Foto: Mira Zdjelar

Svaki razvoj, a naročito brzi, nagli, nepromišljeni, vremenom postane kompleksna igra lica i naličja, protivrečna pojava koja može da ostavi posledice koje traju godinama, decenijama, vekovima. Iz želje da se odgovori na legitimnu potrebu, da se pronađe izlaz iz neke vrste krize ili zastoja, gradovi znaju da se otrgnu i organskom i planiranom rastu, i da se upute u pravcu divljeg i nekontrolisanog. Proizvodi takvog rasta svedoče o tome koliko je tanka nit između fantastičnog i groznog, urbane utopije i distopije.

The 1977 Bucharest Earthquake occurred on Friday, 4 March 1977, 21:20 local time and was felt throughout the Balkans. It had a magnitude of 7.4 and its epicenter in Vrancea (in the Eastern Carpathians) at a depth of 94 kilometers.

The earthquake killed about 1,570 people and wounded more than 11,000. Among the victims was the Romanian actor Toma Caragiu. Nicolae Ceauşescu had to suspend his official trip to Nigeria.

About 35,000 buildings were damaged, and the total damage was estimated at more than two billion dollars. Most of the damage was concentrated in Romania's capital, Bucharest, where about 33 large buildings collapsed. Most of those buildings were built before World War II, and were not reinforced. Many of the historic buildings that collapsed were not rebuilt; instead, the land was cleared for the building of the Palace of the Parliament. (http://en.wikipedia.org/wiki/1977_Bucharest_earthquake)

Gotovo trideset godina kasnije Bukurešt postaje glavni grad jedne od zemalja Evropske unije, i šesti grad po naseljenosti administrativnog gradskog područja u toj istoj Uniji. Istovremeno, problem sa kojim se Bukurešt suočio posle Ceauşescuovog monumentalnog pretumbavanja centra grada bio je (i ostao) vrlo ozbiljan. Staro gradsko jezgro bilo je ili zamenjeno novim zgradama (Skupština, tj. Palatul Parlamentului, novogradnje u Bulevardul Unirii i nekoliko okolnih ulica), ili pušteno da propada. Mnoge zgrade u pešačkoj zoni oko Ulice Lipscani i danas imaju vidna oštećenja od zemljotresa, a niko ih nije pipnuo za sve ove godine.

Od majskog broja YellowCaba možete uživati u novoj rubrici nazvanoj „RainbowCab“, koja će informisati o gej-lezbejskim filmovima, serijama, knjigama, izložbama, festivalima, tribinama, istoriji, žurkama i aktivizmu, i koja će se truditi da čitaocima približi gej-lezbejsku subkulturu.

U majskom broju možete čitati vesti iz aktivizma, o lezbejskoj seriji „The L-word“, knjizi „Bogovi sporta“, gej himnama, queer događajima u Beogradu i queer intervju sa Lenom Bogdanović. Rainbow rubrika je stalna rubrika YellowCaba i trenutno jedini prostor u srpskim medijima (štampanim i elektronskim) koji je posvećen gej-lezbejskim temama.

U periodu od 2002. do 2004. godine na srpskim kioscima bilo je moguće naći gej magazin „Dečko“ koji je nažalost prestao sa izlaženjem i ostavio Srbiju u gej-lezbejskom medijskom mraku. I posle četiri godine Srbija i dalje nema nijedan gej magazin.

nostalgija

Objavljivanje prošlogodišnjih finansijskih izveštaja omogućilo je izračunavanje aktuelnih koeficijenata profitabilnosti i došlo je značajnog smanjenja vrednosti PE. Sada te vrednosti deluju mnogo realnije.

Primenom

3 стиха из књигејој поезије Feminine jazz  

нисам постојана

ирачунај да ти  нећу испунити очекивања

умем и да  лажем 

била су посве довољна за одлуку да ми Мс. Ивана К. учуни част те јој као драгом госту уступим простор на мојему блогу.

Ovaj put o onoj odluci koju pomenuh u prošlom postu

Što kaže naš narod "dok nekom ne smrkne, drugom ne svane", ako SRS i DSS ne budu imali dovoljno glasova da formiraju vladu, imaće neko drugi. Recimo može da se desi da ZEvS ima 126 poslanika, recimo građani potpuno otkinu na Esespe i svih 66% proevropskih glasača glasa za ZEvS. Ili može da se desi da Ledepe dobije 9% (evo, promenio sam), pa da ZEvS nema doboljno da vladu formira sam ili sa manjinama, pa se formira vlada ZEvS-manjine-Ledepe. I to je OK. Ali razmotrimo sledeći scenario - DSS i SRS nemaju 126 poslanika, a s druge strane proevropske snage (ZEvS i Ledepe) takođe nemaju 126 poslanika. Dakle scenario u kome su socijalisti jezičak na vagi.

Vest o potpisivanju SSP (Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - pdf teksta za "download") između Srbije i EU obišla je 29.04. evropsku i domaću javnost kao iznenađujuća za mnoge, a za većinu - kao pozitivna, dobra vest, kao vest o početku pridruženog članstva Srbije u EU.

Jer to SSP donosi - status pridruženog članstva. Sledeće je - članstvo u EU.

Razgovarali smo o SSP (SAA) u januaru u tekstu "Diskretan šarm jednog sporazuma" i na taj razgovor se pozivam želeći da ga nastavimo razmenom informacija o tome - ŠTA ustvari potpis znači, kakva je korist od SSP, kada će početi da se primenjuje, kakva je procedura, kakve sve posledice proizilaze po sve nas iz pečata na jedan od najvažnijih Ugovora koje je Srbija decenijama unatrag - potpisala?

Šta dobija Srbija:

1. status pridružene članice

2. dvostrane obaveze EU - Srbija

3. zajedničke organe EU - Srbija

Priča o vrednosnom sistemu kao ključnoj izbornoj temi u našem društvu nije previše popularna. S izuzetkom Liberalno demokratske partije, pojedinih nevladinih organizacija, par novinara, lista Republika i našeg Bloga njom se gotovo niko ozbiljnije i ne bavi. Naravno, priča o vrednosnom sistemu je priča o odgovornosti i to o onoj vrsti političke odgovornosti koja ne dopušta uzmak niti pak ikome pruža mogućnost za aboliciju ─ bilo za činjenja ili pak nečinjenja, bilo za koalicije, kohabitacije ili pak neprincipijelne ustupke.

(листајући дневник ероцкими)

допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била овде па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила.

Svi smo mi radili razne gluposti u životu, neko manje, neko veće, a znamo, bogami, da ima ljudi i koji su poginuli ili na drugi način stradali zbog svoje "lude glave".  Da li baš zbog lude glave, ili prosto zbog pomanjkanja zdravog razuma i elementarnog razmišljanja u nekim kritičnim trenucima, ili čak zbog "viska hrabrosti" koji se pojačava  alkoholom, ostaje otvoreno pitanje, oko koga porota još zaseda.  

Bilo kako bilo, neki misle da je ovakvo ljudsko ponašanje

Ako izuzmemo ratove, izbori su najčešći istorijski događaj u životu prosječnog Srbina. Samim tim i predizborni karneval...
Rasklimatane montažne bine se izvlače iz prašnjavih, nekadašnjih domova kulture da bi postavljene po trgovima ovo malo gradova i sela dočekali govornike.

Svaki od govornika na svoj način pokušava ubijediti birača da je upravo on taj koji nas vodi u bolje sutra.
Svoje govore kite komičnim pašnjačkim metaforama ili pak patetičnim prikazima urbanih pejzaža koje će mijenjati, ne znajući najčešće ni kako sada izgledaju.

Govori

Ruke mi se umorile od kuckanja i piskaranja u prazno i zato će ovaj blog imati više slika nego reči.

Ovaj blog se ne preporučuje mlađima od 18 godina.

Ostavite svaku nadu, vi koji ulazite u Queeria galeriju.

1. Moleban za Kviriju

Nikada nisam uspevao da razumem podozrivost medija prema nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i/ili vladavinom prava. Uvek je u tome traženo nešto anti-državno, uz obavezno pitanje "ko to finansira ?" Zbog takvih pitanja se uvek gubila suština tj. građani su retko imali prilike da čuju ČINJENICE o nekoj akciji, kampanji ili skupu. Često se izveštavanje proteže samo do trenutaka u kojima neka "poznata" ličnost i/ili političar učestvuje.

Jedna posve drugačija kampanja počela je ovih dana. Desetine spotova, možete videti na

23. aprila sam napisao

 1. Svi sad kazu nema sporazuma sa EU  pre 11.maja.

Danas je dosla vest