarcima žene, odaću vam jednu tajnu – ispravan odgovor glasi: “The price of their toys”. To je suštinska razlika.

Za slavu Sv. Nikola 19. decembra otac je uvek kupovao ribu posle čekanja u velikom redu kome nije bio sklon. Za jelo osim pečene ribe, pravljene su posne punjene paprike, pasulj tetovac – krupan kao suva šljiva, razne salate, turšija i drugo. Majka je, zbog prestiža, pravila čak i po 16 vrsta posnih kolača, a takođe je ...mesila slavski kolač koji je šarala pomoću posebnih drvenih kalupa. Brat i ja smo išli u komšiluk da donesemo pojačanje u stolicama, za goste, koje su ređane jedna pored druge uz sva četiri zida u spavaćoj sobi, pošto su prethodno kreveti premešteni u dečiju sobu. U sredini sobe za goste nalazio se stočić sa slavskim kolačem i slavskom svećom. U uglu ispod ikone Sv. Nikole bilo je stalno upaljeno kandilo. Tada je bio običaj da pored popa koji je u našoj kući sekao kolač i kumova koji su bili najvažniji gosti (a i najdraži jer su nama deci davali po dinar – dva u metalu) slavu čestitali svi rođaci koji nisu slavili Sv.Nikolu, mnogi prijatelji, komšije i poznanici, pa čak i nepoznati.