Piše: Boban Stojanović

Potrebno je malo revolucije.
Dugo, toplo leto, u čijim čarima i ne-čarima provodim vreme, duboko&intimno inspiriše na podrivanje patrijarhalnog sistema vrednosti. Da stvar bude još ozbiljnija, nepodnošljivo je osećanje da nam sudbinu kroje kojekakvi nadri starci, u čiju mudrost i svetost treba da verujem bespogovorno – makar bio to i patrijarh Pavle.
Dakle, ono što sledi je (ponovna) kritika Gojka S. među stanovništvom ovdašnjim poznatim kao patrijarh Pavle – te, ako Vas protivljenje njegovom liku i delu potresa ili ga smatrate neadekvatnim, bolje da ne trošite vreme na čitanje ovog bloga.

U vreme kada su nedavno maturanti popunili većinu novosadskih restoranskih sala, pričala mi jedna mama kako je došavši po ćerku ispred jednog od hotela, videla sledeću scenu: u parkirani džip na smenu su ulazili muškarci, mahom oni kajlirani do 35. U jednom trenutku iz džipa je potpuno naga izašla tinejdžerka da piški, tu odmah pored džipa, da bi se potom odmah vratila na svoje radno mesto. Ili mesto zabave, ali čisto sumnjam.

Poštovani gledaoci, vi gledate vesti u 12 Ruske televizije Srbije.

Moje ime je Ruslana Ruskić.

Vesti dana.

Ruski avion Iljušin pomogao u gašenju vatre nepoznatog porekla po planinama Srbije.

Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije, u kojoj nije bilo Rusa, kaznila Partizan.

Ruska eksplozija i požar na ruskom gasovodu kod Sankt Peterburga.

Formirana trojka Amerike, Rusije i Evropske unije koja će biti posrednik u pregovorima Beograda i Prištine.

Stonsi stigli u Rusiju

Vreme u Srbiji isto kao i u Rusiji.

Pre nekoliko nedelja prisustvovala sam predavanju koje je organizovao Monster.

Stigla je pozivnica u kojoj zovu na prezentaciju portala ali zanimljivije, predstavili su rezultate istraživanja Univerziteta u Frankfurtu-centra za ljudske resururse na temu "Trendovi u rekruterskoj praksi 2007".

Istog dana stigla je pozivnica i za gostovanje školskog psihologa u obdanište mog deteta da, ukoliko imamo vremena, posetimo predavanje na temu u slobodnom prevodu "Osobine deteta koje treba da podstičete i razvijate".Kad promešam oba dva, na izgled različita predavanja dolazim do tri osobine, možda pre životni stil koji će biti dominantan u vremenu koje dolazi ako već to vreme nije došlo.

састав на тему: малтом цак цик 

the limestone haritage

Foto: Mira Zdjelar

La nostalgie de la barbarie est le dernier mot d'une civilisation. Nostalgija za varvarstvom je poslednja reč svake civilizacije. (E.M. Cioran)

Što duže živim na Kubi, sve češće sećam se jedne slike sa svog prvog putovanja u Havanu. Bilo je leto, jedan od onih tipičnih letnjih dana sa popodnevnim prolomom oblaka, obično oko pet sati, kad svi idu kući. Bio sam u turističkom autobusu, na Petoj aveniji, i gledao kako kiša neverovatnom brzinom stvara baruštine. Vozač je skrenuo sa Pete avenije, glavne saobraćajnice ali i vrlo niske ulice u koju se voda sliva, i krenuo da nas vozi nekom od manjih, ali prohodnijih, ulica uzbrdo. I tu je, međutim, bilo velikih bara. Na jednoj raskrsnici nakupilo se dosta vode, kao i ljudi koji su sa mnogo optimizma i strpljenja čekali nekakav prevoz. Vozač je mogao da ih zaobiđe i poštedi, ali on kao da je ubrzao, ne obazirući se uopšte na njih, i pošteno ih isprskao mutnom kišnicom sa ulice koja se gotovo nikad ne pere.

Jedna od stvari koju svako ko provede dovoljno vremena na Kubi primeti jeste nedostatak civičke svesti. Na predivnom Trgu Sv. Franje (Plaza San Francisco) u Staroj Havani može se provesti divno vreme šetajući, ali to često podrazumeva slalom u cilju zaobilaženja gomila konjske balege. Propuštanje vozača ili pešaka u saobraćaju vrlo je retko, čak i poštovanje sopstvene trake. Vrlo često spori automobili kao da namerno voze u levoj traci. U Centru za ljudsku genetiku González Coro u Vedadu u čekaonici sam jednom sedeo oko pola sata, i brojao mrtve muve na podu, ali i na prozorima, dok sam gledao kako se ljudi guraju u nekoj vrsti stampeda, sa sve trudnim pacijentkinjama, da bi videli čuvenog doktora Olivu. U Centru za genetiku nalazi se jedan od najužasnijih WC-a koji se mogu zamisliti. Da bi postojala civička svest, prvo mora da postoji civis.

pise Maja Stojanović, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu

Građanska neposlušnost protiv genocida

Ovih dana me anonimni sudija za prekršaje u Nišu pozvao da se javim na odsluženje kazne zatvora od deset dana. „Prekršaj“ koji sam učinila pre dve godine sankcionisan je u skladu sa zakonima i propisima države Srbije. „Prekršaj“ je lepljenje plakata u Nišu 11. jula 2005. godine, povodom obeležavanja deset godina genocida u Srebrenici.

Moji prijatelji, prijateljice i ja lepili smo plakate noć uoči desetogodišnjice srebreničkog

Ili: Ko je ovde lud II

Posvećeno Jeleni Krajšić, naravno. Da se ne nervira i ne posustane.

Pitanje o tome gde je bolje može da se postavi i ovako: koji zatvor je bolji, i za koga?

Evo dva moguća odgovora, oba iz zemlje Srbije:

1. prekjučerašnja vest:

Aktivistkinji mladih za ljudska prava izrečena zatvorska kazna zbog lepljenja plakata

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=23&nav_category=11&nav_id=256478

Ne propustiti komentare:

http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=256478#hrono

Today was the hottest day in Serbia ever since the temperature has been measured, 45 C.
If we we Serbs were truly interested in our survival as a nation, we'd be scrambling to get some modern hardware for dealing with ecological catastrophes. It's been ten years since Milosevic sold off our forest fire-fighting aircraft and pocketed the money. We would talk together seriously about last year's massive floods throughout the Danube basin, about this year's deadly heat wave in Serbia and throughout the Balkans, about the state of emergency in our neighbor Greece, about

Serbia's on the Road to Happiness - Come inside!

by Goran(che) Nikolić

title translated by Gorda(na) Ninković

        ''Srećni su oni koji svoje misli fiksiraju na neki drugi objekat, a ne na samu sreću'' [1]

U evroatlantskim zemljama tzv. ''Ekonomija sreće'' postala je vrlo važna tema, čak i na državnom nivou, jer su političari (konačno) uvideli da im je džabe da govore o rastu

Lutajući po internetu već deset godina našla sam svoja omiljena mesta koja ne propuštam, skoro dnevno. Neka su nestala, svako se menjalo na bolje, prateći tehnologiju ili idejom izazivajući tehnologiju.Rado odlazim na dva posebna: edge i boingboing

 Na prvom od njih postavljeno je pitanje "What are you optimistic about?" na koje odgovaraju

Ne mogu više da izdržim ove vrućine! Ovo će biti najtopliji dan ove godine, kažu meteorolozi. Inače, primetila sam, uz svo dužno poštovanje i bez želje da nipodaštavam struku, da meteorolozi jednostavno ne žive u istom gradu, zemlji. Jasno mi je da oni temperaturu mere u specijalnim uslovima, ali ja ne živim u specijalnim uslovima, pa bih ih molila da mi kažu kolika je stvarna temperatura? Dakle, ne u hladu na Rimskim šančevima, na