Srbija mora da vodi računa o svojoj energetskoj sigurnosti. Vlada Srbije treba da radi na dugoročnoj sigurnosti u snabdevanju energentima. Srbiji treba gas. Srbiji treba nafta. Srbiji treba gasovod. NIS-u treba strateški investitor. Pravi partner za Srbiju u ovoj oblasti jeste Rusija. Pitanje nije: da li treba sa Rusima? Pitanje je: da li je ovaj sporazum najbolji mogući za nas, građane Srbije? Ovaj aranžman je onoliko dobar za nas koliko su nam bili jaki pregovarači. Znači nikakav.

Piše: Nikola Knežević (a.k.a metanoia)

Šta je Evropa? Jeres. To je jeres. Najpre papska arhijeres potom luteranska jeres, pa kalvinska, pa subotaška i tako skoro bez kraja. Konac svih tih jeresi završava se ateizmom, tj. bezbožnicima evropskim, kakvih nije bilo ni po broju niti po jarosti nikad i nigde u istoriji čovečanstva. Dakle: prvenac arhijeretik a mezimac arhibezbožnik. Kako može takav grad opstati? Kako može služiti za ugled taj novi Jerihon? Nikome osim glupacima. Ali otkud da se među glupacima nađu i Srbi?[1]

Vladika Nikolaj Velimirović, iz knjige "Reči srpskom narodu kroz tamnički prozor iz logora Dahau"

Nemam nekih strogih zakletvi u životu ali istina je da više manje ne podnosim dve stvari: birokratiju i putovanja. Čudo kako život ume da ti se podsmehne pa ti skoro uvek dodeli da se baviš baš tim stvarima.

Što se putovanja tiče - istorija mojih putešestvija je duga- traje od kada sam rodjena. U osnovnoj školi, sticajem čudnih i srećnih okolnosti proputovala sam skoro sve zemlje u Evropi a prvi put - kad sam se valjda naljutila na ceo svet,oko 16-te, umesto na more ili do planine ja odem preko sedam gora i sedam mora u Holandiju, i tada sam prvi put bila u Minhenu ne znajući da ću za nekih 15 godina kasnije baš tu namestiti svoju kuću i svoju novu-stalnu adresu. Koferi, torbe, pakovanja, duple stvari na različitim adresama...moja stvarnost. Zbog toga je Beograd moja omiljena putna adresa. Druga ili prva kuća pa se i ne računa u putovanja.

Ipak-kada razmislim šta me je vuklo svim tim putovanjima van granica - vraćam se na samo jednu, ključnu stvar - ne postojanje toliko mučne i bolne rečenice - "ne može" koja je u Srbiji apsolut.

Najbolju definiciju toga našla sam baš juče: Marko Bijelić, autor Biznisbloga

"Ameri su idealni klijenti.

Za mene je svako vreme, vreme za kafu. Jer, ja sam stara pričalica, volim da tandrljam, čudo jedno. Kafa je prosto sastavni deo priče, jer ako neko misli da mi ponudi kafu tek onako, bez titla, to me ne zanima. Najbolje obožavam neopaženo ispijanje kafe, jer pravo da vam kažem, od kafe najviše volim njen miris.

Miris pržene kafe vija se svakog jutra u mojoj ulici. Neki od kafića

Danas sam se uverila da policija u Srbiji moze da ti dodje na kucu i da te privede kao kriminalca jer si presao ulicu na crveno ili gazio po travi. Upravo to se dogodilo mojoj kcerki. Minut posto se vratila sa fakulteta, na kucnim vratima oglasilo se zvono, a na pragu su stajala dva policajca s nalogom za njeno privodjenje. Ali, da krenem od pocetka.

U

A reader just emailed me to ask about retiring in Serbia. I'm not retired yet, but definitely considering things. Plenty of expat Serbs do retire in Serbia now, and that number will increase phenomenally if/when economic and political stability are on the horizon. Here are my tips and I'd love to hear yours:

o Cheap living -- Belgrade is pretty pricey (although not compared to London, New York or Boston), but other places, such as my part-time hometown of Sombor Serbia are remarkably cheap. You can buy or build a house for very little, perhaps 100k Euros for a nice house in the best

 Dve za jedno prepodne

Jos juče kad sam se povukla u ćošak u kafanu Kalenić ne bih li na miru ispisala šta sve treba da uradim, mimo placa misli o proslosti i zakletvi u buducnost vezano za smrt mog oca, počeo je nesporazum.  Dakle, iako mi već bukvalno 26 godina  priča u detalje o svojoj sahrani menjajući scenario u detalje, ja ga nikad nisam slušala jer me je to užasno nerviralo. I sad kad kucnu čas ja odjednom ničega ne mogu da se setim osim besmislenih detalja koji su me nervirali. U kućama haos od gostiju i rodbine. Svako priča o svojoj sahrani primećujem: pokojnik

Danas je u BiH još jedan od onih "istorijskih" dana.Naime, danas se u Skupštini BiH treba usvojiti paket zakona o reformi policije jer bez njega, pojednostavljeno, nećemo moći u Evropu. Više niko normalan ne može da vjeruje da su domaći vlastodršci sposobni da se dogovore oko bilo čega. Za one koji ne znaju BH političari se jednoglasno uspiju dogovoriti jedino oko povećanja svojih plata i aktima podrške svom ionako moćnom standardu. Tako ova država služi samo međunardonoj zajednici i domaćim političarima. Imovinski kartoni i jednih i drugih su nakon "misije" u Bosni mnogo

Negde u vreme protesta 96/97 učinjeni su prvi ozbiljniji uspesi u pokušaju da se objasni da slobodni izbori ne znače samo to da možeš da glasaš za više partija, a da te niko ne prisiljava i sl. Uspevali smo građanima da objasnimo koliko IMA VEZE kako i šta mediji „kažu“, bez obzira što se većina „nebeskih glasača“ uvek klela da bi oni glasali isto bez obzira na ono što čuju u medijima. Kako se onda desilo da na republičkim izborima 2000-te te iste nebeske partije padnu na (samo) 74 poslanika, ostaje da se analizira.

Koliko ono što mediji kažu/lažu/izvlače iz konteksta „ima veze“ postalo je na kratko jasno tek kada je ubijen Zoran Đinđić. Posle zabrana nekih novina i promena par redakcija od strane većine patriotiski odgovornih novinara (ne mislim na one sa RTS), stvari su se stabilizovale za vreme prvog premijerskog mandata Vojislava Koštunice. Sem B92, Blica, Danasa i par nedeljnika, sve ostale novine i televizije u maštovitosti promovisanja nebeskih vrednosti prevazilaze Miloševićevo vreme. Naime, nekadašnje diktatorske fore u medijima je bilo lako „pročitati“ između redova, dok sada za većinu laži iz Politike, Novosti, Kurira, Press-a, čak i glasači koji će glasati „za Evropu“ veruju da „mora da tu ima neke istine“.

Teze koje se podmeću/ponavljaju od početka izborne kampanje se javljaju u mnogo varijanti, malih ili velikih članaka, tema dana, intervjua, komentara itd, ali se mogu grupisati u sledeće:

 

састав на тему  . . . могућу

 

  

ташта ми овде.знам, све, ама баш све контроли биће подвргнуто, а дијалога што следе битићеих.хоће.

 

- оделотије непримерено годинама,који спорцки стил,уредност пре свега ове боје ко упапагаја, коментарише

- али то је модерно а и обашка што се удобно осећам, правдамсе

- ма мењај то, неозбиљно  једном речју, упорнаје

- добро мењаћу, помирљиво ја

Dobio sam divan poklon. Knjigu. ANNIE LEIBOVITZ, The Photographer’s Life, 1990 – 2005.

Neprekidan tok fotografija slikanih širom sveta na najneverovatnijim mestima i njačudnijim prilikama na prelazu vekova. Fotografije su nanizane onako kako su se nizali događaji i proticalo vreme. Svaka jedinstvena, a sve zajedno pripovedaju život umetnice. I druge živote. Uverljivo, setno, potresno, očaravajuće. 

Scene iz života, porodične fotografije,

Zamislite mladu zenku nemackog ovcara od 17 meseci kako vas gleda pogledom tuznog pesnika, a onda vam zagnjuri glavu u krilo uz dubok

Zanima me, skuplja tko sličice Životinjsko carstvo. Trebam brojeve 43, 246 i 249. Za razmjenu imam skoro svih 250 brojeva.

Imam za razmenu sličice Životinjskog carstva sa brojevima: 5,29,30,31,85,132,161,171,176, 177,187,210 i 217

Da se nadjemo danas popodne ispred škole da tapkamo? Imam neke nove sličice.

 

U detinjstvu, kao i svi drugi, sakupljao sam razne sličice. Grdna majka od svoje male plate izdvajala je redovno po malo više od samog džeparca za poneku čokoladicu sa sličicama. A i od džeparca smo brat i ja odvajali samo da kupimo što više. Bila je to prava opsesija. Medjutim, kad sam shvatio kako se sličice sakupljaju u Švajcarskoj, shvatio sam da smo za nih mala deca, u pravom smislu tog izraza.

 

No, da se vratim prvo na moja sećanja na sličice.

 

   

Jeka čaja taje odlenej mangal,
oj si musuri, sangle anokori.
Sila kale bal, aj zelenajala,
me mangavla daje, gaj si mu šu ka.

Kaki devla daje, saro kantalo,
saro kantalo, me sem bahtalo.
Sila kale bal, aj šukarjata,
me mangavla daje, gola me gala.

Oj pućevma daje, dalga lav la me,
teli levla me, šori kamere.
Sila kale bal, aj sukarjata,
me mangavla daje gola me gala.

http://youtube.com/watch?v=9XhKTC5rytI

Prichu

Hipoteze i nagađanja su jeftina, bar većini nas kojima život ne zavisi kritično od mišljenja sa kojim izlazimo pred svet, a ako im niko ne može proveriti vrednost onda i good value for money, opet - zato što su jeftina.

Tako, evo jedne transvaluation hipoteze by speculation. Recimo da juče vrednost znanja o tome kako „nasrtati“ na mikrotalasnu rernu (naterati je milom ili silom da radi ono što mi hoćemo) nije bila neka, pošto je i neznalac mogao uz priloženo upustvo da nasrće podjednako dobro. Lako je napraviti neku istorijsku paralelu gde je gradijent ovako neke vrednosti bio redove veličina značajniji, uglavom u pozitivnom smislu iako je istorija prepuna i negativnih primera.