Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Prvi put sam se susrela sa seksom u svom ranom detinjstvu kad je moj, drugi po redu ujak doveo novu i mladu ujnu. Ne, nisam ih videla na delu, ali sam čula starije kako pričaju o tome da oni rade seks. Iako mi pojam nije bio potpuno jasan, valjda onako instiktivno, znala sam da je to nešto sramno, skriveno i samo za njih. Pričali su, ti stariji, sve šapućući kod nane u kujni, da su se seksali u dedinoj šumi. Ja sam se, krijući iza ( dobro ne baš iza, ali sa strane ) frižidera, jedva suzdržavala da ne priupitam nešto. Ono, o čemu se u kući šapuće, o tome se ne pita. Ubrzo su se ujak i ujna venčali, pa je tema seksa bila potpuno neinteresanta. Taman sam bila u fazi zaboravljana iste...

Pri bludnoj svesti i pomućenoj pameti, ja, Predrag M. Azdejković, rođen leta gospodnjeg 1978. na polaganje rize Presvete Bogorodice 15. jula u neprijateljskoj Nemačkoj od nepoznatih roditelja, a usvojen od Rista Radovića i Jelenka Mićevića, koji su me vaspitavali, izdržavali i sve do njihove smrti voleli kao sina rođenog, u pero porodičnom advokatu Slobodanu Milivojeviću diktiram ovaj testament.

Dragi moji mnogobrojni ožalošćeni,

Znam da vas moja prerana smrt u cvetu mladosti nije mnogo iznenadila, jer ste se često pitali kako me do sada nisu ubili. Jedino što mogu da vam kažem jeste da su me Bog i porodična slava Prepodobni Sisoje Veliki čuvali. Ali mi se čini da me sreća napušta. Neprijatelj se približava. Stežu obruč oko mene. Osećam im smdrljivi dah za vratom.

Dok sam čitao jubilarno stoto preteće pismo, u kome mi Dragan iz Beča kaže da sam „raspala pederčina“ (sve mi diraj, ali izgled nemoj) i šta sve pišu u facebook grupi „Стоп квирији“ i „Extradite THE FAGGOT Predrag Azdejković“, odlučio sam da je vreme da sačinim testament, jer kada dođu po mene biće kasno.

(eksperiment iz blogovanja)

Bolesno dete dovedeno u hram Aesculapiusa (J.W. Waterhouse 1877).

(Ustane. Proziva.)

Dejvide, udji, sedi. Sedi.

(Privlači stolicu za sebe, uzima beležnicu sa receptima.)

Stigli su nam rezultati iz laboratorije i dobri su, dobri, dosta pozitivnih indikatora.

Nadji vremena, obavi pregled!

Videli ste spot? Kako ste ga doživeli, kako biste ga prokomentarisali, da li vas je podstakao da se, ako do sada niste, odlučite na pregled dojki? Da li ste sa nekim razgovarali o tome? Da li ste nekome rekli - trebalo bi da odeš na pregled? Koliko uopste znate o raku dojke i mogućnostima za njegovo izlečenje ukoliko je otkriven u ranoj fazi?

састав на тему . . . летњу  ( или штоби казла Вирџинија Вулф . . . . што човек више стари, све више воли непристојност )

променада . палме уз, штрчу. медитеран ,мош га допљунути.корачам докон ,у  шетњи, за две лева, гузатија ,уочавам кроз текстил пасент чакшира танга јој се угуузе до јајника завукла,прија погледу,десна,силиконка , 

http://youtube.com/watch?v=gxziQAgWrmU&feature=user

ISCRPLJUJUĆI STOKILOMETARSKI MARŠ PUTEM SREBRENIČKIH IZBJEGLICA 1995. PRERASTA U MEĐUNARODNI SUSRET POKAJANJA I SOLIDARNOSTI

Srebrenički marš sućuti putem masovnih grobnica

Na putu dugom 101 kilometar koji su prevalili od protekloga utorka ujutro do četvrtka navečer, sudionici marša vidjeli su 41 novootkrivenu masovnu grobnicu. Pronađena je tek polovina nestalih, oko četiri tisuće tijela. Još toliko ih nema. Tu su negdje, pod nogama hodača

Nerado i retko pričam i pišem o kolegama. Rado i često pričam sa njima, bar sa značajnom većinom onih sa kojima me povezuje još nešto osim puke činjenice da se bavimo istim ili sličnim poslom i koje srećem prilično redovno. Svoje kolege, pre svega one starije, pokušavam da poštujem kad god uspem da nađem razlog za tako nešto.

To skoro-pa-pravilo važi za sve, a uvek važi za one sa kojima sam nekada radio i prošao neke dobre i loše dane, prijatna putovanja, svakodnevnu nervozu, obične poslove, sjajne prilike, svađe i saradnju.

Neću ni sada puno o kolegama

Vec tri nedelje Pancevom hara bauk. Bauk naslovnih strana lokalnog lista "Pancevac".

U kasno popodne 27. juna na kioscima u gradu pojavio se, kao i svakog petka, omiljeni lokalni list. I sve bi bilo u redu da se na naslovnoj stranici "Pancevca" nisu pojavila (zamislite) dva muskarca, koja setaju gradom.

Stigli posle tri sata - Minhen - Wörthersee. Jezero je ogromno, idelano za letnji odmor. Ono što se oduzima dah je boja jezera - smaragdno zelena boja. Valjda je zato lepo i izgleda još veće.

Ovde mnogi stanovnici Austrije i Nemačke provode svoj letnji odmor jer je dovoljno toplo za kupanje a noći su prijatne. Hoteli su praktično na plažama ili na samoj vodi i izuzetna je ponuda hotela, privatnog smeštaja, pansiona.

Mi smo ovoga puta dosli da pratimo našeg druga Nikolu Tošića na takmičenju za IRONMAN

BH vaterpolo nekad ... nema sada

Kao tipicni pripadnik dijaspore uz malo koristenja prirode posla i poznanstava uspio sam vidjeti koju utakmicu Evropskog prvenstva u vaterpolu. Ovdje je poneko cuo za taj sport ali se ne sjecaju da su ga ikada gledali. Internet je upotpunio dozivljaj kao i pobjeda Crne Gore.

Piše: Boban Stojanović  

Text je napisan za sajt www.pescanik.net)

Ako mene pitate, 11.jula ove godine bilo je veoma sunčano i tužno. Teško da su takve konstatacije zamislive u svakodnevici, ali postoji toliko teško zamislivih stvari, poput zločina u Srebrenici, o kojima nismo nikada poveli dijalog koji je rezultirao razumnim zaključcima.
Ove godine, pomenutog 11.jula ukopano je tri stotine osam novoidentifikovanih ostataka srebreničkih žrtava. Iskopano isto toliko rupa u zemlji ispred kojih su, pod vrelim suncem Srebrenice, porodice - uglavnom majke, sestre, rođake, supruge i ćerke ubijenih - čekale tabute sa kostima. Iako ne odlazim prvi put, ipak sam prvi put sam otišao da vidim kako izgleda ukop. Na sahranama se uvek sklanjam onog trenutka kada čoveka polažu u zemlju. To je momenat za koji još uvek nisam sazreo. Seo sam negde van mezarja, preko puta iskopane jame, oko koje stoji desetak žena. Onim redom kojim tabuti dolaze, tim redom ih ukopavaju. Preostalo su još dva tabuta da bi na red došao onaj koji su one čekale. I onda, te žene, koje su do tada stajale i sedele veoma mirno, počele da pakuju stvari, da se pomeraju, da hodaju oko te rupe, kao u pozorištu, veoma koordinisano i ne smetajući jedna drugoj. To je bila neka čudna panika zbog trenutka na koji čekaju godinama. Tačnije trinaest godina. Dolazak onih koje voliš može da bude tako različit. Ta panika je bila veoma dirljiva. Kada su doneli tabut, žene su bile sasvim mirne, plakale bez ridanja, tek poneki cijuk - opet sasvim nezamisliva situacija. Pre nego što je tabut spušten u zemlju, starija žena, pretpostavljam majka, zamolila je mladiće koji su to radili, da obriše tabut od prašine. Obrisala ga je rukom, u nekoliko poteza - tabut sa kostima je tako mali. Kroz nekoliko minuta bio je prekriven zemljom.

Mamo se ful dobr mel smo 1 trening da so ns mau preizkusl. Lepo se mejta. A mi napounis telefon da se vama bom lahko javljau. Uzivita dokler nas ni :)

Moja baba Kaja imala je kvočku. Lepu, ćilibarsku. Sa pozadinom u karamelastim, našušurenim, paperjastim gaćama, koje je ponosno šetala. Dotična kvočka je život provodila u sumraku, posebno za nju odvojenog prostora u štali. Iz bušne korpe, zapušene slamom, iz koje je ispadalo perje, povremeno

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Moja vam je Jaca jedno neobično biće. Onako vižljasta, kratke, najcrnje kose, vazda ozbiljnog izgleda, stalno deluje kao graciozna figurica iz nekih aristokratskih ormara, sakrivena iza onih stakala koji se samo sa strahopoštovanjem gledaju. Ona je moja naj, najbolja drugarica, jedna od onih za koje se u leksikonima iznjašavam sa: SSD! Jaca je mama devetogodišnjeg Mateja, ljubimca moje kćeri. Tačnije, moja dvoipogodišnja Pčelica je nasmrt zaljubljena u njega. Kad je tek počela da govori zvala ga je Kaka. U idućoj fazi

Prema anketi koju je radila Virgin Media, a koju je objavio Sky News, za najbolji britanski film svih vremena proglašen je film "Četiri venčanja i sahrana". Engleska romantična komedija sa primesama drame, rušeći stereotipe da takvi filmovi moraju biti ružičasti, zapravo pokazuje da ljubav tera ljude da rade i neke glupe stvari. Holivudski scenaristi, režiseri i producenti imaju mnogo toga da nauče u ovom delu koje je napisao Richard Curtis, a režirao

Pre nekih 10-ak dana sam imala na kursu jednu devojku koja je do najsitnijih detalja apsolutno kopirala sve što ja radim. Sve vreme kursa sam morala strogo da vodim računa šta radim, kako se ponašam, šta govorim i sa kime razgovaram o čemu. Odmah mi je bilo jasno da će svaki trenutak proveden sa ovom devojkom biti moj ultimativni test. Moje ime će stajati na njenoj licenci i ja ću biti ta koja je odgovorna za sve dobro ili loše što ona uradi kao ronilac