Da ne kazu zlobnici da zaostajemo za svetom, koji za sve i svashta organizuje radionice, kako bi potrebna znanja i veshtine priblizili shto vecem broju korisnika, pa tako postoji program za iscrtavanje lica, rukovanje prilikom intervjua za posao, kako prekrechiti svoj zivotni prostor-a da ne bude dzabe,... evo jedan jedinstveni workshop samo za nas.

Ideja je da potrebno utvrdimo i dovedemo do perfekcije, kako nikakvi pokushaji sumnjivih namera ne bi ugrozili nashu izuzetnost. A poshto smo narod shirokogrud, sa osetljivom dushom, da pruzimo shansu i onima napolju, ( van nashe ograde),

“Can you dig it
Something in the air tonight
Got a one way ticket
Baby, don't you wanna ride
Got to make it
Make it to the other side
I've got demons
Snapping at my heels tonight….”

…cvrkuće moj telefon prvu jutarnju. Rano je. Šest sati. Započinje novi radni dan. Izkrmeljavam polako iz zamračene kabine i kako otvaram vrata tako me pljusne po sred lica rano jutarnje sunce. Ok, važi…..otvoriću

Ovo nije post o politici. ;) Nego o izveštavanju, odnosno o jeziku.

Videli ste vest o "ratu saopštenjima" koji su poveli kabineti predsednika i premijera, a povodom predložene rezolucije SRS.

Što se mene tiče, jasno je: u predsednikovom kabinetu rečeno je da u Ustavu piše da je Kosovo (a i Metohija) sastavni deo Srbije, i da otud nema nikakve potrebe da se na tu temu pišu - a na adresu EU upućuju - nekakve rezolucije.

Informacija koja ne zahteva

Ne o mamlazima. Dakle, ultra antipolitički post. 

 

Evo i mog posta. Možda malo kasnim, ali opravdanje je to što ovih dana, zajedno sa saradnicima privodim kraju izvršenje jedne krupne obaveze koja svake godine pada sredinom marta. Reč je o izradi Godišnjeg izveštaja o stanju u oblasti slobode pristupa informacijama koji Poverenik za informacije mora dostaviti parlamentu Srbije. Skoro je gotov i uskoro ćete ga kao i one iz prethodnih godina moći videti na .

Po logici stvari, taj Izveštaj se, pored ostalog, jednim dobrim delom zasniva i na godišnjim izveštajima organa vlasti koje su

„Podrška siromašnima i humanitarna pomoć nisu više izrazi lične osobenosti, već ključni sastojak globalne političke igre: u „savesnoj" uceni gigantskih razmera razvijene zemlje stalno pomažu nerazvijene (bespovratna pomoć, krediti, itd), zamagljujući tako saučešće i deo odgovornosti za bednu situaciju u kojoj se te zemlje nalaze. Stoga, kada smo bombardovani srceparajućim vestima o otpisu dugova ili velikim humanitarnim kampanjama za zaustavljanje epidemija, samo malo savijte razglednicu i videćete ispod toga opsceni pornografski prizor."

Odrastao sam u gradu u kome su retke porodice poštovale dečija prava, a većina roditelja je vaspitavala decu u uverenju da „ništa ne vredi dok MALO ne udariš". Liberalniji roditelji su ono „udariš" promenili i primenili u „podvikneš", pa su se vremenom rađale brojne varijacije. U svakom slučaju, glavni razlog da roditelji primene

Francesc "Cesc" Fàbregas Soler za mene je bez dileme najbolji fudbaler koji trenutno igra fudbal. Jeste, dobri su Kaka, K. Ronalndo, Mesi, ..., ma ima ih dosta dobrih, ali Fabregas je tip igrača kakvi više skoro i da ne postoje, a dečko ima tek 20 godina.

Španac koji je glavni igrač Arsenala ponovo je večaras pokazao da njegova ekipa igra možda i najlepši fudbal u Evropi, a da su njegovi potezi prelepi. Tačni

Serija emisija Insajdera na B92 prikazala je malverzacije u našem fudbalu i pokrenula je mnoga pitanja na koja do sada nema odgovora. Mišljenja o serijalu su podeljena. Dok jedni (uglavnom brojniji) govore da je dobro da se neko konačno odvažio da otvoreno govori o temi o kojoj sve i vrapci znaju, dotle drugi ističu da je celokupna akcija strašan udarac na naš najpopularniji sport sa mračnom pozadinom i željom da se uprljaju sveti likovi naših poznatih sportskih rukovodilaca i ceo fudbal baci u blato.

Još nakon prve od šest epizoda očekivao sam da na blogu osvane tekst koji bi dao više odgovora ili ponudio neki dodatni pogled. Nažalost, evo i više od nedelju dana od poslednje epizode serijala a još niko ne piše o ovoj temi. OK, možda blogeri nisu sportski tipovi a možda imaju mnogo važnije teme koje im ne ostavljaju dovoljno vremena da se bave "najvažnijom sporednom stvari na svetu".

Evo kako je teklo prestrojavanje birača od 2003, do danas. Prvo da pogledamo period kohabitacije:

2003: DS - 12%, DSS - 18%

2007: DS - 22%, DSS - 16%

Dakle kohabitacija je oduzela Koštunici dva procenta, a dodala Tadiću čitavih deset. No da pogledamo fazu dva - period koalicije:

2007: G17+DS - 29%, DSS - 16%

2008: G17+DS - 37%, DSS - 10% (prema Medijum Galupu)

Dakle za DSS pad od 6%, a za G17+DS porast od novih osam procenata. Drugim rečima, stvari su više nego očigledne - kohabitacija je dala rezultate (+12% relativno). Dala je i koalicija (+14% relativno). Da li je vreme da se pređe u fazu konfrontacije?

Uporedo sa primenom Teorije igara u ekonomiji, politickim naukama i sociologiji, ideje iz ove teorije su počele da se primenjuju u biologiji, naročito evolutivnoj i populacionoj biologiji i genetici. Ispostavilo se da je pomoću njih moguće objasniti mnoga ponašanja životinja i njigove strategije preživljavanja i produženja vrste. Teorija igara, razvijena u ekonomskim naukama, je mogla skoro doslovce da se prevede u bioloski kontekst. Štaviše, u socijalnom kontekstu se govori o ‘dobiti'

 

Svih ovih dana, od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, postavlja se pitanje: koje to motive imaju Sjedinjene Američke Države i njeni najbliži evropski prijatelji, da tako uporno - i do neke mjere čak i rizično - inzistiraju na priznanju tog proglašenja. Zašto je Americi toliko stalo? Koji je to interesi vode?

 

Čuli smo razna moguća objašnjenja za takvu američku politiku – uglavnom iz košare raznih „teorija urote“. Oni koji, međutim, vjeruju da je Amerika namjerila uništiti Srbiju jer je ne voli, ili zaštititi Albance

  

састав на тему . . . . .данеповерујеш

  

познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазовератној обавези на косову  и збрисао коњем ногом

 

 

Welcome to Srbistan. Za one koje nisu prepoznali, ovo je pre neka dva meseca snimljeno na Mišeluku u Novom Sadu. Ove kamiondžije postale su urbana legenda i youtube video legenda, a izvesna nemačka televizija već je došla da snimi i prilog o ovome. Ko je ovde kriv?

Niko. Ovde samo anđeo slobode još nije umro.