"Ajde ti, debela picko... Ajde ti i ja jedan na jedan. Dodji ako imas muda..."

Po pogledima kolega sam ukapirao da sam ja debela picka. A glas bi mogao da pripada samo jednoj osobi - Big E. E jebi ga. Niko od izbacivaca mu ne prilazi kao da ima mitraljez u rukama. Big E definitivno nije zajebancija. Necu valjda da se bijem jedan na jedan.

Kasnim sa kirijom, prazan frizider, nagomilane opomene pred iskljucenje struje, iskljucen telefon, kablovska, imamo

Negde od protekle srede pa do danas, imao sam zadovoljstvo da aktivno učestvujem u blogovima po dve teme koje su, u ovo vreme odluke, nosile drugačiju, naizgled prizemnu atmosferu. Osećam potrebu i želju da vas sve obavestim o rezultatima.

 

Podrška deci i izvidjačima Velike Hoče

Nakon mog poziva na akciju (videti blog Uča iz Velike Hoče), jedan broj blogera priključio se sa željom da podrži izvidjače i drugu decu Velike Hoče. Do sada, ukupno nas ima 10. Ni mnogo ni malo.

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako je vama, ali meni je baš frka zbog ovog pripajanja Srbije Rusiji.

Ne znam da li ste primetili, ali čak 85% Srbije je pod okupacijom Rusije.

Našu je Srbiju kupio Gasprom.

I niko ne reaguje.

Ja moram - kada neko trpi nepravdu ja ne zatvaram oči.

Pada mi nekoliko ideja na pamet.

Da odem da se urgentno krstim, idem svaki dan po šest puta u neku SPC poslovnicu i postanem extra pravoslavan.

Ili, da istetoviram Кремль. Na desnoj podlaktici, iznutra, pa da se vidi kada dižem tri prsta.

Ili da odem sa zadnje strane ruske ambasade i ljubim Rusiju u задний ...

Ku, ku, majko, najgore od svega, kada sve prodamo i kada se potpuno podamo Rusiji, moraćemo da dajemo i svoje задний za parče suvog ’leba...

Eto nam Rusija...

Da se odmah razumemo, mislim da na demokratskim izborima uvek treba glasati. Da se razumemo, mislim i da radikale treba po svaku cenu sprečiti da uzmu mesto predsednika. Već skoro dvadeset godina stojim uporno uz one snage koje se suprotstavljaju svemu što radikali predstavljaju.
Da se razumemo do kraja: u drugom krugu izbora glasaću za Borisa Tadića.

I to stvarno poslednji put.

Zato za mene ovo neće biti drugi već poslednji krug izbora.

Moj glas u poslednjem krugu nije glas iz straha. On je poslednje upozorenje predsedniku

 Zagreb, 29. januar 2008. godine 

Najpre priča iz zivota kao most ka poenti.

 Moj prvi zubar bio je neobicno surov covek. Operisao je bez anestezije jer je tako „brze islo“. U nekom trenutku vadio mi je zub i to je trajalo eonima uz moje vristanje i zapomaganje. Kroz prozor sam u cekaonici gledao majku koja je sve to prezivljavala valjda jos jace od mene.  

No, trenutak kako mi je izvadio zub, istrgao sam se iz stolice i nazalost nasao tacno pred ogledalom. Bledog lica i uplakanih, crvenih ociju gledao sam svoj odraz dok mi je krv jos uvek izlazila na usta.

Gost na ovom blogu je Ljiljana Lakić Švrakić koja je sa pokojnim Milenkom Zablaćanskim saradjivala, prevodeći mu tekstove sa nemačkog i engleskog.  

U svom rečniku neshvaćenih reči, Kundera, pored ostalog, razmišlja o značenju pojmova „teško" i „lako". Kao što je lepota u očima onog koji gleda, tako je i lakoća relativna i neshvaćena. Apsolutne lepote, kao i apsolutne težine, nema.

Čudno se zbilo da se u istom danu, u razmaku od samo

Pomozite da se ova kuja spasi. Ženka rase epanjel breton, pojavila se niotkuda pre nekoliko meseci, sigurno je neko izbacio na ulicu, vidi se da je vaspitana, ima navike kućnog psa, izuzetno poslušna i mirna, stara 3-5 godina, bele boje sa crnim pegama. Sterilisana.

 

 

 

 

 

 

Gospodja koja brine o njoj neće to još dugo moći da radi jer je drži ispred svoga stana, u hodniku zgrade, pitanje je dana kada će je neko prijaviti. Pošto ima svog psa ne može da je uzme. Ako postane gradski pas, lutalica, sigurno neće preživeti - kuja nema iskustvo psa sa ulice, psi koji žive kod Hrama će je oterati.

Lepotica je neodoljiva, maza neviđena, pomozite da joj nadjemo dom!

Milica i Bojana (Milica: 064/253-7115)

Morar em um condomínio fechado dá status, significa fazer parte do rol dos privilegiados que podem morar isolados e protegidos, convivendo com uma vizinhança homogênea, desfrutando prazeirosamente de equipamentos de lazer, e da comodidade de alguns serviços. (Živeti u zatvorenom kondominijumu statusni je simbol, znači pripadati vrsti privilegovanih koji mogu živeti izolovani i zaštićeni, obitavajući u homogenom komšiluku, služeći se po želji instalacijama za slobodno vreme, i imajući pristup ponekim uslugama.) (http://www.eesc.usp.br/nomads/condominio2.htm)

Ima nešto čarobno u zvuku reči Alphaville, i to ne samo za one koji su gledali Godardov film istoimenog naslova. Alpha, nešto prvo, praiskonsko, ville kao grad na francuskom, ali i grad budućnosti, postmoderna grčko-francuska kovanica sa futurističkim prizvukom. Zamislite stambeni projekat koji se zove Alphaville, koji svojim stanovnicima nudi novi model urbanog življenja, prevazilaženje postojećeg stanja, do sada neslućene mogućnosti, do ovog trenutka neispitanu vrstu zajednice. Reklo bi se - utopijski projekat.

Međutim, Alphaville kakvim ga je prikazao Jean-Luc Godard sušta je suprotnost ove slike, distopijsko mesto potuljenih svetala i neobičnih spodoba koje se po njemu muvaju, probisveta i polusveta, u kojem njegov glavni junak, Lemmy Caution, sa svojim hard-boiled izgledom, kaputom i šeširom pokušava da nađe sebi mesto. Brazilski Alphaville od Godardovog očito je želeo da pozajmi samo ime i možda futuristički feel, ali kao što to obično biva, pozajmio je mnogo više.

састав на тему . . .музикалну

  

на овим страницама већ је била поменута склоност мештана села у којем одрастах ка музичком изразу а у форми слушања песама, номисе данас  помеморији сећања проврзмо Свилени.

 

бирташица Вера углавном је преферирала мушке вокалне солисте у рестауранту кои је држала накрај

Opet se miješam u vaše unutrašnje stvari. Izlazim iz grma, uoči same izborne ćutnje, da bih unio nemir u vaše monolitne redove i izazvao subverziju nad favorizovanim kandidatom. Mislim na Nikolića. Ne zamjerite na mom uplitanju, još nakaradnom, jer ono je posljedica neupućenosti a ne loših namjera. Ali kad može Basesku (da se meša), mogu valjda i ja. Kad može jedan Rumun, valjda

Svi koji su protiv dolaska radikala na vlast i koji žele demokratsku budućnost Srbije treba da izađu na Trg Republike u četvrtak na završnu konvenciju Borisa Tadića!

Ponesite budilnike, sirene, pištaljke, sve što može da probudi Srbiju. Pokažimo da nas ima više i da pobeđujemo mrak bez obzira na razlike među nama.

Krenimo u šetnju, i po kiši ako bude padala, da poručimo građanima da svojim glasom ne smeju da dozvole povampirenom vremenu ponovni dolazak na vlast. Ne izaći na izbore ili glasati za Nikolića je isto što i glasati za Miloševića i Šešelja.

DA SE NIKADA VIŠE NE PONOVE DEVEDESETE!

Srbijo na noge! Ko je protiv dolaska radikala na vlast taj će doći na Trg, ko nije neka mu je na čast i savest.

 Kako neko reaguje u odredjenim situacijama u mnogome zavisi od toga kako je nauchen. Kako se njegova sushtina vajala kroz odrastanje, chime je neko bio okruzen i kako je usmeravan. Da li su se razvile fioke u unutrashnjoj arhivi i da li su iskustva prijatna i bolna pravilno u njoj klasifikovana.

Da bi neko bio sposoban da pozitivno komunicira sa drugima i uspostavlja odnose u kojima je dominantna zainteresovanost i razumevanje, prvo mora da ima razvijen stvaran indentitet.

Svako

   Glasacu za Tadica u drugom krugu. Imam veliki istorijski strah od slucaja Aventino, to jest kad se celokupno demokratska opozicija u Italiji povukla iz parlamenta na brdo Aventino kod Rima u znak protesta protiv fasistickih policijskih grupa koje su ubile izmedju ostalih socialijalistu Mateotija (1924) koji se javno pobunio protiv kradje izbora te iste godine.  Musolini je taj bojkot iskoristio  da potpuno preuzme vlast…ostalo sve znate…
   Preuzimam tekst iz Koha Ditore, objavljen u Danas-u, kao glas razuma sa Kosova.
   U pitanju su pre svega nasi zivoti a ne visoka

Vaspitanje dece zavisi od mnogih - roditelja, prijatelja, drugara iz kraja, medija. Medjutim, nezamenjivu ulogu imaju vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori oni koji decu tokom odrastanja uče osnovnim životnim veštinama, uliju dobrotu, daju promer, brinu o njima kao otac i majka. Deca ih se sećaju celog života. I poneko od roditelja. Društvo ih zaboravlja i retko pominje njihov značaj.

***

Nebojša Gogić je profesor matematike u osnovnoj školi u Velikoj Hoči. Svi ga znaju kao Uču. Jedan je od onih koje jednostavno morate voleti. Ako ga uopšte primetite. Izuzetno je skroman, miran, skoro neprimetan. Dok vam govori, kao da se plaši da će vas možda povrediti jačina njegovog glasa i još više onoga što hoće da vam kaže.

Sećate li se serije Yes Minister? Ima ona epizoda kada Džim Haker, ministar za administrativne poslove, pita svog permanentnog sekretara ser Hamfrija da mu odgovori na pitanje sa da ili ne. Ser Hamfri krene da obrazlaže i da obrazlaže, sve izbegava odgovor, ministar izgubi strpljenje i drekne: "Da ili ne?" a ser Hamfri će na to: "Da i ne."

E tako i sa podrškom kandidatima za predsednika. Drugi krug se približava, fossarius ante portas, a politička elita koja je ispala u prvom krugu ili se nije ni utrkivala, još uvek strepi od odluke koju je morala da donese još prošlog ponedeljka: Tadić ili Nikolić, dža ili bu.