Nagrade su neodvojive od čina književnog stvaralaštva, a time i života pisca. Mišljenje da treba pisati za čitaoce, a nagrade će doći same po sebi, u novijoj književnoj praksi je odbačeno kao netačno i zastarelo. Iako o tome nerado govre javno, većina savremenih domaćih pisaca smatra da treba pisati za književne nagrade, a ne za čitaoce. Jer, kad pisac dobije književnu nagradu, biće na televiziji, a čitaoci će onda doći sami po sebi.To je lepo pokazao jedan pisac izdaleka, mislim da je čak iz Čačka, i sve detaljno opisao u svojoj nagrađenoj

O

the round
little man we
loved so isn't

no!w

Rečiti Ciceron je davno rekao da je "najveća dužnost svojim najboljim snagama pomagati onima kojima je ta pomoć zaista potrebna". Ipak, iskrena želja da se pomogne drugome u nevolji ponekad zna da postane gorka pilula onome koji tu pomoć želi pružiti. Da "mržnja škodi zdravlju" kako jednom reče Dekart, uverio se nedavno naš državljanin Ivica Lovrić, koji je svoj boravak kod prijatelja u "Krešimirovom gradu" hteo da upriliči i jednim humanim činom, odazvavši se pozivu pozivu na davanje krvi zbog neštašice krvi u šibenskim bolnicama.

Traumwand syposium note: Geografija duše, smisao stvaralaštva, dva Beograda, konzerva i ključ

Dieterov poziv sam prihvatila bez razmišljanja. Čak i bez čitanja fajla u spajalici. Da, dolazim, radujem se... hvala na pozivu, hvala što misliš na mene.

U mailu je pisalo da je simpozijum u avgustu... tek u avgustu, tako sam

U istoriji horor filma postoje mnogi momenti koji su oznacili drasticnu prekretnicu u njenom toku. Ti momenti su rusili mostove izmedju filmova pre i posle. Takodje, ti filmovi su ponovo i iznova odredjivali sta se u filmu moze uraditi i sta se u filmu sme uraditi. Nakon filma Touba Hopera iz 1974. godine, The Texas

Povrede fudbalera igraju veoma bitnu ulogu u Fantasy fudbalu. Princip je jednostavan: ako vam fudbaler ne igra, ne treba vam. Izuzetak je samo jedan, do njega ćemo doći kasnije u textu, jer ima smisla tek od sredine sezone.

Ne treba mnogo tragati za dokazima: daleko najkorisniji igrač prošle sezone Kristijano Ronaldo (283 poena, 30 posto iznad svih ostalih) neće igrati najmanje u prvih mesec dana. Njegov povratak projektovan je za 6. kolo (Man Utd v Bolton, 27. septembra) i pre toga apsolutno ne treba ni razmišljati o njemu, jer za 18 miliona (Ronaldo plus najjeftiniji igrač

Betmen: Mračni vitez (rež. Kristofer Nolan, 2008) nije nastavak serijala o superheroju-šišmišu  -  iako ga tako najavljuju na svim zvaničnim prezentacijama - već predstavlja prelom ili, preciznije rečeno, raskid u odnosu na kontinuitet manje ili više uspešno uspostavljan prethodnim izdanjima. (Zaokret je najavljen filmom Betmen počinje (2005), ali nije konsekventno sproveden i semantički ostaje unutar koordinata postaviljenih prethodnim nastavcima). Kontinuitet je, dakle, nominalnog karaktera - zadržano je ime serijala, imena glavnih likova i ime lokacije - nepostojeći Gotam Siti, ali su svi ti označitelji duboko sadržinski izmenjeni.

Dok je ranije atmosfera u gradu bila izrazito mračna, kao u Gradu tame (1998), formirajući gotski štimung i ističući njegovu dislociranost iz stvarne Amerike u nejasno prostor-vreme sa elementima 50-ih godina, danas je Gotam Siti jedan od velikih gradova u SAD, neprecizirano koji, gde se nalazi, koliko stanovnika ima i sl (ponajviše referira na Njujork, ako je verovati američkom slengu). Iako ga formalno nema na mapi, on je, u stvari, metonimijski koncentrat urabnih područja, gde nivo kriminala asocira na Čikago tokom„najslavnijih" dana, a bande nisu privremeni eksces ili paralelna vlast u podzemlju, već mafija drži u šakama najviše predstavnike vlasti. Gotam Siti je objektivno nepostojeći grad , ali je kao takav model koji dobro opisuje funkcionisanje svakog megalopolisa, odnosno on funkcioniše, hegelijanski govoreći, kao „apstraktna singularnost" (grad-arhetip) koja se realizuje u „konkretnoj partikularnosti" (svi veći gradovi).

Dragi drugari, 

Juce se u 16h po nasem vremenu rodio mali Spira. To je drugi sin po redu u lozi Spiridonovica. Moja ljubav i srce, Gospodja Spiridonka, se oseca dobro pa koristim i ovu priliku da joj se zahvalim na ovom predivnom poklonu.

Sve vas pozdravlja

Porodica Spiridonovic

   Dakle, radi se o jednoj od najvećih i najstarijih Svetskih Zavera, dame i gospodo.
Ili prevara, ako baš hoćete. Radi se o Prevari, koja je veća čak i od Visoke Mode. 
Prevara koja opstaje vekovima, uprkos Logici i Zdravom Razumu.
Prevara čiji besmisao i podlost nemaju premca. Prevara koja je najbolji dokaz da se đavolova najveća veština ogleda u tome što je ubedio svet da ne postoji.

Da bi nacionalno buđenje 90-ih dobilo svoj potpuni zamah, nacionalne partije u BiH su nužno trebale pakt sa religijama.U ostvarenju tog nauma, mučio ih je  jedan,veliki i naizgled neriješivi, problem – većina stanovništva je godinama u velikom luku zaobilazila bogomolje.

Borbeni i veoma agresivni ateizam, kome je pripadala i nova nacionalna politička elita, držao je sveštenstvo po strani javnih i političkih zbivanja u zemlji.

Bogomolje su zjapile prazne ili su se vjernici u njima mogli izbrojati na prste.

Nacionalni lideri, većinom bivši funkcioneri

Draga naša,

naravno da uživamo u našem selu od cirka 600 duša. Da komšija Hasan (lonely donkey rider) ne projaše s vremena na vreme imali bi utisak da živimo u totalnoj divljini (iako su nam prve komšije, koje ne vidimo, na 50-tak metara). No, taj mir je nedavno pokušao da ugrozi Serdar.

Ne znam da li se sećaš, mislim da sam ti pričao o mladom komšiji (po vazdušnoj liniji 500m, a putem jedno 2km), koji me zove "abi" (izraz za starijeg brata), a koji me je svojevremeno ubeđivao da su svi narodi u stvari Turci, i Srbi, i Bugari, i Rumuni, i naravno, to svako zna, Mađari, i Arnavuti, i naravno, Kurdi itd. Svi, svi osim Grka! E oni nisu Turci. (vredi li protivrečiti/ubeđivati?)

            Pre ravno četrdeset godina Rusi su ušli u Čehoslovačku da bi spasili socijalizam od tzv. Praškog proleća. Danas nam se čini da je to tako udaljen dogadjaj da više nema nikakvu važnost. Izgleda da nam je nagomilana i zdudana istorija poslednjih dvadesetak godina potisnula mnogo toga što se dešavalo pre. Osim toga, i smena generacija.

            Ja sam tog 20. avgusta 1968. godine bio u Beloj Crkvi sa trojicom prijatelja, u šatoru, u neposrednoj blizini  velikog dečijeg kampa. „Paint it black" se dnevno čuo bar pedeset puta

Tri teksta koje ću objaviti pod gornjim naslovom će biti prvi tekstovi koji će biti eksluzivno objavljeni na ovom blogu, odnosno prvi koje pre toga nisam objavio na mom (privatnom & nezavisnom) blogu.

To su tri pisma pisana različitim osobama u periodu nešto dužem od godinu dana, a u kojima ih upoznajem sa turskom, pre svega političkom, stvarnošću.

Ovo prvo je prošlogodišnje (jun 2007) pismo prijatelju iz Beograda koga sam upoznao ovde na bodrumskom filmskom festivalu. Pismu je prethodila kratka ali oštra svađa između mene i jedne bodrumske novinarke Ferjal (koja se našim momcima prišljamčila kao krpelj, navodnog intervjua radi i nije im dala da dišu  čitavih pet dana, nepotrebno reći, intervju nikad nije objavljen). Svađa je izbila zbog njenog trovanja teorijama zavere o zaista glupostima (proizvođacima čokolade i keksa Ulker) i mog reagovanja na isto. No, nije bitno... Mislim da pismo stoji i bez ovog objašnenja.

Eksperiment u blogovanju

NAPOMENA 

Tekst koji dole sledi je prevod jednog prilicno bizarnog monologa koji nisam ja pisao. Sam po sebi, monolog je pisan (pisao ga je Eric Bogosian) da provocira, i kao takav je predstavljan publici. Moja prva ideja je bila da postavim tekst bez ikakvih objasnjenja kao sto je ovo. Medjutim, sudeci, po reakcijama, tekst je izazvao prilicnu