Jutros na vestima TVb92 prilog iz Pirota. Tamosnja opstina sprovodi program obrazovanja Roma od predskolskog do srednjeskolskog nivoa. Fantasticni rezultati. Romska deca koja pohadjaju predskolsku ustanovu upisuju bez problema osnovnu skolu. Ovi u osnovnoj bez problema upisuju srednju, a pirotska opstina stipendira i neke studente Rome.

Konacno lepa, ma zapravo - odlicna vest koja spaja ukljucivanje i Rome u recenicu van okvira futura i potencijala. Konacno eto i zivi srbijanski dokaz da neznanje i beda nisu imanentni aman bas nikome, pa ni Romima.

E sad samo

 

Ovo nije fotomontaža, odmah da se zna. Mislim na babu, njen falus i brkove. Sve je u originalu. Mislim na originalni muzejski eksponat koji se zove “Falus starice” i koji krasi stalnu kolekciju Gradskog muzeja Rijeke. Autori ovog monumentalnog spomenika babi su članovi alternativne riječke grupe LET 3. U drugom dijelu teksta pronaći ćete i originalno okruženje “Babinog falusa”

Pre neko veče dok je padao prvi sneg (mrzim ovu frazu) slušao sam Amy Winehouse (moja nova drugarica koju obožavam) „Some Unholy War“ i dobio neprirodnu želju da napišem „Ljubavni blog“. Dok sam pevao stihove „If my man was fighting some unholy war I would be behind him” shvatio sam da ja nemam “my man”, tako da sam od pisanja ljubavnog bloga odustao i obrisao fajl. Jebi ga kada sam ucveljena usedelica koju niko neće, plus i nerotkinja - tako da sam mogućnost da frajera nahvatam na bebu odavno otpisao. Sve bi bilo jednostavnije da sam nacionalista ili makar benigni patriota koji voli svoju zemlju, pa bih makar mogao da pišem nadahnute patriotske blogove o svojoj ljubavi prema Srbiji i kako mi je velika čast što živim u njoj. Naravno da bih bih branio Kosovo i ne bih ga dao neprijatelju da pravi „Nato državu“. Možda bih visio i na bilbordu i Biljana S. bi me se odrekla preko Kurira. Ali pošto nisam, na bilborde i večnu slavu mogu da zaboravim.

Često se na netu započne rasprava o gej pravima i položaju gej-lezbejske populacije u Srbiji i obavezno se pojavi komentar: „ako vam se ne sviđa Srbija idete iz nje“ ili „sve ćemo mi to proterati“. Moram priznati da me ti komentari raduju i ja sa velikim nestrpljenjem čekam da to proterivanje najzad počne. Ne znam zašto se proterivanje iz Srbije smatra nekom vrstom kazne!? Molim vas proterajte me – ne mogu više da vas gledam.

Oliver i Viktor. Dva muska imena. Mozda ne toliko "muska" kao Milutin, Ognjen ili Uros, ali i dalje muska. Ok. Nisu bas srpska. Pa dobro. Ima i takvih imena, doduse u manjini.

Meni su ta dva imena uzrok i vodilja u bavljenju sportom. Naime ja sam bio lokalni kosarkas do svoje 27 - 28 godine. Nisam imao rezervni plan sta cu da radim kada prestanem da se bavim aktivno kosarkom. Mozda pasivno? Nesto kao rekreativac.. Ali to i nije bio bas plan, ja ne mogu bez takmicarskog sporta. I onda iznenadna transformacija u mom sportskom zivotu. Od Milana Kosarkasa (dobro zovu me i

Danas sam ponovo morala da vratim sa zarona jednog naseg entuzijastu ronioca koji je zavrsio kurs kod jednog naseg "iskusnog" instruktora "...koji je bio instruktor specijalnim jedinicama, vrlo iskusan ronilac, trebalo mi je godinu dana da dobijem licencu...." i bla, bla, bla. Ovo, na zalost, nije prvi put da mi dolaze takvi ronioci sa naseg podnevlja.

Rezultat

 

Onda smo bili zajedno, svi nekako shire rasporedjeni a vishe ushushkani, makar iluzijom.

A Beograd je bio svet, a i vishe od toga za nas, jer smo u taj spoljashnji lagodno i slobodni mogli da odlazimo, mi studenti, tada zakorachili u svoj pravi zivot u kome nas tek sve cheka.

Po ceo dan zajedno na predavanjima i vezbama, a na pauzama skupljamo dzeparac da  kupimo ruchak, kafu i cigarete. Zlatni trougao za one sa studentskog trga- Komunalac, Brankovina i Smederevo u kojima se delilo 20 cevapa na petnaestoro, pa se trazilo uveg dodatak u hlebu, a za one sa akademije-

Dakle, osećam se kao muzejski eksponat. Na matičnoj mi se kući vrti lista osamdesetih. Slušam na netu. U Ljubljani konačno pada sneg. Belo je. Cereka se Toma Grujić, a mikrofon doživljava krizu identiteta. Muzika vremeplova. Instrumental za ljude, mirise, grad, slike vremena koga više nema.

 

Ljudi moji, prošlo je dvadeset i kusur godina, otkako

- Tomica Milosavljević tvrdi da prvi put čuje za MDRI, a pre pet godina se pozivao na njihov izveštaj - piše Jasmina Paunović u GAZETI (17.-18. novembar).

- Ne mogu da se setim, zaista. Strašno sam zauzet. Pošaljite mi pitanje pismenim putem - Tomica Milosavljević, Ministar zdravlja

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević ili ima blaži oblik amnezije, ili vešto pokušava da diskredituje izveštaj organizacije MDRI u kojem je navedeno da se zlostavljaju deca u specijalnim ustanovama u Srbiji.

Milosavljević je posle objavljivanja ovog izveštaja izjavio da prvi

 

Kada kažem Petrovaradinska tvrđava mislim na simbol Novog Sada, istorijsko blago, EXIT. Bilo je uvek nekih problema oko Đave: nebrige, propadanja, nedovoljnog ulaganja, zbke oko nadležnosti.. Ali, nikada mi nije palo na pamet da bi neko, u toku jedne noći, mogao srušiti sto metara starog bedema na onom šetalištu sa pogledom na grad. Jel to normalno? Zamislite da neko sruši sto metara bedema na Kalemegdanu ili Smederevskoj

Gently, the first snows wafting through the Belgrade skies, dispersing themselves randomly over the streets, the cars, the sleeping stray dogs, the three-wheeled gypsy bicycles, blanketing all indiscriminately. The first snows clothe the White City in ceremonial garb, in a winter dress uniform.

 

"Before the 1990s, we were like drunk Americans!" a friend proclaimed in a Sombor cafe to me as he expounded on the history of the area. "We had good schools, free apartments, cars, we could travel anywhere we wanted ... even the cleaning women had $10,000 a month!"

It's a theme I've heard before many times from my husband's lips, although for him the time was the 1970s that were truly golden in Yugoslavia (before he grew up and had to try to find a job in the 1980s that interested him remotely.) He can speak for hours quite poetically about the free apartments, free healthcare,

- Samo još Pixie The Nema Licencu nedostaje za dobru priču -
....a i ne znamo ko je u Red a ko u Blue corner....ali "umorni" je definitivno out....

   LM - mnogopominjana Ljiki The Smiley  je ustala u odbranu svegapostojećeg... - oduševiti se ovde :
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=16&nav_category=11&nav_id=272537


   Tako da - jakaotakav

Pričica za vikend

Godina 1683. bila je posebno teška godina za Katarinu, kraljicu Engleske. U jesen je umro je njen voljeni brat Alfonso III kralj Portugala. Zato je kraljičin dever, vojvoda od Jorka, koji je tu vest primio dok je bio na vojnom pohodu u Americi, jednu od kolonija koje je usput osnivao nazvao po svojoj snahi kraljici. Queens. Da nije deo Njujorka, Queens bi opet bio višemilionski velegrad.

Preko

Ovo pišem u teškoj konspiraciji. Ako me provali Tatina Princeza, ugasila sam. Ova dva dana je, doduše, nešto bolje volje, čak mi se i osmehuje. Taj pubertetski izuzetak je izazvan dužim računima za njenu garderobu, tako da na njegovu dugoročnost ne bih računala. Dugo stajanje pored blagajni, Princezi je otvorilo srce i tom prilikom sam saznala nešto više o Princu, koga je nedavno našla.

 

Princa sam videla u dva maha. Izgleda kao što