Vaznost obrazovanja i slikarske tehnike za prijateljstva koja traju 

Michael je bio moje slikarsko platno jednim od onih slucajnih ukaza sudbine ili sta vec prolazi pod tim imenom, ali ja to nisam znala. Kako bih i znala, ne posedujem ni kap slikarskog talenta. Sve sto sam na njemu ostavljala su sporadicne mrlje, potpuno nekonceptualne, i apstraktne kao sto sve sto nije figurativno moze da bude apstraktno.

Prošlog ponedeljka, kako sam zaludan, odazvah se Milićkinom ljubaznom pozivu da je ispratim na Iriški venac na hepening gde je nastupala. Dođemo. Lep onaj Iriški venac, skockan hotel, u skladu sa mogućnostma, a u hotelu konferencija nešto kao Dijalog mladih Kosova i Srbije. Uđemo u salu, astal dugačak, u potkovicu, s jedne strane naši, s druge njihovi, u ćošku prevodilica radi 300 na sat, ko mašina. Sedne Milićka u vr sofre, tamo gde su predavači a ja se umuvam među studentariju. I raspriča se Milićka, sve se pušti. Sve zna, ko vukovac. Što globalno, što lokalno, što regionalno,

Ma kakav SPS, pa to je bila tema pre mesec dana, na Ivici je da odluči - Mordor ili Gondor, to smo znali još onomad, pustimo čoveka da odluči, ali samo da se podsetimo: on nije bio na Trgu Slobode, pa nemoj da bude kuknjave ako odluči da ostane tamo gde je bio i do sada: na Ušću. A kad smo već kod Ušča, za Beograd se kaže da je na Ušću dveju reka. Dakle može da se desi da Ušće, a ne Trg Slobode, bude centar Beograda. E to stvara određene ekološke probleme.

Šta je poenta ekologije? Većina prlja, a manjina čisti. Većina koja prlja obično naglašava da je "u većini". Međutim, nikada se nije desilo da manjini koja čisti prebacuju da je u manjini. Nikad se nije desilo da kažu "Otkuda vam pravo da čistite? Pa vi ste manjina!" Dakle, oni koji čiste, uvek su u manjini i to je dobro, treba tako i da ostane, niko ne bi trebalo da ima problem s tim.

U intervjuu listu Blic Uslov SPS: Kraj progona porodice Milošević od srede 28.maja potpredsednik SPS-a Milutin Mrkonjić izjavio je sledeće:

Mi tražimo realizaciju našeg programa. I nisu nam bitna dva ili 18 ministarstava, već samo ko je u stanju da realizuje program koji imamo. Međutim, preduslov bilo koje priče za nas je da prestane progon porodice Milošević i da se oslobodi Dragoljub Milanović.

Navedenom izjavom visoki funkcioner reformisane Socijalističke partije Srbije pozvao je na nepoštovanje sledećih odredbi važećeg Ustava Republike Srbije:

Upravo tako. Šibicarenje. To što smo radili sa SPS-om od izbora do danas. Danas od podne šibicarenje treba da prestane. SPS nema kapacitet da bude snaga koja će učestvovati u putu Srbije u Evropu. Tačka.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=05&dd=28&nav_id=300839

Javljam se iz zemlje carstva mafije gde u poslednje vreme pored lokalnih organizacija pristizu i svetske zarad podele interesa jer Italija svakim danom postaje sve veca multietnicka zajednica, pa se i mafija globalizuje.

Kinezi na primer imaju svoj organizovani kriminal: nedavno je bila vest o seriji zlostavljanja i reketiranja koje su sprovodili nad samo svojim gradjanima. Italijanska policija

Post-izborna aukcija koja se upravo sprovodi u Srbiji me inspirisala da napisem par recenica o jednoj pojavi kojom se ovde zezamo gotovo svakodnevno...

Da li kupujete na eBay-u?
Da li prodajete na eBay?
Koliko imate feedback-ova? Da li ste na zutoj, plavoj, ljubicastoj zvezdici? Ili ste vec "shooting star"?
Ukucajte bilo sta i naci cete to na "i-beju"!

Elem, vec nekoliko godina groznica kupo-prodaje polovnih (i novih) stvari na eBay

Iz muževljevih mejlova:

„Puno sam vremena proveo u poslednje vreme analizirajuci seme nekih DAC-ova sa cevnim izlazima i raznim resenjima u digitalnom delu sa PCM1704 itd. (kazi ako hoces da ti posaljem linkove ...).."

Ili:

 "Danas mi je stigao na popravku jedan dac (north star design model3 + upsampler) i prosto neverovatno, crko konvertor, i to BB pcm1716e..."

27 Decembar, 2006

Dok se vraćam kući reku uvek prelazim kasno, negde iza ponoći. Put od aerodroma teče mirno sve do trenutka kada sa mosta ugledam osvetljen grad, a tada mi srce svaki put, bez razlike, preskoči; samo malo, tek da me opomene na svečanost prilike. Kroz varoš prođem razrogačenih očiju, zurim u zgrade i ono malo ljudi što ih u to doba ima na ulicama kao da sam prvi put ovde, kao da ovo nije jedini grad u kome svakoj ulici znam ime. I dok se srećem s Beogradom u naizgled mirnom meni jednako pršti vatromet, dok je grad uvek jednako ravnodušan. Beograd odavno

U pravu je Žarko Obradović, kao što je u pravu i Slobodan Samardžić, kada tvrde da se možemo nadati da se neće napraviti koalicija DSS-SRS-SPS. Da se od njih moglo očekivati da misle na svoj narod - verovatno ne bi morali da se nadamo, nego bi odavno živeli bolje. Kako je moguće da od SPS-a očekujemo da jednom misli na budućnost Srbije (Srba), i kako se možemo praviti da živimo u takvoj iluziji.

Cim ova dnevna zvezda postigne voljenu temperaturu, meni je u glavi samo omiljeni priodni prikaz- gore plavo, dole plavo, guza u pesku, koktel zdravlja za udisanje, pomeshan od smole, algi, minerala i shhhhhhhhhhhhhhh,...ljulja more penu po pesku.

A Rovinj, mali hrvatski grad na zapadnoj obali Istre, lociran na samom kraju njenog kljuna, neshto iznad Pule, posle chijeg vrha samo zavrne u rjechki zaliv, je bio jedna od mojih najdrazih varijanti za provodjenje leta i tamo sam ostavila jednu skoro celu malu istoriju, za koju se nadam da cu je zaokruziti- vishe bih volela, da kada za

Nismo same!

Posada Feniksa je kao najteži deo puta opisala poslednjih sedam minuta sletanja na rošavu

Godinu dana na blogu!

Još jedan EX TEATAR FEST.

Još luđi, još angažovaniji, još jeftiniji, još alternativniji.

Vazduh u Pačevu još onako zagađen. Manje ili više; manje- više, isto.

Još jedan juni na malom-velikom Festivalu. U onom gradu gde lokal patriote kažu: Beograd? To je mesto pored Pančeva...

Zahvaljujući pančevačkoj

састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези

  - пази брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност.

Има томе , поприлично.

Vest da je  izvesni Jozef Fricl (73), iz austrijskog gradića Amšteten, 24 godine držao zatočenu u podrumu od 60 kvadrata vlastitu ćerku Elizabet koju je od njene 11 godine seksualno zlostavljao i da je s njom dobio sedmoro dece, od kojih je jedno umrlo ubrzo nakon porođaja, troje „usvojio" zajedno za zakonitom ženom, a preostalo troje dece (5, 18 i 19 godina starosti) koja su bila s majkom nikad nisu ugledala sunce, zgrozila je čitav svet, kao verovatno nijedna vest do tada o incestu, pedofiliji i nasilju u porodici. Činjenica da je u Beču svega pre dvadesatak meseci otkriven slučaj devojčice Nataše Kampuš koja je provela 8 godina u podrumu Volfganga Priklopila (od svoje desete godine), kao žrtva pedofilije, smesta je nametnulo pitanje u svetskim medijima - zašto opet Austrija?