Horgos-Roszke

19. decembar

Ponoc.

Granicni prelaz.

Tacno u ponoc presli granicu bez viza.

Prvi koji je presao bio je Vuk Jeremic, zajedno sa nekoliko desetina gradjana.
Posle ponoci, bilo je jedno dvadesetak automobila, uglavnom sa BG tablicama. Svi prosli bez frke. Bilo i aplauza, cestitki, madjarski policajci super korektni, cak je dosla i zena policajac Silvija koja govori sjajno srpski da se nadje pri ruci. 

Pa srecno nam bilo posle 18 godina.

Bice i fotke 

Autori fotki: Fedja Grulovic & Bane Filipovic

Dragi moji, svi vi koji ste ovih godina čekali u redovima pred ambasadama, koji ste molili rođake i prijatelje da vam pošalju garantna pisma, koji ste sakupljali kilograme potvrda i papira, stideli se pred šalterima, svi vi koji 18 godina niste mogli da putujete, a da pre toga ne prođete torturu papirologije, konačno možete da odahnete. Konačno možete da putujete kao ljudi. Želim vam srećno što više puteva i putovanja, što više granica i zemalja, jer ako je nešto važno u životu, važno je upravo to - putovati.

Srećan vam Sv. Nikola Bezvizni, zaštitnik putnika, srećan vam dan kada je konačno EU pokazala da zaista misli da je Srbija deo Evrope i da, iako je krivica individualna, kazna ne treba da bude kolektivna. 

Srećan vam put kud god i kad god krenuli!

Ovaj dan, veći od svih praznika koji su pred nama, moći ćemo da proslavimo zajedno. Sledi najava Blog-žurke, ovaj put konačno uživo, posle toliko vremena dopisivanja i opisivanja. 

PAŽNJA!!!   ISPRAVKA LOKACIJE

U ČETVRTAK, 24. DECEMBRA U 18 ČASOVA, POČINJE ŽURKA BLOGA B92! ŽURKA ĆE BITI U KNJIŽARI DELFI, KOJA SE NALAZI U SKC-u, ULICA KRALJA MILANA BR. 48, U BEOGRADU.

knjižara DELFI

DOBRODOŠLI SVI I JEDVA ČEKAM SE KONAČNO VIDIMO I UŽIVO.

Moj prethodni tekst “Na Voždovcu se već lakše diše”, uznemirio je rukovodioce SNS-a koji su se složili da je to brutalan i prljav napad na njih. Vučić kaže da sam ih vređao, te da sam nepismen i loš čovek. Kaže da je dokaz za to moje pogrešno spelovanje reči “asfalt”. I dodaje Vučić: ”Ako Krstić kaže da sam ja glup i neobrazovan čovek koji je poslednjih 20 godina išao Šešelju po burek, ja to prihvatam…”

Izgleda da se nismo razumeli.

Glupost i neobrazovanost Aleksandra Vučića u tekstu se uopšte ne elaboriraju. Za burek se eksplicitno kaže:

 Zelim da vam predstavim hor koji je prvi put nastupio 29 novembra, u formi umetnicke intervencije ispred prvog Jugoslovenskog radnickog kluba u Becu, sa pesmom "Austrijo, Austrijo".

Autori i osnivaci kazu za za svoj projekat:

Hor 29. novembar je osnovan u Beču, gradu u kome živi preko 300.000 osoba iz svih
bivših

autor, moj gost Namegiver

Ajmo skupit 50 000 Hrvata/Srba koji se ne mrze .....zovite sve

iliKako je facebook dobio smisao

Neko jutro Mali Aljoša sedne za komp, relativno nevoljno pogleda ko ga je od čudnih ljudi addovao na fejsu, na maloj slici video mrnjau devojčurak i po ko zna koji put rekao prihvati prijateljstvo. Negde između drugog srka kafe i blejanja u slike sa plaže, poluusnulog smišljanja loše fraze za start preko neta i slučajnog švrljanja po

Mi. Građani, poreski obveznici. A nas interesuje: stručnost, nezavisnost i efikasnost. Stručnost mora da se podrazumeva. Efikasne su i sudije i tužioci koji su zaljubljeni u svoj posao. Nezavisnost traži hrabrost. Nezavisnost znači nepristrasnost. Znači pravdu.

Prošli smo onako. Neke loše sudije više nisu. Neke loše sudije su i dalje. Neke odlične sudije više nisu. Isto tako i tužioci. Da li smo na dobitku i zašto smo krečili?

VOŽDOVAC PAO ─ ILI: DEMOKRATIJA KOJA NIJE ZASNOVANA NA SISTEMU VREDNOSTI JESTE SAMO OBMANA I PRIVID…

Dakle prođe i taj Voždovac. Suočeni s rezultatima izbora oni koji su nas mesecima maltretirali jednim lokalnim izborima uglavnom su se ućutali ─ kao da čitav naš život, evropska budućnost, opstanak vlade, države i partije, etc…, do pre samo nedelju-dve nisu zavisili upravo od Voždovca. Poput deteta što pred nailaskom problema koji ne zna da reši jednostavno zažmuri ─ samoproglašena demokatska elita ove zemlje po ko zna koji put pokušava da, izbegavanjem suočenja sa realnošću, problem prolongira ─ sve do trenutka kada preventivno delovanje više neće biti moguće. E sad, da su na Voždovcu poraženi samo DS, LDP i G17+ stvar bi bila prilično jednostavna, to jest mogla bi da se tumači kao unutarpartijski problem ovih stranaka ─ međutim, posledično gledano, stvar je mnogo ozbiljnija i suštinski se tiče budućnosti prilično izblamirane demokratske ideje u ovoj zemlji. Ideje koja trenutno stanuje u onom osećanju kolektivne poniženosti i frustriranosti koje je većinu građana koji su na svim prethodnim izborima glasali protiv SRS-a ovaj put ─ najpre u Zemunu a potom i na Voždovcu ─ nateralo da na dan izbora ostanu kod kuće.

Zato bi se ─ umesto patetike i “izražavanja žaljenja” što građani nisu shvatili značaj izbora ─ pomenuta gospoda konačno morala pozabaviti vlastitim greškama i nečinjenjima kao direktnim uzrocima navedenog. U suprotnom ─ osećanje kolektivne frustriranosti i izneverenih ideala demokratske (druge, treće, kojegod) Srbije, sad već sasvim kratkoročno gledano, rezultiraće izvesnim otvaranjem puta u totalitarizam i(li) populizam, svejedno. Taj put u Srbiji kakva danas jeste prilično je izvestan. Kolateralni korisnici opšteg posrnuća stranaka koje čine aktuelnu vladu i njihovih kohabitanata, svakako će biti razni Nikolići, Vučići, Ilići, Koštunice i ostali Šormazi ─ međutim, pošto od njih ništa ne očekujemo i pošto u njih ništa nismo ulagali oni, prirodno, uopšte ne treba da nas zanimaju. Kao pristojni ljudi ─ njima ćemo na kraju, pre ili kasnije, nevoljno čestitati. Oni kojima treba da ispostavimo račune na drugoj su strani.

"Baby friendly, jel to ono kad je beba stalno s tobom, niko da ti pomogne i pokaže bilo šta, mučiš se a tek si se porodila? Ne bih ja to, hvala" ...

Prenosim vam tekst sa BBCSerbian.com. Skrajnut u senku frustrirajućih vesti o taksistima i vakcinama u Beogradu, klimatolozima i onima koji to nisu u Kopenhagenu, ovaj tekst slabo privlači pažnju - a u pitanju je vest koja uliva nadu da će boleština zvana rak za desetak godina biti zaista izlečiva, bez obzira na kojem organu i u kojem obliku se manifestovala.

 "Prekretnica" u lečenju raka 

Naučnici su u Britaniji po prvi put uspeli da utvrde mapu potpune genetske strukture dva najčešća oblika raka, koji se javljaju na plućima i na koži.

Ne znam kako je vama, ali i meni je dosta, zaista mi je dosta. Dosta  mi je protesta, okupljanja, štrjkova, mitinga i kontramitinga, vojnih i drugih parada, molebana, litija, blokada pruga, puteva i, naravno, raskrsnice Nemanjine i Knez Miloševe u Beogradu. Dosta mi je i svečanih dočeka naših sportista posle velikih pobeda ispred Skupštine grada, razdraganih i razuzdanih navijača sa klubskim i nacionalnim zastavama. Dosta mi je patriotskog, nacionalnog, demokratskog, antidemokratskog i svakog drugog ispoljavanja nezadovoljstva ili zadovoljstva kojima se stvara saobraćajni haos i kolaps u gradu gde živim. Ako je sve to demokratija, dosta mi je i demokratije.

Država Nauru je najmanja ostrvska zemlja na svetu (oko 12.500 stanovnika živi na  ukupnoj površini od oko 25 kvadratnih kilometara), ima jedan aerodrom (pri dnu slike), i jedan rudnik fosfata (u centru slike). Ostrvo se nalazi na Pacifiku, južno od Maršalskih ostrva, u Mikroneziji. Fosfat potiče od naslaga ptičijeg izmeta koji se tu taložio vekovima, ali su rezerve, usled povećane eksploatacije (Engleska, Australija i Novi Zeland su imale koncesije na ekploataciju poslednjih 80 godina),  počele ubrzano da se smanjuju. Oko 90% rezervi fosfata je potrošeno u ovom periodu. Najviša kota na ostrvu je 61m i smanjuje se jer su tu naslage fosfata najveće. Ukupno asfaltiranih puteva ima oko 24km (videti sliku), dužina obale je oko 30km. Obradive zemlje nema. Pored eksploatacije fosfata, stanovništvo se uglavnom bavi ribolovom. Stanovništvo sačinjavaju Nauruanci, govore nauruanskim jezikom (ovaj jezik se razlikuje od svih ostalih ostrvskih jezika).

...hocu da budem kao oni.

........................