Ponekad se stvarno pitam šta mi je trebalo u životu da se navučem na novinarstvo. Lepo sam mogla da sedim, k'o pravnica, pored nekog fikusa i bogdamevidi. Ili da budem možda advokatica i nastupam u američkim serijama. U stajliš kostimu, sa ekipom mladih pravnika koji rade kao robovi, a ja obaram s' nogu porotu. Što retorikom, što nogama koje vire iz pomenutog kostima.

Predavanje i promocija knjige Istraživanje realnog planetranog filozofskog superstara Slavoja Žižeka, protekla je uzbudljivo i duhovito, dokazavši publici da zaista prisutvuje događanju „svetskog duha" u Beogradu. Žižek živi u Argentini, predaje u SAD i Evropi, a državljanin je Slovenije - formirao se u nekada zajedničkoj državi SFRJ, a jednu od prvih knjiga pisao je krajem sedamdesetih na srpskom jeziku. Zbog toga, kao i zbog izuzetnog prijema i nesumnjivog uticaja u našoj sredini, Žižeka možemo da posmatramo - on nam sigurno neće zameriti - i kao domaćeg autora.

O poseti slovenačkog filozofa i teoretičara psihoanalize Slavoja Žižeka dugo se nagađalo, uz puno lažnih najava, ali i iskrene želje da nakon deset godina ova teorijska zvezdaponovo poseti Beograd. Poslednji put bio je ovde tokom Studentskog protesta 96/97, gde ga je, zajedno sa drugim demonstrantima, zaustavio policijski kordon na Brankovom mostu. Takvih prepreka ovog puta nije bilo, ali su se pojavile one drugačije, pre svega organizacione - sala Kulturnog centra Beograda bila je mala (370 sedišta) da bi obezbedila mesto svim zainteresovanim, a podela besplatnih karata donela je i mini-skandal - umesto u petak u 16 sati, kako je prvobitno najavljeno, karte su mogle da se preuzmu dva sata ranije, da bi do pola četiri već bile podeljene! Da ima nečeg pozitivnog u tome sugerisao je jedan korisnik Facebook grupe posvećene Žižekovom gostovanju: činjenica da se za filozofsko predavanje karte razgrabe za manje od dva sata siguran je znak da stižu bolja vremena. Uprkos ovom optimističkom tumačenju, sa kojim se intimno slažem, mislim da je reč o očigledno lošoj proceni organizatora, te nerazumevanju popularnosti koju trenutno Žižek uživa globalno, pa samim tim i u Srbiji. Mada nije bilo ozbiljne najave, jagma za kartama, interesovanje novinara, kao i prisustvo nekih poznatih politički angažovanih ličnosti, Vesne Pešić i Đorđa Vukadinovića, sugerisalo je da je reč o događaju od prvorazrednog značaja, koji je i pored „medijske blokade", stogao do onih temeljno zainteresovani za njegov filozofski rad, kao i do onih koji su tu bili da bi „videli i bili viđeni".

Kada se prisetim samog početka 90-tih, odmah se setim svega onoga što smo na protestima & demonstracijama zahtevali. Sve što smo zahtevali, imali smo na papiru u obliku domaćih zakona ili međunarodnih konvencija. Želeli smo samo da se to sprovede U PRAKSI, a da vremenom neke stvari postanu opšteprihvaćene VREDNOSTI koje ogromna većina građana neće dovoditi u pitanje.

Prva od stvari koje smo svakako želeli su FER i SLOBODNI IZBORI koji su nešto što se nalazi i u definiciji demokratije. Izbore smo dobili (i dobijali), sve đuture sa ponekim referendumom, ali  smo znali da makar zbog dve stvari oni nisu bili slobodni i fer. Prva je bila kontrola medija od strane Miloševića i ekipe, a druga je bila izborna krađa čiji je simbol uvek bila famozna Republička izborna komisija (RIK). Od tog doba se mnogo toga promenilo, gotovo svi se slažu da su izbori sada slobodni, ali ona priča o medijima je ponovo aktuelna. Koliko šanse na izborima ima partija koja ne kaže da je Kosovo (i dalje) deo Srbije, ako imamo u vidu da ama baš svaki medij promoviše ovu ili onu varijantu priče „Kosovo je Srbija"? Što se tiče RIK-a, nadali smo se da je nezavisnost i „normalnost" ove institucije postala neupitna i da je to  nešto što nikada više neće biti dovedeno u pitanje. Pokazna  vežba članova RIK-a iz DSS i SRS kada su većinom glasova odbili da odobre status posmatrača onima koji dolaze iz ambasada USA i UK, upozorava nas da se stara vremena mogu ponovo vratiti. Većinom glasova.

Ova kampanja pocinje da stresira ozbiljno. I to na neocekivanim nivoima...Jer, ipak sam do sada u kisi sudbinskih izbora naucio da se nosim sa stresom koju donosi ispraznost, opshtemestizam i stres od moguceg ishoda...Ali ofsajd stres je bas tezak za rukovanje....

Na stranu, sto su radikali poceli da vode kampanju od vrata do vrata. Ideja da bi mi pred vratima mogao osvanuti Aleksandar Vucic ili dobro obavesteni Mircic ispunjava me prilicnom dozom horora i uzasa.

Vidite radikala na vratima. I? Jel dosao da razmenjuje imovinu ili da vrbuje? Pocinjem da se strecam

meni danas

sta se radi?

Gojko Tesanovic 1923-2008

Procitam danas u novinama jednu vest koja me je zaprepastila. Dva tipa sa Havaja (jedan advokat, sa elementarnim obrazovanjem iz fizike - to mu je bio fakultativni predmet kad je studirao na Berkliju, a drugi neki mudrac opste prakse), pokrenuli tuzbu protiv Fermilab-a, CERN-a i jos par vodecih slicnih institucija, a u vezi stavljanja u rad LHC-a (Large Hardron Collider-a). Taj ubrzavac cestica se vec godinama zeljno ocekuje u svetu fizicara i drugih naucnika.Ljudi se nadaju da ce tom masinom

pise: edi-va

 

Smrt – da li vas ova reč plaši, ili smatrate da je to jedino izvesno u našim životima?

Neki dan me majka saleti sa spiskom posthumnih želja, tipa: Želim puno cveća na grobu, svežeg naravno. Očekujem da se TI o tome brineš, da me redovno obilaziš … znaš koliko volim cveće i koliko bi mi to značilo. (Živa je, zdrava je i ništa joj ne fali!)

Gledam je sa nevericom, jer ne mogu da se načudim šta ona meni tu priča, pa joj odgovorim:

„ Pa dobro majka, zar ti to ne zvuči malo sebično i egomanski

Učiteljica u Osnovnoj školi je bila jedna fina i nežna žena... Ubrzo posle naše generacije otišla je u penziju (bila je učiteljica i mojom mami). Nama je bila pravi autoritet. Posle nje, nastavnici su predstavljali veliku promenu za nas. Već od 5og-6og razreda nisu znali da naprave nikakav autoritet, verovatno zato jer nisu ni imali pojma o tome što predaju a iskreno nisam siguran ni da su imali odgovarajuće škole za to. Nastavnik

I conducted a quick experiment a few days ago. I went to all three of the US presidential candidate's official web sites and searched for any mention of Kosovo or Serbia. Nothing. Next, using their online forms I wrote each a note explaining that I am a blogger covering Serb-American affairs for two blogs and did they have any position on the US recognizing Kosovo's independence that they would like to share with my readers?

Within 24 hours I received form letters, the gist of which was, 'thanks for your interest, but I am too busyto answer your question. Please contribute to my

Ovu tehniku razvio je J.L.Moreno (1892-1974), polazeći od pozorišne improvizacije. Psiho-drama je tehnika psihološkog i psihoanalitičkog traganja koje teži analizi unutarnjih sukoba zasnovanoj na glumi nekoliko protagonista koji igraju prema improvizovanom scenariju uz nekoliko zadatih uputstava.
Polazna hipoteza se sastoji u sledećem:
Radnja i gluma, više nego izgovorena reč, mogu da obezbede da se jasnije iskažu teškoće međuljudskih odnosa i greške na nivou rasuđivanja.
Ono na čemu se insistira u psiho-drami je spontanost, neposrednost, kreativnost. Veruje se da ličnost može da dođe do promene pomoću uvida kroz akciju, proces ponavljajućeg eksperimenta, eksperimentisanjem sa starim i novim ponašanjem, uz učešće grupe u zaštičenim uslovima.

Vreme prošlo i vreme sadašnje,

Oba su sadržana u vremenu budućem – T.S. Eliot

 

Od kada postoje, ljudi su razmišljali o prirodi vremena i njegovom načinu proticanja. To je pitanje koje se nekako prirodno nameće: postojimo u svetu u kome nam je na korišćenje dat praktično neograničeno veliki prostor - ceo taj kosmos koji nas okružuje - ali samo ograničen interval vremena da u njemu boravimo. Naše uobičajeno

Jutros smo isplovili oko 4:30h. Krenuli smo u susret prošlosti. Pošli smo na Thistlegorm, engleski brod potopljen u II Svetskom ratu. Noć je topla i mirna. Brod se polako i skoro nečujno izšunjava iz luke. Svako traži mesto gde će odremati sledeća 3,5 sata vožnje. Ja sam se odmah zakucala na strateško mesto-sun deck iznad pramca. Odatle je najbolji pogled na nebo. Dok isplovljavamo, sa minareta se čuje poziv mujezina na Al-Fajar, jutarnju

Juče je Queeria bila u zvaničnoj poseti našoj dragoj koleginici blogerki i drugarici Biljani Cincarević. Pošto smo Boban i ja ceo dan u kancelariji ispijali kafe, kod naše drage domaćice smo popili nekoliko viskija. Kao što je već poznato, alkohol pomaže da se razveže jezik. Tako smo od nje saznali ko finansira predizbornu kampanju LDP-a, s kim se švaleriše Čeda Jovanović, o finansijskim malverzacijama Bebe Popovića, kojim spletkama se Biljana Srbljanović sve služila da bi postala kandidatkinja za gradonačelnicu, o heroinskoj zavisnosti Pere Lukovića…

Biljana Cincarević, koja je i sama na listi LDP, nam je ovo sve ispričala u poverenju, ali mi kao dugogodišnji aktivisti civilnog društva ne možemo da dozvolimo da ove informacije ne procure u javnost. Takođe, kao osobe koje su do sada podržavale LDP moramo da istaknemo da smo veoma razočarani i skandalizovani.

Molimo vas požurite sa čitanjem, dok ovaj tekst ne izbrišu sa bloga b92.

Istina o LDP, širi dalje!

 

Beograd -- Direktor RTS Aleksandar Tijanić ošamario u hodniku Prvog opštinskog suda simpatizera LDP Miloša Lukovića. Incident se dogodio uoči početka suđenja u kojem je Tijanić tužio predsednicu JUKOM-a Biljanu Kovačević Vučo. Luković tvrdi da ga je Tijanić udario pošto je rekao da treba da se stidi zbog izjave "ako Đinđić preživi, Srbija neće". "Tijanić je stajao na hodniku sa svojom advokaticom. Kada sam ga video, prošla mi je kroz glavu njegova izjava 'Ako Đinđić preživi, Srbija neće',