Ne, ali, prosto morate obozavati politicke stranke u nas. Jednostavno i apsolutno morate!

Jer, ne samo sto su one divne, prepostene i nadmudre vec im je podmladak ono sve to, pa na cetvrti.

Neki biserko iz DSS se dosetio kako da iskoristi cinjenicu da u njegovoj partija li je - sveti sinod li je, ima zena. Otvorio je, sve patrijahalno postujuci srpsku majku, kcerku i sestru facebook grupu u kojoj je partijske koleginice ponudio javnosti kao - najlepse u Srbiji. Najlepse su cICE, Vojislava KostunICE - kaze! (A patrole, a patrole Kalabic Nikole!)

Jedna od prozvanih lepotica,

(Srpski/English)

Dragi ( i manje dragi drugari),

Queeria ima zadovoljstvo da prenese lepu vest :)

Naime, u poslednjem broju renomiranog časopisa Gay Times, u rubrici Reporters, objavljen je tekst koji sam sa zadovoljstvom napisao na poziv glavnog urednika. Ova rubrika je rezervisana za tekstove iz različith gradova/zemalja sveta, a čitaocima se pruža prilika da se (bar delimično), upoznaju sa položajem gej osoba odande odakle se one javljaju.

Gay Times je vodeći UK časopis namenjen gej i bisex muškarcima. Postoji od 1984.god, a više o GT možete da pročitate na Wikipediji ili dorektno na sajtu Gay Timesa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kiss,

Boban

Dok sam bio u potpalublju "preštampao" sam jedan tekst o spinovanju tzv. "iranske krize" sa mog (sada pomalo zapuštenog - nepostizavam) privatnog bloga. To je tema koju pratim dosta dugo iz, pretpostavljam, razumljivih razloga -  ne bih voleo još jedan rat na granici zemlje u kojoj živim (generalno ne bih voleo nijedan rat nigde). Pogotovo mi se gadi pomisao da započne na osnovu lažnog preteksta poput onog u Iraku.

Gospodin Mohamed el Baradej, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency, u daljem tekstu IAEA), je pre koliko četiri dana (15. septembra) predao, prvo Savetu bezbednosti UN, pa tek onda, juče, upravnom odboru agencije, novi izveštaj o Iranu i iranskim nuklearnim aktivnostima. Izveštaj, za sada, nije javan što je omogućilo (ponovno) spinovanje onoga šta se nalazi u njemu.

Zahvaljujući ranijim kontaktima sa dr Gordonom Prejterom (Gordon Prather), jednim od retkih stručnjaka (atomski fizičar) koji piše, a ne spinuje, o "iranskoj krizi", sinoć sam došao u posed tog izveštaja. Na moj mejl u kome ga podsećam na te ranije kontakte i pitam ga da li bih mogao dobiti izveštaj dr Prejter je odgovorio u roku od nekih 10 minuta mejlom sa atačiranim izveštajem i jed(i)nom lakonskom rečenicom: "needless to say, the report doesn't say what AP says it says".
[nepotrebno reći, izveštaj ne kaže šta AP (Asošijeted pres) kaže da kaže]

Poštovani čitatelji bloga B92

Zadovoljstvo mi je da najavim tribinu koja će se održati u Domu omladine u Beogradu, 3.12.2008. godine sa početkom u 19. časova. Naziv tribine biće "Preduslovi za međucrkveni dijalog" a održaće se u organizaciji Centra za otvoreni dijalog i Instituta za međucrkveni i međureligijski dijalog iz Novog Sada.

Tema tribine će biti posvećena afirmaciji međucrkvenog dijaloga, odnosno preduslova koji su potrebni za postizanje i početak ovakvog dijaloga.

Na tribini će gostovati sledeći govornici:

 

 

 

12.09.2008.	RSD	USD	EUR	CHF
1691 uplata	1.364.259,00	500,00	330,00	100,00

 

 

 

 

Počela je kampanja prikupljanja novca za snimanje filma o atentatu.

Za ovakve kampanje uobičajeno je da se kaže da je

Kao neko kome čini zadovoljstvo da pokazuje drugima film ili knjigu koji su mu se dopali, tako je i Calvino znao da osobe koje idu direktno, bez zaobilaženja, ka svom odredištu nikada neće imati priliku da vide i upoznaju zakutke koje otkriju samo mnogo izgubljeni ljudi. (Gonçalo M. Tavares: O Senhor Calvino, u portugalskom originalu Como alguém que tem prazer em mostrar um filme ou um livro de que gostou, também Calvino sabia que se as pessoas fossem directamente, sem qualquer desvio, para o seu destino, nunca teriam oportunidade de ver e conhecer cantinhos que só os homens muito perdidos descobrem.)

Retko šta ljude u životu tako obraduje kao kad im se dogodi nešto prijatno i zanimljivo, a do tada nepredvidljivo i nepredviđeno. Turisti koji osvajaju (ili bar misle da osvajaju) nove gradove, stanovnici koji se trude da svoj grad upoznaju koliko god mogu, hodaju naokolo ispunjavajući svoje zadatke pažljivo i poučno zapisane u solidno istraženim i napisanim vodičima, ili odlaze na nova mesta povećavajući svoje znanje i razumevanje mesta u kojem su, istovremeno se, najčešće podsvesno, nadajući da će im se zalomiti taj čarobni trenutak kada do svesti dopre nešto što ona nije mogla ni naslutiti.

Uprkos svemu što turističke knjige pišu, mnogi putnik uhvatiće sebe kako mu je od posete Parizu ostao mnogo jači utisak ukusa peciva u maloj pekari u blizini Place des Vosges nego Louvre ili Montmartre, da mu je u Rimu odsjaj kiše na pločnicima Trasteverea bio lepši od raskoši Vatikana, da mu prva slika Njujorka nisu ni visoke zgrade Manhattana ni Kip slobode, nego žičara koja prevozi umorne kancelarijske službenike na Roosevelt Island posle posla, a da se umesto zgrada banaka i blještavila moći iz centra Toronta u sećanje probijaju litice Scarborougha.

Čak u Tibet 

Živi lama, 

Nema tata, 

Nema mama.

 

Blog moga prijatelja Buleta Ustajem sad i idem podsetio me je na sjajan prevod pesme Ogdena Neša "I Will Rise And Go Now" koji je majstorski uradio Dragoslav Andrić (ceo tekst pesme i prevoda je na Buletovom blogu). I onda, navreše mi sećanja na neke od sjajnih zvezda posebnog beogradskog duha koje su me sedamdesetih i osamdesetih vodile kroz uzbudljive noći ka odrastanju i postajanju onoga što sam i danas.

"Pobeda nije sve, pobeda je jedino", Ivan Jovanović, Strongmanov otac

Jasno sam video da se Miša onesvestio drzeci teg od 275 kg svega dva stepenika od pobede. Covek je bio skroz beo sa modrim usnama. Verujem da je samo par mozdanih celija ostalo budno, ali i tih par celija je zelelo pobedu i komandovale su ogromnim telom.  Ukrajinac, kao na usporenom filmu, uspeva da savlada i zadnji stepenik. Pritrcavam i hvatam ga u momentu kada pocinje da tone. Stavljam mu mirisljave soli pod nosi on se malo prene, taman da može da hoda. Više ga nosim nego vodim ka klimatizovanom šatoru za takmičare. Mrtav čovek hoda samnom. Dok povraca tamno bordo i bori se da dodje do vazduha čini mi se da se polako budi i razaznaje situaciju:

"Šta sam uradio?"

"Pobedio si!"

Bledo lice plavih usana razvlači se u osmeh dok nastavlja da povraca krv.

In/Visible Cities from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

 

http://vimeo.com/1759148?pg=transcoded_embed&sec=1759148

 

Nakon duge fascinacije melodičnošću Čika Jovinih pesmica i serije o Mišku Pišku / Plašljivku /Nećejedu / Stidljivku / Ljubomorku / Ljutku, dete mi se uozbiljilo i shvatim da je došlo vreme upoznati ga s bajkama. Pretorbarim s malim do knjižare. Zapanjim se cenom zbirki bajki. Mali šarmira knjižara, te mi isti 'učini cenu'. Šta ću, zavučem ruku duuuuuubooooko u džep i pljunem

                

 

 

                Poslednjih godina kod nas se opširno govori i piše o nasilju nad ženama, decom i životinjama, o nasilju među mladima, o nasilju uopšte. S pravom, jer nasilja je mnogo, mnogo je i nevinih žrtava.                 

                Međutim, retki su napisi i retko se ko bavi  nasiljem nad starima i nemoćnima, posebno  dece nad roditeljima. 

                 A ima ga. Nasilja dece nad roditeljima ima daleko više nego što o njemu

Jesen je žrtva svoje lepote. Godišnje doba, koje ni krivo, ni dužno, dežura u pismenim zadacima iz maternjeg jezika. Svoju sposobnost poređenja, opisivanja i poetskog dočaravanja, sve u kombinaciji sa zarezima, tačkama, ali i uskličnicima, na njoj vežbaju već generacije đaka, ulažući tako u buduću pismenost. Svaka školska godina počinjala je nemaštovitim naslovom prvog pismenog zadatka »Jesen u mojoj ulici«. I dok učiteljica

 

U petak 15. avgusta londonski „Guardian" je objavio tekst koji je potpisao novinar Garth Cartwright, praktično (malo zakasneli) in memoriam Šabanu Bajramoviću. Iste večeri su članovi britanskog benda The Brand New Heavies na niškoj Letnjoj pozornici visoko podigli Nišville grand prix - statuu Šabana Bajramovića.

The singer Šaban Bajramovic, who has died of heart failure aged 72, at his home in Niš, Serbia, was known across the Balkans as "king of the Gypsies". He is, arguably, the most influential musician from the region since the second world war, his

Opet dolazi vreme za sadnju drveća. Jeste da bi mnogo bolje bilo da je manje vruće i da je pala barem jedna kiša (zadnja je bila sredinom aprila) ali šta je tu je. Na pazaru se se pojavile mladice, a na nebu oblaci (nadamo se skoroj kiši).

Sadnja drveća je fizički posao, samo ovde je to malo više. U ovim krajevima izreka "nema 'leba bez motike" nema nikakvog smisla jer sa motikom, bar po pitaju zemljoradnje, otprilike možeš da se slikaš, isto važi i za ašov. Zemlja koja je ovde više nego prihvatljiva za zemljoradnju, dapače ubeđuju nas da je super, u rodnoj mi Vojvodini bi verovatno bila klasifikovana kao kamenolom (sad malo nostalgije: nigde nema vojvođanske crnice, meke ko duša... dobro... dosta... idemo dalje).

Posle duzeg vremena evo me ponovo na blogu. Prethodni period bio je ispunjem radom na dokumentarnim filmovima "21. Sekund" i "Kosovski Dnevnik" i angazovanjem za RTV Vojvodina. Vracam se polako pisanju za blog. Vidim da se dosta toga u medjuvremenu promenilo. Za pocetak pozivam Vas na svoj web

www.optimisticfilm.com