Eto, opet se desilo.Šta se desilo ? Ozbiljno je napadnut jedan novinar (snimatelj B92), malo manje ozbiljno drugi fotoreporter, a shvatam da i ostale ne prolaze baš najbolje. Verovatno se vaskoliko srpstvo odmah „hvata“ za ove moje reči „ozbiljno“ i „malo manje ozbiljno“. Pa zaboga, u Srbiji je sve normalno dok vas ne ubiju, mada primeri Ćuruvije i Pantića pokazuju da i posle ubistva sve OSTAJE „normalno“. Kako je sve normalno najbolje zna Dejan Anastasijević koji je kao maksimum reakcije SVIH grana vlasti (pravosudne, zakonodavne, izvršne) i svih drugih institucija dobio reči Predsednika Republike (tadašnjeg i sadašnjeg) da „će se založiti da se počinioci pronađu“. Verujem ja čika Predsedniku, al’ su mi miliji rezultati i istina. Rezultati su da svako krivično delo koje ima bilo kakve veze sa ljudskim pravima u širem smislu (nadam se da ne treba da crtam da tu spada i sloboda informisanja, pisanje o ratnim zločinima, korupciji, sloboda javnog izražavanja mišljenja, pa ako hoćete i različitosti itd) nije rasvetljeno niti su počinioci kažnjeni. Ako i jesu SLUČAJNO kažnjeni, kazne više liče na one za neprijavljivanje prebivališta ili kad Stanoje ubije Milojevu kravu zato što mu je ušla u zabran. Kad znamo ove rezultate, lako je da vidimo i istinu. Ona je posve jednostavna – nema volje ! Da li je to politička ili neka druga – to je Bošku Brankoviću, Dejanu Anastasijeviću i svima ostalima potpuno svejedno – bitno je da zbog nedostatka te volje nema rezultata. Pa nemojte mi reći da policija ne može (EJ – NE MOŽE) da od tih 300-500 bitangi nađe ko je prebio ovog momka, da od malog kružooka AKTIVNIH podržavalaca ratnih zločina identifikuje ko je Dejanu „instalirao“ bombu ili ko je iz efikasnog DB90’s (za nepismene: BIA 90-tih) ubio Ćuruviju,a bogami i ostale. O tome da jadna policija ne može da nađe ko je raznim i ratnim zločincima „sređivao lične karte i papire“ ne treba trošiti reči. Da je to lako, ja bih otišao u MUP i tražio da mi daju ličnu kartu na ime nekog ko je već umro.

 

a

 

  

  Djordje Balasevic nije pozeljan u  Staroj Pazovi , tako su odlucili Radikali !? Stvarno uzasno   “radikalan”potez lokalnog rradikala Gospodina Komazeca koji je ocigledno svestan  svog poteza uputio  demanti ove vesti . Naravno verujem da se gospodin Komazec nije “naprasno” opametio nego je s vise distance dobio logicnu uputunekog ko “vise” razmislja” u ovim predizbornim     danima.  Ponekad se stvarno pitam kako ljudi poput  radikala uopste osvoje  ijedno mesto  u drzavnom parlamentu.  uvek sam smatrao nije problem sto

Drage sestre Bogavac,

Ja sam dobro što i vama želim. Vreme je lepo, stigla je pozna jesen, k'o štrc u špricer. Radno je radovansko, umesto novinarske julske sezone kiselih krastavaca, na medijsku scenu je izvučen privaćeni dr. 3D, tako da bogufala imamo o čemu kucati. 3D izlečitelja su se dovatili i slovenački mediji jerbo je parlamenat udario rajber i raspustio se više no inače, pa su novinari u letnjem očaju počeli da izvlače teme o troglavim

 

 

Sada bih morao, kao, malo da se izvinjavam i da naširoko objašnjavam kako nisam želeo nikoga da povredim, a pogotovo ne žrtve komunističkog terora. Stvarno nisam.

Želeo bih ovom prilikom da podsetim na jedan stari, mada ne starinski film. Reč je Bertolučijevom „Dvadesetom veku". Na početku je, koliko se sećam, Verdijeva „Moć sudbine" a na kraju dva starca idu prugom i sve vreme se raspravljaju i gestikulišu. „Dvadeseti vek" je, danas mi tako izgleda, bio neka vrsta umetničke vizije tzv. italijanskog evrokomunizma. U njemu su se mirili pripadnici

г Jeremija

 

 

Ljušteći luk sa her Ginterom

 

 

 

Ginter Gras je čuveni pisac, nobelovac, dežurna savest i moralna institucija nemačke nacije. To znaju svi. Međutim, retko ko zna da je her Gras i odličan kuvar. Nisam to znao ni ja sve dok, pre desetak dana, nisam pozvan na večeru kod gospodina Grasa.

   Genijalan stih o lošim godinama, mora da se sećate.
Vrzma mi se nešto ovih dana po glavi, svašta se dešava, neko vidi svetlo na kraju tunela, neko – voz.
   A ja, ja prosto ne mogu da verujem – (koliko zadovoljan - toliko rezigniran, znajući da je mogla biti odavno popunjena) – da toj pazli nedostaju još (samo) dva delića.
Ili se možda – varam ?

       

   Šta je – po Vama, sestre blogerke

This active participation, which the individual at the periphery performs, emphasizes a creativity based almost exclusively on the reuse of previously existing materials which are available either as part of the Western tradition or, more recently, prefabricated by the international culture industry. Innovative responses to these materials

 

U sredu uvece 23. jula godine 2008. igrali su prijateljsku utakmicu na stadionu u Humskoj, beogradski Partizan, moj Partizan, i sedmostruki uzastopni prvak Francuske, Olimpik iz Liona.
Utakmica je trebala da posluzi visestruko. Prvo, kao poslednja i vrlo jaka provera pred pocetak nove sezone, narocito takmicenja u Ligi Sampiona. Zatim, kao prilika da se preda pehar prvaku (ne znam zasto ovo ne moze kod nas na poslednjoj utakmici lige, kao u svim ostalim zemljama), i na kraju kao prilika da se predstavi novi/stari tim za sezonu 2008/09 sa sve novim i starim strancima, jer je

Autorka:

Prof dr Marijana Pajvančić                                           

Profesorka Ustavnog prava

Pravni fakultet, Novi Sad

 

USTAVNI OKVIR PRAVA NA RAVNOPRAVNOST POLOVA 

- DOMETI I OGRANIČENJA -

 

           

Za mene ova prica tek pocinje. Radovan Karadzic ce zavrsiti uskoro u Hagu ali sta ce biti s Draganom Dabicem? Bojim se da ce njegovi tragovi biti unisteni, istina zataskana, izmanipulisana. Nestace kao lik iz sapunske opere. Ali taj covek je ziveo  sa nama medju nama 13 godina! Evo 20 pitanja to whom it may concern...

1)Da li ste bili zena u zivotu  DDD?

2))Da li je iko ikad poznavao nekog Dragana Davida Dabica pre 1996?

3) Da li ste ikada pomogli u nabavljanju pasosa za DDD a da niste znali (ili znali) da je to Radovan Karadzic?

4) Da li ste

Ono sto mi se, kod rodjenog borca, dopalo je reakcija na njegovo prvo povracanje kod duge serije hack cucnja. Video sam ga da je poceo da povraca, ali je nastavio kao sto mu je bilo zacrtano. Bilo ga je sramota, ali se je i malo zabrinuo. Cutao je ceo trening i tek na rastanku, nakon kratkog ali ubitacnog treninga, me je pitao:

"Milane, pitam teoretski... Ako povratim dok vezbam jel nezdravo? Jel se desava?"

"Ne brini, povracaces 3 - 4 puta mesecno. You can puke but you still gota keep going!"

 

Sa izvesnim nestrpljenjem čekao sam da dva koaliciona partnera:  Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije izadju pred javnost zajedničkom deklaracijom o pomirenju. Kako stoje stvari, izgleda da je mnogo lakše davati izjave o pomirenju i praštanju opšteg tipa nego to sročiti u pisanu formu  gde  se svaka reč može vagati i analizirati godinama.

To da u Srbiji dodje do opšteg, pre svega političkog pomirenja, nije od juče. Na tu temu je često govorio Vuk Drašković. I socijalisti su takodje, u vreme „dogadjanja naroda" govorili o opštem pomirenju

Da li i vi prosto morate da volite Balkan! Gde drugde na svetu mozete naci tako divan spoj tihovanja, makrobiotike i genocida?

Elem, prateci sa dosta bizarne priljeznosti slucaj mitologizacije i chegevarizacije Radovana Karadzica tokom njegovog 13 godisnjeg "tihovanja" u magazinu "Zdrav zivot", ja sam majke mi mile, stekao utisak da Rashko sa buljukom najodanijih telohranitelja skakuce sa planine, na planinu. Obitava po zapustenim planinskim katunima, gde kad ode ostavi 100 evra vlasniku za trosak sto su mu napravili i poruku "od prijatelja". Ono sakriva se po sumama i dnevno maze onim

 

 

састав натему . . . летњу 

предвече, докони  у разговору пред прокатедралом ст. џон овде  у валети указују ми исписници малтези да , сенепамти овако температурно  жесток наступ сајфа ( лето на овдашњем ). Маса тетура улицама ,кафићи ,ресторани, баште по сокацима,препуне само се липачи текућина, келнери трљају шакице и захваљују Свевишњем.