Standardno u ovo doba godine počinje Australian Open.

Mi ćemo imati čak 7 predstavnika u muškoj konkurenciji! Novak Đoković je prvi nosilac i napad na rekordni 7. trofej će početi 2. dana protiv kvalifikanta. Turnir praktično otvara (tj. igra u 1. terminu) tinejdžer Miomir Kecmanović koji je dominantno prošao kroz kvalifikacije i svoj prvi GS nastup će imati protiv (pre)iskusnog Verdaska koji je ovde pre tačno 10 gidina igrao maratonsko polufinale protiv kasnijeg osvajača Nadala.
Već u sledećem terminu će igrati Dušan Lajović protiv Kuevasa i povratnik Janko Tipsarević protiv Dimitrova (koji je ovde pre dve godine izgubio tesno u polufinalu od Nadala). Termin kasnije će igrati i Troicki protiv nekog Španca, a 2. dana na teren izlaze i Laslo Đere protiv Donskoja i Filip Krajinović protiv Čekinata. U ženskoj konkurenciji će od naših teniserki učestvovati samo Aleksandra Krunić (igra u 1. terminu 2. gana protiv neke Kazahstnake). Dvostruki branilac Federer je u 2. polovini žreba, a u istoj četvrtini je i petostruki finalista Endi Mari koji je na vrlo emotivnoj konferenciji za štampu najavio da bi ovo mogao da mu bude poslednji AO!

Takođe u ovo doba godine počinje i plej-of u NFL-u,

Od bezbojne redukcije rashlađenog i zamućenog egzistencijalnog mehura oko nas, deranjem, takoreći, tupim alatima realizma, svaki drugi put nas vodi u antirealizam podivljale budućnosti.

Gde vode oni putevi između neka ostane za tiho plakanje svakom od nas u samoći.

I na početku svakog tog drugog puta, svako malo, svako od nas poželi da napravi prvi korak, ali samo na kratko, antirealizam skladne prošlosti nudi sigurnost, i mi smo postali plašljivi da bi se od nje odlučno odvojili.

Evropa - pre neki dan se u blogo-prolazu dotakosmo blogo-drugar i ja Evrope, ali više kao noumenona, ideje kojoj u stvarnosti ne odgovara ništa, ili odgovara previše nekih drugih nejasnih entiteta, preletesmo preko kontekst-principa u prazničnoj žurbi.

I ja navijam za Evropu, šta god ona bila, ili za zapad, šta god on bio, pre nego što svim srcem počnem da navijam za svet.

Sa sadasnjim pristupom realnosti, Bosna kao drzava nema smisla i nema buducnosti.

Podela bi imala smisla i pozitivne posledice za sva tri naroda.
Jer kad bi nestali "oni drugi sto ih mrzimo" ljudi bi se fokusirali na ciscenje sopstvenog naroda od sljama.

Alternativa je da se jos desetljecima nacionalne ahhh takozvane elite hrane jedni driguma i drze taj geografski prostor kao taoca sudbine tri nacije.

Da se ljudi međusobno obično ne razumeju nije potrebno posebno dokazivati. Iz iskustva je poznato, a i naučna literatura i književnost na to ukazuju, da iako govore istim jezikom ne razumeju se supruga i muž, majka i kćerka, otac i sin, brat i sestra, građani i njihove vođe koje su sami izabrali, narodi koji govore istim jezikom, države sa susednim državama. … Ako se ljudi ne razumeju međusobno, kako li tek razumeju svog Boga u koga veruju? Upravo o tome je ovaj blog - o večnom Vavilonu (u tri slike).

... dragi šefe, svi ovi građani odoše tamo na ulicu kod filozofskog ... izgleda da ova vaša namama sa vitaminskom gmo naprednom šargarepom nije više toliko u fazonu ... pa da li da menjamo povrće ... 

Jedno od pitanje jeste i zašto se iko buni, šta to Vučić radi pogrešno, pa se navalilo da ga se "napada"? (on je neprekidno u svojoj ulozi jadne žrtva pod stalnom baražnom vatrom)

I sam je rakao da na protestima ima i pristojnog sveta i da je spreman da sasluša gde greši.

Bez ikakvih pretenzija da ozbiljno pomislim da me Vučić može smatrati pristojnim (to bih doživeo kao uvredu i ogroman poraz svojih roditelja u vaspitavanju) ipak ću iskoristiti priliku da kažem nešto za II dnevnik.

////////////////////////////////

Ne želim da upadam u zamku

Zasukao brke, zašiljio plajvaz, stao u ozbiljnu pozu i napisao platformu.

Gost autor Mnenadic  

Osnovni cilj građanskih protesta je promena sistema koja građanima Srbije garantuje svojstva pravne države i uspostavu suštinski demokratski uređenog društva.
Sama promena vlasti nije i promena sistema, već samo prvi, neophodni korak. Dok je postojeća vlast u poziciji da utiče i upravlja društvenim procesima i tokovima, promena sistema nije moguća, zato je promena postojeće vlasti nužan preduslov za ostvareje krajnjeg cilja.

Pala mi je na pamet misao koju sam hteo da zapišem ali mi je pobegla! Sada zapisujem da mi je pobegla. Koliko se sećam ovo su reči Bleza Paskala.

Sećam se jedne karikature iz Paris Match-a iz šezdesetih godina, imala je osam sličica: Ide čovek i kaže: Cogito ergo sum. Sledeće sličice ga prikazuju snuždenog: Ja ne mislim dakle... u sedmoj sličici čovek kaže: Ali kada sam rekao: Mislim dakle postojim, ja sam (po)mislio, dakle postojim! U osmoj sličici ga vidimo kako veselo, ponosno korača.

Misli su čudo neviđeno! Njihova brzina

Nije nikakva tajna da mnogo ljudi oboljeva, bori se i umire od kancera. Uzroci mogu biti i jesu različiti, i to je posebna tema. Ali za sve obolele doživljaj je isti - rak stiže kao kazna, smrtna presuda... koju obavezno prate zdravom nepojmljiv strah od smrti, bespomoćnost, teret krivice, panika, i ono o čemu se najčešće ćuti, a to je stravičan osećaj izolovanosti i usamljenosti. Oko vas su sve ljudi ispred

I puno uspeha u 2019!

Gledam retko kilav Bečki Koncert, a BBC doček mi bio jedan od boljih, i kako staro-rokerski da ne bude takav, uz Madness i Joolsa Hollanda, pa se mislim šta li nam nevidljive "sile" poručuju na ovaj način - od oca Kanta i "Out of the crooked timber of humanity no straight thing was ever made" do obaška pogubljenog (celom svojom karijerom) dirigenta Christiana Thielemanna (đe njega nađoše, ne zna se šta mu je kilavije, od vojnog marša koji posustaje zbog magle, valjda, do uštrojenih vikinga tamo negde pri severnim morima, pa od brze pokle do polke koja nešto "isporučuje", a igračima niko nije navio sat pa ih nema u koncertu) ... i odjednom mi sine - nekad "demonskoj moći nemačkog drevnog panteizma" je konačno zabijen glogov kolac u srce, a Kristijan je samo tu da nam to kaže - Kristijan je povukao pravu liniju.

Ajd šalim se malo, možda je Christian samo kupio diplomu negde na Balkanu, a probijao se preko mame i tate u životu, ionako se svako malo svađao sa boljima od sebe, pa odlazio, ... i dok tako, u stvari, ništa ne razmišljam sin mi je primetio da se mučim pa mi posle prvog dela koncerta ugasio televizor i pustio do daske Buena Vista Social Club,tako da više nisam morao da gledam zbunjene Japance u publici. Pa šta?!, - evo šta će svet spasiti - R&R, Baleti razni, Opera, ...

... al pod budnim okom nas starijih.