Kao što smo i obećali, nakon Prvog Osnivačkog Blogokongresa Nevladine Organizacije Blogeri Ujedinjenog Be 92 (POBK NVO BUBE92) zakazan je Prvi Radni Sastanak Nevladine Organizacije Blogeri

Ujedinjenog Be 92 (PRS NVO BUBE92).

Mesto održavanja sastanka: Sremska Mitrovica.

Datum: 5. decembar 2009. u prepodnevnim časovima - tradicionalno vreme svinjokolja mangulica.

Predviđeni izlagači sa pripremljenim prezentacijama: 3 sekretara NVO BUBE92

 Njih dvojica nikako nisu hteli da slušaju radio niti na bilo koji drugi način saznaju rezultat utakmice omiljenog tima već su se naumili da gledaju snimak sa iz Mostara simulirajući direktni prenos i uzbuđenje koje on pruža. Mene je naravno mrzelo da živim u neznanju i da se čuvam, kao seoska mlada, da ne saznam previše. A i Velež i Zvezda nisu moji omiljeni timovi. Odslušao sam prenos kod kuće sa ćaletom pa otišao na basket i vratio se oko

Zamislite ovakvu situaciju: godina je 2050. Neki astronom, na primer u Americi, iznenada objavi otkriće da ka zemlji leti ogroman asteroid koji će, prema njegovim proračunima, kroz 10 godina tresnuti na našu planetu i izazvati pomor većeg dela živih bića, uključujući nas.

U prvom trenutku, niko mu ne veruje, ali postepeno, njegove kolege širom sveta počnu i sami da posmatraju i izračunavaju putanju asteroida i dolaze do istog zaključka. Ali ubrzo se javljaju drugi, koji objavljuju proračune prema kojima će

З А К О Н О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА

Пешак је дужан да преко коловоза и бициклистичке стазе прелази пажљиво и најкраћим путем, након што се увери да то може да учини на безбедан начин.
Приликом преласка преко коловоза пешак не сме да употребљава мобилни телефон нити да користи слушалице на ушима.
На путу са пешачким прелазом или посебно изграђеним прелазом, односно пролазом за пешаке, пешак је дужан да се при прелажењу пута креће тим прелазом, односно пролазом, ако они нису од њега удаљени више од 100 метара.
 ........................

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

      Aktivistkinje i učesnice kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ verbalno su napadnute i izbačene iz Narodnog pozorišta u Nišu 2. Decembra 2009. godine.

      U pozorišnom klubu “Trema” niškog Narodnog pozorišta u organizaciji SOS telefona “OSVIT” od 20h, prema prethodnom dogovoru sa Upravom pozorišta, emitovani su kratki dokumentarni filmovi  (Aktivistički filmovi “Ne mogu da odem zato što… i “Mreža žene protiv nasilja”). Teme filmova bile su feministički aktivizam u Srbiji i nasilje

Драги читатељи блога Б92. Преносим вам краћи текст мог сарадника и једног од уредника портала www.hriscanskedemokrate.org Гост: Владимир Марјановић, социолог

Напомињем да појединости из текста представљају лично мишљење аутора чланка,

A blog (a contraction of the term "web log") is a type of website, usually maintained by an individual with regular entries of commentary, descriptions of events, or other material such as graphics or video. Entries are commonly displayed in reverse-chronological order. "Blog" can also be used as a verb, meaning to maintain or add content to a blog.
Many blogs provide commentary or news on a particular subject; others function as more personal online diaries. A typical blog combines text, images, and links to other blogs, Web pages, and other media related to its topic. The ability for readers to leave comments in an interactive format is an important part of many blogs. Most blogs are primarily textual, although some focus on art (Art blog), photographs (photoblog), videos (Video blogging), music (MP3 blog), and audio (podcasting). Microblogging is another type of blogging, featuring very short posts.

Predlažem redakciji da u novom dizajnu bloga b92 isključi opciju:

"Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst!"

Brankica Stankovic je ugrozena. "Insajder" je ugrozen. B92 je ugrozen. Profesija je ugrozena. Drzava je ugrozena.

Sutra to moze da bude RTS, Fox, Blic, Novosti...
Barabe i bagra  prete.

Hocemo li ustuknuti

Ne sme se.

Treba im pokazati da se novinari,gradjani,drzava ne boje.

Makar i simbolicno.

Vreme je da novinarski esnaf ucini nesto. Saopstenja nisu vise dovoljna. To ostaje mrtvo slovo na papiru-i moze samo da umiri neciju

Bila jednom jedna mala slatka bucmasta devojčica. Svi koji bi je upoznali odmah bi je zavoleli. Dobro, ne baš svi, to se samo tako kaže. Nije se znalo ko je devojčicu više voleo, njen prvi komšija i brat od tetke Boki ili njena baka Plavka. Njen brat od tetke Boki voleo je da odvaja od usta svojih bližnjih i da joj daje razne poklone. Isto tako joj je i baka Plavka, dok je još bila na privremenom radu u Švedskoj, često slala poklone. Jednom joj je poslala divnu malu ručno štrikanu plavu kapicu, kako je ne bi zaboravila. Pošto joj je ta kapica tako lepo stojala i po ceo dan je nosila, postala je poznata kao mala Plavenkapa.

Mala Plavenkapa i njena majka živele su u jednom nestabilnoj i oronuloj kući koju su delile s još nekim ljudima, s kojima nisu bile u dobrim odnosima. Jednog dana reče joj majka, „Dođi mala Plavenkapo. Tvoja baka Plavka je najzad uspela da izradi sebi invalidsku deviznu penziju i da se vrati svojoj kući. Evo ti ovaj kolač i flaša vina. Odnesi to baki. Ona je dugo i naporno radila u tuđini i tamo se razbolela i veoma je slaba, tako da će joj prijati da te vidi i da pojede parče kolača i popije čašu vina. Budi fina i kulturna i nemoj da skrećeš s puta jer bi mogla da padneš i razbiješ flašu, pa će baka, kao i svaki alkos, biti tužna". Mala Plavenkapa obeća majci da će biti dobra.

Baka Plavka je živela u šumi, pola sata hodanja od njihove kuće. Mala Plavenkapa je hodala stazom i pevušila:

Dobro veče, bakice, poslala me mama,
Da te pitam kako si, da ne budeš sama.
Da te pitam kako si, šta ti srce dira,
Došla sam ti sada ja s muzikom što svira.
Kako ti je reuma, boli li te sada?
Ja ću da je oteram da mi budeš mlada.

U jednom trenutku iz žbunja iskoči neka žena u crnom. Mala i naivna Plavenkapa nije znala kakvo je zlo ta žena u crnom i nije bila uplašena od nje.

- naucio me nikola jedan vic ali ima ruznu rec. da ti pricam?

ja nisam pametna.. šta da (ti) radim...

Rekoh prošli put  pisaću o Tempu. Nije baš mnogo zanimljivo. Ali je poučno. Prošle nedelje rešim ja da odem u veliku nabavku. Ne idem u Tempo što volim Miška nego što daju na odloženo. Blagodeti finansijske politike&života sa jednom platom... I tako zaputim se ja .. Da vas sad ne zamaram detaljima vijuganja kroz prolaze među gigantskim rafovima i savdavanje kolica u krvinima, posebno pred sam kraj nabavke kada su već uveliko teža od mene. Prelazimo odmah na kasu.