Ko zna kako izgleda sinteza proteina? Koga to uopšte zanima? Dobro, možda vas i ne zanima, ali pogledajte jedan filmić, urađen početkom sedamdesetih godina na Stanfordu. Film na fantastičan rasvetljava misteriju sinteze proteina, ali takođe rasvetljava i misteriju veselih sedamdesetih. Nama, neokonzervativnim generacijama rođenim u to vreme, ovo možda izgleda smešno ili čak glupo, ali od ove ekipe se da mnogo toga naučiti. Naročito ovih dana. Kliknite na play i uživajte (update: ako ne radi, kliknite na ovaj link).

Osamdesetosam godina pozivio je Kurt Waldheim prije nego se pridruzio mnogim drugim svjetskim vodjama koje su zivjele priblizan, mozda kraci, rijetki i duzi zivot. Ovaj covjek za mene predstavlja olicenje mnogih stvari u svijetu, prvenstveno hipokriziju vlasti, potom svjetsku krovnu organizaciju ciji celni covjek nije mogao biti bolje odabran. Neutralna Austrija, neki naivci je nazivaju prvom zrtvom nacizma [Her Bokerer (ako se dobro sjecam) je (preko 20 godina star) film koji takvi trebaju pogledati ako im je vec lijeno stosta procitati], uredna proslost u drzavnom servisu takve zemlje, ratna istorija koja je pokazala da je poslusan, a cini se i njen dio koji je pokazao da je znao za ratne zlocine ucinile su ga idealnim generalnim sekretarom UN-a. Teorije zavjere kazu da ga je to napravilo poslusnim prema onim koji su znali za njegovu ulogu u grupi armija E, zapadnoj Bosni i Grckoj. Medjutim nije sve tako tajnovito bilo za one koji su htjeli da znaju. Jos je 1947. godine njegovo ime stavljeno na listu potencijalnih zlocinaca u Jugoslaviji.

Beogradska berza je nedavno objavila vijest o prodaji licence na Belex15, koji je kupila njemačka Bayerische Hypo und Vereinsbank Bank. Ideja ove banke je da, putem emitovanja certifikata koji bi bili vezani za Belex15 i kojima će se trgovati na berzama u Frankfurtu i Štutgartu, omogući pristup srpskim akcijama i onim investitorima koji ne žele ili ne mogu da ulažu direktno u Srbiju. Na taj način, kupci ovog certifikata postižu investicionu prisutnost na srpskom tržištu kapitala, a postižu diversifikaciju portfelja srpskih akcija u istom procentu u kome su one zastupljene u „15“-ici.Ovo

prvo da nagalsim da ovaj tekst ne smatrate postom, vishe je komentar, a ne znam gde bih ga uglavila, da ne smeta, a da se ipak razjasnimo. Vidim da vecina cuti, a deshavanje od ova poslednja dva dana je barem meni neprijatno.

Shta je stvarni problem na blogu, da je doshlo chak do poziva na shtrajk i to meni vrlo dragih uchesnika, (one koje vidim na spisku)?

Ne mogu da verujem, da je to stvarno uvlachenje replika! Koliko sam shvatila, novi program radi tako, malo je nepreglednije, a i navikli smo se na onaj stari sistem, pa nam je onako bilo lashe. Da li to moze da se popravi,

1. juna 2007. godine, na putu od Ženeve ka Helsinkiju

Prethodnih dana pričao sam nekolikim ljudima o nesuglasicama koje sam poslednjih meseci imao sa jednom mladom koleginicom.

Stvar je, nekako, ispala sasvim banalna. U vreme kada se sve desilo, bio sam u nekim svojim preispitivanjima, a ona verovatno opterećena poslom. Nekako, desio se trenutak. Iz najbolje želje predložio sam joj da jedan materijal drugačije uradi. Ona je to, kako mi kasnije reče, shvatila kao tutorstvo i moj pokušaj da omalovažim njen rad. U svakom slučaju, otresla me je rekavši da se šef složio sa materijalom i da joj ne pada na pamet da sa mnom o tome razgovara.

You know, someone said the world's a stage where each must play a part.

(“Are you lonesome tonight” –Elvis Presley)

Latinska izreka Ceo svet je pozornica je bila popularna u Šekspirovo vreme, pa je izabrana i za moto koji je zapisan na ulazu njegovog čuvenog Globe teatra; graditelji ovog pozorišta su iz nekog razloga najmili akademsku osobu, moguće čak i advokata, koji nije umeo ovu

Preko puta škole Top Shop.

Tu negde, ovih dana, poznata manekenka Kata Mahovina je ispred, unutra ili okolo dotičnog dućana kupovala, pozirala, promovisala ili već nešto od neverovatnog značaja radila što su kamere vredno i uredno dokumentovale, retuširale, umnožile a potom objavile.

Elem, bilo kako bilo, sad ispred tog Top Shopa horde žena rade to nešto isto sto je radila manekenka.

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako to da vam kažem, ali - baš me boli guza za Srbe!

U nekom prethodnom blogu napisao sam da su Srbi glup narod, i dodao ili se prave da su glupi, što je odmah sutradan osvanulo na naslovnim stranama.

U ovoj zemlji je skandal kada imaš stav prema državi u kojoj živiš i njenom većinskom narodu, koji osim sado-mazo preferenci ka sebi samom voli da maklja i ostatak, posebno tzv. manjinskog življa.

No, nije mi ideja da danas pljujem, štaviše, sve ručice sklapam i Boga molim da konačno iz usta najbližeg mu naroda iskola još nešto osim NIJE, NE ZNAM I NEĆU.

U Brazilu se na gej paradi skupilo 3 miliona ljudi. Mene sada zanima šta bi se dogodilo kada bi se u Srbiji, na gej paradi skupilo 3 miliona ljudi. 3 miliona svih tih istih ljudi iz Brazila, recimo. Da se najednom sliju sa svih strana sveta, veseli, nasmejani, otvoreni, pametni, ludi, glupi, obrazovani, siromašni, bogati, uspešni, neuspešni...

Da li bi policija, preneražena cifrom, savetovala da je zbog javne bezbednosti bolje da lica ne ulaze u Srbiju? Ako ipak ne bi mogli da se odupru volji 3, 5, 8, whatever miliona ljudi, da li bi ipak organizovali kordon,

Mira

vec cesljala kosu i pisala poeziju...i nece zato da se brine, kaze...Svojevremeno sam citala te dnevnike o kisi i drugim neznim osecanjima dok su skoprioni po nalogu njene porodice svercovali ubijali ... moje pitanje je, koliko je ova zena

UTISCI SA 36. EX TEATAR FESTA 

(biće dugačko... nek čita ko baš ima vremena. Ili ko se smatra pozorošnim moljcem.)  

bolje tanje a bolje

Završen je i 36. EX TEATAR FEST. 

U subotu noću ili u nedelju ranom zorom, kad smo se razišli sa žurke povodom uspešnog festivala. Svi