Da se kojim slučajem Dragan Đilas potrudio da napiše pismo na francuskom, sve bi bilo drugačije!

Primećene su određene negativne pojave, u partiji, samim tim i u društvu …

No, pogledajmo prvo onamo, podalje, iza leđa ove početne rečenice. Zašto se urušio sovjetski sistem, sovjetska država? Onolika sila, na onolikom prostoru, sa onoliko rudnog blaga, reka, oranica ... Činilo se, zar ne, da takva jedna struktura naprosto ne može biti ugrožena, ni u kom smislu. Zašto se urušilo to, toliko? Pa, eto, zato što nije bilo dijaloga.

Pre 50 godina, 20. jula 1969. čovečanstvo je učinilo još jedan od velikih koraka u svojoj naizgled neutaživoj težnji da prevaziđe granice sveta u kome živi, malim korakom kojim je astronaut Nil Armstrong kročio na površinu Meseca. Sad, ovaj veličanstveni događaj nažalost, ili nasreću, nije jedina tema bloga, već je pre povod da se ispriča i priča o još jednoj, u principu prilično nedorečenoj temi - socijalnim eksperimentima.

U nas je ove godine izašla knjiga St. Vladimira Jovanovića Izvrsnost u akciji / Pripovest o Mišimi – izdavač IBN studio – o životu, delu i smrti jednog od najvećih pisaca Japana, J. Mišimi. 

 La muerte no es un adios. 

6. DAN - O LJUDIMA

Ljudi koje srećem ovih dana na putu za Santjago pripadaju najrazličitijim generacijama i nacijama. U hodočasničkom hostelu u Markini volonterka mi je rekla da je njihov najmlađi gist imao 17, a najstariji 83. Među mojim povremenim saputnicima i slučajnim sustanarima u zajedničkom smeštaju raspon godina je od 23 do 80.

Svaka samoposluga u okolini nudila je odličan izbor svih vrsta sireva: domaćih austrijskih, i onih uvoznih što su stizali iz Francuske, Italije, Holandije, Nemačke i komšijske Švajcarske. Gaude, edamera, trapista i kamembera, pakovanih na najrazličitije načine i one u rinfuzu.
Feldkirh je - kad rekoh "domaćih austrijskih" a kao mesto zbivanja  -  naime gradić u Forarlbergu, najmanjoj i najzapadnijoj austrijskoj republici smešten uz samu granicu sa Lihtenštajnom i otprilike na početku doline stare Rajne koja teče do Bodenskog jezera.
No izbor svakog pravog Montafonera, gde god da se nalazi a to može da obezbedi, jeste Montafoner Sura Kees.

Da, upravo tako zvuči Montafoner Sauerkase na tom čudnom dijalektu koji je mešavina nemačkog i retromanskog, u dolini nekada divljoj a sada bajkovitom skijaškom raju, koja se pruža petnaestak kilometara uspinjući se polako od Bludenca uz Silvreta Hohalpenštrase sve do pasa na preko 2.000 metara nadmorskevisine kojim se prelazi u Tirol. 

Ali, nisam hteo o tome, bar ne sada.

...  plutokratije zapadnog sveta.

Mnogi možda nisu ni čuli za događaje vezane za povod ovog bloga: u Americi je ponovo uhapšen Jeffrey Epstein, posle dal sad više od 15 godina od prvog hapšenja i simboličnog „zatvora" u koji je uglavnom samo dolazio da prespava, pedofil, multi-milijarder, super-pajtos Bila Klintona, vlasnik privatnog aviona od „milošte" nazvanog Lolita Ekspres, koji je razvozio „klijentelu" po luksuznim lokacijama gde su skupljane maloletne devojčice kojima je bilo teško da shvate šta se dešava i teško da pruže otpor - tako su i birane.

Polako se kristalizuje misao da sadašnji skandal vezan za Epseina može da postane najveći skandal zapadnog sveta ikad.

1. DAN - PUT ZA SANTJAGO

(Irun - Pasaia)

Mark se smestio na krevet iznad mog i počeo da hrče još pre nego što su svetla u sobi pogašena zbog povečerja. Najpre sam se prebacila na jedini prazan ležaj do vrata, što dalje od njega, ali u tri ujutru sam izgubila svaku nadu da će se on okrenuti na stranu na kojoj je nečujan, ili da ću ja uspeti da se priviknem na zvuk njegovog testerisanja. Sedam godina kampovanja učinilo je da mi se sluh toliko izoštrio da se budim i na najmanji šušanj. Ne pomažu ni čepići, ni umor.

Ujutru me naš domaćin pita

a

Od 9. maja do 27. juna pešačila sam na Camino de Santiago, najpoznatijoj evropskoj hajking ruti. Najpre sam hodala Severnim putem, duž obale Kantabrijskog mora, potom sam prešla na Primitivo put do Santjaga. Odatle sam nastavila do Mušije i zatim Fistere ili Kraja sveta na Atlantskom okeanu. Ukupno 992 km za 44 dana.

Svakodnevno sam pisala objave o

Raskrsnica. Verovatno je oko 35 stepeni Celzijusa. U hladu. A ovde na trotoaru već..! Koračam planirajući svaki korak. Omamljuju vrućina, izduvni gasovi saobraćajnog Perpetuum-mobille-a, asfalt naparfemisan raskuvanom smolom, pa i diskretan udar znoja koji dotiče ispod pazuha nekih prolaznika u sintetičkim košuljama... Gledam da se s nekim ne sudarim, jer svi žure instinktivno bežeći od vreline. Automobili odasvud pritiču, koče, bučno dodaju gas...

Sve kao