Piše: Boban Stojanović  

S obzirom na to da sam/smo poslednjim postovima proizveli društvene skandale koji su prouzrokovali obajvljivanje kritika u medijima na račun Queerie, ipak, u svom tom haous, imao sam priliku da saznam nešto važno. Blog je zapravo - internet dnevnik.

Upravo zato, danas želim da sa vama podelim nekoliko momenata sa kojima se susrećemo mi, ničim izazvani skandal majstori.

Pre svega, želim da ovog paklenog dana, podelim svu duševnu bol koju mi je nanelo provlačenje mog imena kroz medije u kontekstu satanističkog blaćenja NjegoveSvetsostiPatrijarhaSrpskogGospodinaPavla.

Evo, stavljam crnu čipku preko lica, u rukavicama od satena sklapam ručice i molim za oprost.

Oprosti im oče, ne znaju šta rade.

ramla hamra bay

археолошка искапања на траговима неолита јасно указују да је гозо, острво које једри тик нузмалту, насељено од памтивека. међутим има једна пикантерија која се везује за овај оток. наиме миљеница богова са олимпа, нимфа Калипса, својевремено је баш ту изнајмила једну комфорну пећину за свој боравак . . .

by Goran(che), uz nesebičnu pomoć Gordane Ninković 

 U industrijalizovanim zemljama devojke danas postižu sve bolje akademske rezultate  i znatno više žena stiče fakultetske diplome, u odnosu na momke. Studije ukazuju da je povećana zaposlenost žena u nekoliko poslednjih dekada doprinela više rastu svetskog GDP-a, ne samo od novih poslova za muškarce, nego i od dodatnih kapitalnih investicija ili povećane  produktivnosti.[1]Pripadnice lepšeg pola su veoma važne na tržištu i kao konzumenti

Imaju li mladi u Srbiji perspektivu? Odgovor na ovo pitanje/floskulu umnogome zavisi od jedne druge dileme/floskule: ima li Srbija perspektivu? Zato, do odgovora moramo da pođemo obilaznim putem.

Kada je u pitanju naš međunarodni položaj, izgleda kao da se tu, grubo rečeno, nalazimo pred dva puta: jedan su dobro nam "poznate" evroatlanske integracije, a

PRILOG ZA EVROPSKU ISTORIJU

(Iz dnevnika)

Orijentisali smo se prema zvezdama
vodile nas trube i ključevi tamnica
osluškivali savete onih ispod zemlje
nismo se zaustavljali

Prvo smo otkrili kožu jedne žene
finu negovanu od mladih zmija izatkanu
zatim smo pronašli krila anđela
koja je neki vojnik izgubio

Naišli smo na selo napušteno
prepoznavali stvari iz detinjstva
dočekao nas je samo jedan starac
koji nije uspeo da umakne

http://www.petitiononline.com/itc2007i/petition.html

Drage gradjanke i gradjani, cesto slusamo ili citamo o nasilju, komentarisemo «Kakve se sve stvari dogadjaju!» Pitamo se kako da svoju decu zastitimo od stvari koje im se mogu desiti, kako da im objasnimo cega da se cuvaju, sta da uopste kazemo a da ih unapred ne uplasimo. Saznamo za neki slucaj nasilja koji je prijavljen nadleznima, cudimo se i ljutimo na njihovo reagovanje, kazemo «Pa, kako je moguce - na cijoj su oni strani?» Ili imamo svoje iskustvo - kao

Jovan Mišić, optužen je 2001. godine zbog bluda nad maloletnicima. Osuđen je na samo godinu dana! Ali to nije sve, presuda je poništena, a krivično delo zbog kog je osuđen je zastarelo!

Jovan Mišić je slobodan čovek!

Jeste li čuli: Jovan Mišić, građanima poznatiji pod imenom Ilarion, onaj kome je presuđeno da je bludničio nad decom, je slobodan čovek?
Kako se osećate povodom toga?

Zlocini seksualnog zlostavljanja dece zastarevaju
Pahomije prvo i ovaj sada

odose pomilovani, tvrde bogom

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=07&nav_id=258470

medjutim zrtve i sramota ne zastarevaju
tu su pred nasim ocima
nemocni pred bogom i zakonom

pozivam na odgovornost

http://www.zenezaevropu.com 

Pre neki dan  rece mi dobar drug ,”Zamisli  u septembru bice dvadeset godina od  sednice”..Nije bilo potrebe ni da pitam koje.Zna se koje,one Osme.Cuvene.

Posle dvadeset godina neko mnogo strucniniji i pametniji od mene treba da se oglasi..Ja samo mogu da ispricam neke detalje.Verovatno nevazni.Popusta memorija pamcenja.Moguce da sam nesto pogresio,a jos vise zaboravio..Davno je bilo..Nesto prebiram po imenima,vise je aktera otislo u istoriju,nego sto ih je ostalo u zivotu..Zato i ne spominjem imena,samo ona koje ne mogu zaobici. 

1987

Avgust-Septembar

….Bio

Da li ste gledali dokumentarac SPACE? Sam Neill i digitalna tehnika upakovani u nekoliko epizoda?

Nije li fantastično? Kako vam se čini? Moram da priznam da ima nešto u vezi sa Kosmosom što me plaši. Kada sam bila mala, sve se svodilo na zvezde, koje su ličile na ukrase za jelke. Sedeli smo brat i ja na krovu kuće da im budemo bliži. Kada padaju, zamislimo želju. Kada ih danas vidim kako padaju, imam samo jednu želju: zaobiđi nas, odlazi. Eto ti Jupitera, velik je, neće ni osetiti. I setim se Neilla kako u jednoj od epizoda,

06.08.1945. bomba se zvala  "LittleBoy", avion je bio Enola Gay, cilj je bila  - Hirošima.                                                                                     

Nakon godina eksperimenata,

Na hiljadu raznih jezika, u najraznoličnijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama, pored vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj, koju bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima. Način i oblici toga pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče i dalje i pričanju kraja nema. Tako nam ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove

Molim vas, molim vas, nemojte me ubiti! Imam ženu i decu – ubijte njih!  

Ja obično nisam čovek koji se moli, ali ako si negde gore, molim te, spasi me, Supermene! 

Deco, pokušali ste sve što je u vašoj moći i niste uspeli. Lekcija koju trebate naučiti je: nikad ne pokušavaj.

Nije lako nositi se sa trudnom ženom i problematičnim sinom, ali nekako sam u taj raspored ipak uspeo

Poštovani čitaoci,

Imamo čast da vam predstavimo dve priče iz zbirke priča za decu „Pedofilija na pravoslavni način“. Pred vama se nalaze priče „Čiča Jovina koliba“ i „Avanture Tome Palčića“. Nadamo se da ćete uživati u njima.

Čiča Jovina koliba

Nekada davno, iza sedam mora i sedam gora u tolerantnoj Vojvodini živeo je jedan čika Jova, koji je jako voleo male dečake. Voleo je njihovu nežnu kožu, zategnute guze i malene piše. Čika Jova je živeo na Fruškoj Gori u svom manastiru Hopovo, gde su ga često posećivala mali dečaci, koji su voleli da se igraju s njim, jer im je posle svakog igranja davao zlatnike. Čika Jova se posebno radovao ekskurzijama. Autobusi puni dece ispunjavala su njegovo staro srce srećom i njegove stare gaće erekcijom. Posebno je voleo školsku decu, tako da je znao često da ode do školskog dvorišta i da se igra. Nekad s decom, nekad sam sa sobom.