Ovo nije stvarnost. Ovo je rep moje stvarnosti. Znate onaj osećaj kao kada vas neko prati. Okrenete se naglo, a tamo - ništa. Ali, osećaj ne prestaje i još dok vraćate glavu napred opet vam se nešto prikrade u kraj oka, kao neka promena boja i svetla, i u deliću sekunde naslutite jedno rame i ruku kako tog trenutka uzmiču iza vas. Opet se okrenete i opet ništa. Nekada vas prati ceo dan, nekada danima, nedeljama, mesecima. Nekada ga nema. Pomislite da je otišlo, a ono se vrati. Menjaju se. Sekvence naše stvarnosti ili mašte?

Sekvenca 1

"Pijem, jer ne znaaaam šta da raaaadim..." i još "Piiiiijem da je zaaaaaboraviiiim..." i sigurno ima još puno i stihova i pesama...
Ovi stihovi zaboravljenih šlagera služe mi samo da "omekšam" jezovitu informaciju koju su objavile institucije EU, a prenele naše novinske agencije i mediji:
"Svaki peti stanovnik Evropske unije, star između 15 i 24 godine, redovno i prekomerno pije alkohol, saopštila je Evropska komisija,

Jun je sedeo sa oblogom na glavi, drhteći u mokrom džemperu: "Ko je oborio pritisak?! Sto puta sam molio April da se ne ušunjava, u moj sektor, sa ovom odvratnom kišetinom, hoću da se to stavi u zaključke, ako već ta klinka..."

April je popareno poskočila i odgurnuvši Novembar, laktom, vrisnula ispod raščupane, lisnate kose :"Ko klinka!? Jesam ja kriva što ova babetina

Najsrećnijim ljudima, prema istraživanju Instituta za evropske studije, većina građana Srbije smatra mrtve: kneza Lazara, Miloševića, Teslu itd. Najsrećniji živi su Aligrudić, Petrović i Vučić.

To je suština vesti koju je srpska državna agencija Tanjug javila u petak, 1. juna.

Verzija rasejane (dijasporichno) zene, sa muzem, decom, sitnom i onom naraslom, obavezama u kuci i van nje, gomilom prijatelja i zavidnom kolekcijom interesovanja.(ovo zbog Andjinog zvocanja)

 Elem, od kad sam ovde, tamodaleko, a preko velike vode, (znate ono, dok u avionu buljite u monitor, ne bi li naishli na neki zanimljiv film i tako prekratili vishesatni osecaj nemoci u svom ukochenom stanju, a ni noge se ne mogu odshrafiti i poloziti, pa stignete do kanala, koji pokazuje, gde se vashe prevozno sredstvo trenutno nalazi, pa dok prelazi kopno, ono nekako brzo savladava prostor, a

The mothers of mass graves

Nura comes from Srebrenica and she goes to places where her voice needs to be heard. For those who don’t know and the many who still refuse to know, Srebrenica was and is the enclave of genocide in Bosnia, committed there in 1995 by General Ratko Mladic and his soldiers.

Mladic is still in hiding from

Hvala na pitanju – osećam se grozno. Izlaznu strategiju nemam. Prestao sam da spavam. Ženu dosta retko viđam. Zapustio poslove... Zarast(a)o u bradu /kliknite na fotku pored teksta/. Poznato vam je sve to... zar ne... uostalom, svo vreme smo ipak bili zajedno. 

Često se, blogujući, asocijalizovan iz realnog života ─ blaža varijanta  socijalizovan u virtuelnu sferu ─ zapitam kako li nas samo trpe oni koji žive sa nama i koji nas, uprkos Blogu, još uvek nesebično vole... Ili je, možda, blogovanje ono naše neotuđivo i nepisanim zakonima zagarantovano “osnovno ljudsko pravo“. Kao, na primer: pravo na seks, pravo na držanje životinja, pravo da prelazimo ulicu ili pravo na pijenje vode? Sve to ni u jednom zakonu ne piše, a postoji... [1] Ipak, sumnjam da je ovo nešto mnogo gore i opsesivnije od svega navedenog. Recimo: pravo na gubljenje vremena. Dobro, znam da preterujem, ne verujem ni ja u sve što je napisano, ali, šta ćete, ovo jedan takav (objektivan?!) tekst.

Počinješ kao jednoćelijski organizam u kapljici vode. Oko tebe se nalaze razni jestivi organizmi, ali i neki za koje ti sam predstavljaš ukusan obrok. Plivaš okolo, klopaš jedne, a izbegavaš druge i tako prolazi život. Ali nakon nekog vremena, ako preživiš proždrljivce i redovno klopaš dolazi do ćelijske deobe i otvaraju ti se opcije za dalji razvoj - možda želiš da u narednoj generaciji imaš flagelu kao euglena ili treplje kao paramecijum pa da možeš brže da plivaš? Ili možda želiš mali šiljak da možeš da se braniš od predatora? Odabereš svoj upgrade i ideš dalje, u sledeću generaciju.

U ime Doma Omladine Pančevo i Drama Mental Studija Sestre Bogavac vas pozivaju na :

festival experimentalnog, niskobudžetnog, alternativnog,nezavisnog pozorišnog izraza:

36. EX TEATAR FEST

U ČEMU JE PROBLEM?

6. , 7. , 8. i 9. juni 2007

Teorija

 

Novi sistem bloga pa i nova tema. Park prijateljstva na Novom Beogradu. Ogroman zeleni prostor od hotela Jugoslavija, duž obale Dunava I Save do Brankovog mosta pa do Bulevara Mihaila Pupina. To obuhvata I prostor gde je zgrada Palate Federacije zajedno sa temeljima nekada započete izgradnje Muzeja revolucije.

Mislim da je taj javni prostor velika vrednost Novog Beograda ali sada nedovoljno aktivan I nekaqko otuđen iz matrice grada. Pored Muzeja savremene umetnosti I splavova na rekama nikakvog sadržaja, osim nedovoljno uređenih zelenih površina,  tamo nema I građani,

 

 

 

Kada sam, prvi i poslednji put, na nagovor drugarice prosledila tu poruku simpatiji, imala sam nesreću da mu vidim lice. Zaustavio je dah, tek klimnuo glavom na desno - izgledalo je kao prvo buđenje urođenog tika - zgrčio usne i uzeo olovku. Grafitnu! Ja bih sasvim sigurno uzela marker! Znala sam da će zaokružiti DA, ali mi je već tada bilo potpuno svejedno.

Grad Beograd izgradio je Gradsko sklonište za napuštene pedere. Sklonište je smešteno na Ušću, koje je poznato kao cruising area za beogradske pedere. Sklonište je sagrađeno po evropskim standardima, te je prilagođeno držanju i smeštanju napuštenih pedera grada Beograda. U skloništu se nalaze razne kategorije pedera, a zajednička im je sudbina da su neželjeni.

Veliki broj pedera biva izbačeno iz svojih domova, jer njihovi roditelji i staratelji više ne žele da se brinu o njima. Oni završavaju na ulici i time se narušava dobrobit, fizički, zdravstveni i mentalni status napuštenih pedera, lična sigurnost i zdravstveni status i sigurnost opšte društvene zajednice.

Drage moje, dragi moji, došao je i taj dan – dan rastanka sa našom Drupal šklopocijom. Za one nove, reći ću da je reč o softveru koji je furao stari blog. Zaista, bilo bi neprimereno sada, na rastanku, previše kritikovati softver koji nam je omogućio sve ovo što smo postigli iliti doživeli u ovih nešto više od godinu dana, tako da ćemo sve probleme koji su nas mučili pokušati što pre da zaboravimo baveći se problemima koji će nam doći sa novim softverom domaće radinosti.  

Iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike stigao mi je u ponedeljak 4. juna odgovor na dopis poslat 25. maja u kojem sam na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražio informacije o procesu odabira preduzeća koje je izradilo zvaničnu internet stranicu predsednika Republike (www.predsednik.yu). (Opširnije o tome na blogu od 25. maja).

Bez obzira na to što internet nije klasičan medij, a blogovi to pogotovo nisu, moje principijelno zalaganje za poštovanje ne samo zakona nego i dobrih običaja i moje poimanje moralnih principa osoba koje se bave javnim poslom nalažu mi da na mestu na kojem objavljujem odgovor na svoj tekst ne komentarišem taj odgovor kako ne bih eventualno uticao na čitaoca. To ću učiniti tek nakon što od objavljivanja ovog odgovora prođe najmanje onoliko vremena koliko je proteklo od objavljivanja mog dopisa do objavljivanja ovog odgovora.