Sve više čujem nekih novih čudnih, nakalemljenih reči za zanimanja u ženskom rodu. Pitam se čemu ove reči, pa mi kažu da se to sada smatra politički korektnim. Rečnik se menja kao oružije protiv diskriminacije.Ja bih imala mnogo štošta ovome da prigovorim a iz dva ugla. 

Prvo, preterano i nasilno krivljenje, kasapljenje jezika, poštopoto nametanje novih, amorfnih krpeža od reči da bi se postigao bilo kakav politički cilj je po mom mišljenju anti-kulturno. Ovo posebno važi za reči i izraze koji su izvedeni iz antičkih jezika.

Nasilne reforme jezika su takođje anti-demokratska birokratska prinuda, one favorizuju ritualno-političku primenu jezika a u cilju nametanja pravovernosti sopstvene vizure bez obzira na moguċe limitacije iste.

Boljševizam je uverljiv istorijski primer da nije dobro beskompromisno razrgrađivati kulturu da bi se gradila politika. 

Drugo, pokušaji da se reformiše jezik prolazi pod izgovorom da im je namera borba protiv profesionalne diskriminacije žena dok je u stvari čini sasvim suprotno, poražavajuċe uveličava diskriminaciju i anulira veċ dobijene bitke. 

Neko je nekako uspeo da proturi tu pricu koja se pretvorila u pravu urbanu legendu i odomacila u nas da su zapadnjaci "`ladan narod". Ovo posebno `oce da vazi za Nemce, Svedjane te ostale skandinavce i Engleze. Oni su "ladni" a mi smo "topli", "gostoljubivi", prijatni, dacemo ti zenicu iz oka samo ako pretpostavimo da ti treba i what not...

Nasa je dijaspora posebno aktivna u plasiranju ovih teorija. Meni je to sve bilo sumnjivo od samog pocetka, a otvoreno sam poceo da sumnjam u gore iznetu teoriju kada mi je jedna moja "rodica" iz Nemacke objasnila da su Nemci "`ladan narod" i ilustrovala

Na današnji dan prije 63 godine zatvoren je ozloglašeni nacistički logor Auschwitz, u kojem je život izgubilo više od milion Židova. Tokom Drugog svijetskog rata više od šest miliona pripadnika ove vjerske zajednice bile su žrtve nacističkog režima.

UN je stoga upravo ovaj datum proglasio Međunarodnim danom sjećanja na žrtve Holokausta.

Moji baka i deda su se upoznali u jednom od njemackih koncentracionih logora. Pokojni deda je iz Like, a baka iz okoline Kijeva. Upoznali su se prilikom bjega iz logora. Teško da bi se Srbin i Ruskinja upoznali tih 40-ih godina

Ima li u Srbiji medija koji je u stanju da sazna prave i proveri objavljene elementarne činjenice o saobraćajnoj nesreći u kojoj je teško povredjen ministar policije Dragan Jočić?

Ima li medija koji smatra da je za gradjane važno da saznaju i razumeju kako je moguće da na autoputu, gde je dozvoljeno kretanje od 120km na cas, ovo vozilo

udari u neko nesrecno pseto, prevrne se i poptpuno smrska? Šta o brzini vožnje i bezbednosti govore "tragovi kočenja od

Drage moje i moji,

Australian Associated Press upravo je objavio sledeću vest:

Bracu Strahinju i Boshka znali su svi u tom novijem delu male Panonske varoshi, sastavljenom od paralelnih ulica sa imenima iz starog kraja. Mahom zbog obichaja da se u prednjem dvorishtu punom ruza, nevena, prkosa i nocnih frajli, ispred slichno izgradjenih jednostavnih kuca, leti sa komshilukom pije kafa i kibicuju prolaznici, a delom i zbog nekih drugih specifichnijih okolnosti.

Njihovi roditelji su sa dva zavezljaja i staramajkom obuchenom u crno stigli sa ostalim kolonistima, u ono chudno vreme promene stanovnishtva u Vojvodini, dobili od drzave parche zemlje i pocheli vredno da

Travestija, cross-dressing i "nevolje s rodom" teme su današnjeg bloga. Prenosim skraćen tekst Biljane Kosmogine, porno-spisateljice, koji opisuje how it feels like for a girl less ordinary.

CIGANKE LETE U NEBO

Nakon najave Tomislava Nikolića da će osloboditi ubicu šesnaestoro radnika Televizije Srbije Dragoljuba Milanovića, porodice žrtava održale su sutradan (u četvrtak) konferenciju za štamou. Evo saopštenja koje su tom prilikom dobili novinari:

Saopštenje za štampu

Kandidat za Predsednika Republke Tomislav Nikolić počeo je svoju kampanju s mrtvima. Kao visoki funkcioner vlasti koja je 1999. namerno ostavila radnike Televizije Srbije da sačekaju bombe NATO, Nikolić se sada vratio svojim žrtvama, ne mogući da ih ostavi na miru. On već počinje da sudi, prelazeći

JA: Si učio francuski za test?

SIN: Jesam... malo.

JA: A zašto ne bi još malo?

SIN: Imigra! Idi natrag u svoju zemlju. Došao si ovde da uzimaš posao poštenim Portugalcima.

U plavom uglu, obučena u Nike patike, iz Sibira preko Floride, stiže MARIJA ŠARAPOVA.

Narode blogerski,

VLAST JE NAJODGOVORNIJA ZA NAPADE I ZASTRAŠIVANJA


Žene u crnom oštro osuđuju  državne organe koji nisu preduzeli sve mere da se pronađu počinioci više napada na Istorijski arhiv Beograda i direktorku arhiva, Branku Prpu, čime su ostavili prostor i za organizovanje poslednjeg  vandalskog čina pred tom institucijom.

Oštro osuđujemo i vlast koja svojom politikom podstiče napade i zastrašivanja svih onih koji u Srbiji zahtevaju radikalan raskid sa prošlošću i isporučivanje osumnjičenih za ratne zločine Tribunalu u Hagu. Smatramo da je za ovaj napad,

Kako da vam kažem, čovek bi očekivao da nas, koji još uvek nismo odlučili da li da glasamo ili ne, ovi odlučni pokušaju da upišu na spisak sigurnih glasova. Ili da nas zamenare, ako smo za zanemarivanje. Jedino što nema nikakve logike jeste da nas vređaju i napadaju.

Ako smo nebitni s obzirom na cifre, onda nema logike da se ovi jaki uopšte bave nama. Ako smo ipak bitni, što se može zaključiti recimo prema raznim Internet prepiskama, onda smo potrebni, a ako ti neko treba onda se zna kako osnovna logika nalaže da se ponašaš prema njemu.

Nego, kada mi neko kaže „glasaj za Tadića da ne bi pobedio Nikolić“ osećam se kao da me neko uhvatio za kosu i zabio mi glavu u kanalizaciju.

Ponovo sam u Norveskoj, trenutno uzivam u pejzazu Lilehamera, gradica u kom su 1994, dok smo se mi bavili vaznijim poslovima, odrzale Olimpijske igre. Snjeg škripi pod nogama i čist je da ga možeš pojesti. Ovo je neki deseti put da sam u poslednih nekoliko godina u Norveškoj, navikao sam se i često mi padne na pamet da bi se ovdje moglo i zivjeti. Naravno, da je bar malo jeftinije.
U ovom blogu ću napisati nešto o svom prvom putovanju koje je završeno trodnevnim krstarenjem od Norveške do Danske. Imao sam do sada tu sreću da mnogo putujem, ali to putovanje mi je jedno od najljepših.