agencija S.A.B. sa spustenim roletnama

Vest koja je upravo emitovana na Tanjugu:

Odbaccena optuzznica za pretnje Stankovichevoj
BEOGRAD, 22. aprila (Tanjug) - Prvi osnovni sud
u Beogradu odbacio je danas optuzznicu protiv ssestorice
navijacca "Patrizana" i oslobodio ih odgovornosti za ugrozzavanje
sigurnosti novinarke Brankice Stankovich, zbog skandiranja na
fudbalskoj utakmici Partizan-SSahtjor, 16. decembra prossle
godine.

Odlukom suda navijacci su pussteni

Denijel Elsberg, američki heroj, čovek koji je objavljivanjem tzv. Pentagon papers doprineo kraju Vijetnamskog rata, je u nedavnom intervjuu ispričao sledeću anegdotu: primajući nagradu koju federacija sudija nemačkog pravosuđa dodeljuje poznatim whistleblower-ima upitao je kako se na nemačkom kaže whistleblower. Dobio je odgovor da na tom jeziku ne postoji ta reč. "A šta bi bila najbliža?" insistirao je. Odgovor je glasio - izdajnik.

Anegdota ne samo da ilustruje nedostatak reči whistleblower na drugim jezicima, nego neodoljivo podseća na onu "jednima teroristi, drugima borci za slobodu." Iz ugla onih bezuslovno lojalnih vladama, korporacijama i uopće organizacijama koje nastoje da sakriju prekoračenja, zaobilaženja ili ignorisanja zakona i pravila whistleblower-i su izdajnici. Onima koji gaje iluzije da zakoni važe za sve, te da se otkrivanjem zločina nešto može promeniti i/ili neko pozvati na odgovornost, whistleblower-i su heroji.

Ovih dana se u američkoj blogosferi (i šire) vodi žestoka rasprava o tome da li je redov-specijalista [private specialist] armije SAD Bredli Mening [Bradley Manning] izdajnik ili heroj.

...i ovog vikenda/nedelje na programu imAmo:

Australian Open

Imamo po dva predstavnika i u muškoj i u ženskoj konkurenciji

U ponedeljak uveče, pred zgradom koju dele O.Š. "Đuro Strugar" i "Politehnika" - škola novih tehnologija jedan bolesni um polio je kantom fekalija zamenika direktora "Politehnike".

Neki od vas možda su čitali o tome u nekim novinama, (<<<<3 linka) ili su možda naleteli na Kurirovu (treba li da se iznenadimo?) senzacionalističku verziju ove vesti.

Kako god, ovaj događaj bio je povod zaposlenima "Politehnike" - škole za nove tehnologije, da napišu saopštenje za javnost.

Pošto me je naša draga blogokoleginica, uninamama, zamolila - prenosim vam dotično saopštenje.

Za one koje mrzi da otvaraju linkove, evo copy/paste teksta:

 EDIT: Posle dobronamerne primedbe, tekst na blogu je malo skracen, ali na linku je i dalje celo saopštenje - za one koje to zanima.

Ovde ide naslov i ono o cemu se radi u tekstu, ukratko sta je smisao, ali posto ovaj tekst nema neki smisao (opet ko i obicno), eto tako, a opet ne smem da ostavim samo jednu recenicu iz tehnickih razloga (pukne stranica, pa upravi puke film, pa deca u Aziji koja rade za deset dinara dnevno moraju da otklanjaju kvar, ma cudo...) i tako...a vi kako ste...

Have you ever wondered how a woman's brain works? Well....it's finally explained here in one, easy-to-understand illustration:

"Pretpostavljam da vi očekujete od mene istinu o stanju srpskog naroda danas i viziju njegove budućnosti"

 Pismo studentima

Zapuštena zgrada bivše gimnazije

U „graničnom" području Dedinja i Topčiderskog brda, izmedju ulica Petra Čajkovskog i Vase Pelagića, smeštena je zgrada nekadašnje Sportske gimnazije. Već drugu godinu ova školska zgrada zvrji prazna, izložena vandalskim nedelima prostih i bezobraznih, koji iz noći u noć lupaju prozore i ruiniraju unutrašnjost ovog zdanja.

Zbog primernog vladanja i odličnog uspeha na kraju školske godine, „Queeria“ je odlučila da me za nagradu biznis klasom pošalje na zasluženi odmor u „Excelsior“ hotel u Dubrovniku. Nagradu sam oberučke prihvatio i jedva dočekao da pobegnem u neku prijateljsku zemlju gde će se moja izdajnička i stranoplaćenička duša odmoriti od slobodnih radikala koji nagrizaju naše društvo kao što Domestos nagriza nežne domaćinske ruke. Kad bolje razmislim, prijateljska Hrvatska je odličan izbor za beg od srpske stvarnosti, naročito u trenutku kada „nas“ tuži za genocid.

Ali, kao što odlično znate, život u Srbiji nas na neki način obogalji i od nas stvori osobe s invaliditetom ili bolje rečeno osobe sa srpstvom. To srpstvo se, kao neki parazit, zakači za nas i osim što nam sisa krv ogleda se i u veoma glasnom govoru, inaćenju, prkosu i naravno preteranom korišćenju reči „bre“ (kokoške kokodaču, krave muču, ovce bleje, a mi Srbi brecamo). Tog parazita postajemo svesni tek kada napustimo teritoriju („genocidne?!“) lepše naše, a posebno je vidljiv ako odemo u prijateljsku Hrvatsku. Mislio sam da smo mi izdajnici i strani plaćenici špricani protiv tih parazita, ali sam se duboko prevario. Prvo što sam učinio kada sam ušao u hotel „Excelsior“, sasvim nesvesno sam pitao recepcionera da li imaju goste koji se lažno predstavljaju da su iz lažne, nepostojeće i nepriznate države koja nosi lažno ime Republika Kosovo. Recepcioner mi je odgovorio da imaju nekoliko albanskih gostiju koji tvrde da su iz nezavisne države Kosovo. Besan i revoltiran sam zatražio da ih ODMAH izbace iz hotela ili ću ja morati da otkažem svoju rezervaciju i napustim hotel. I tako sam u sred Dubrovnika, sa sedamnaest „Louis Vuitton“ kofera u rukama ostao na ulici bez hotelske sobe. Nadam se da će mi taj patriotski gest doneti državno priznanje koje će mi lično uručiti Vuk Jeremić.

Kujen Slotmakers iz Ujedinjenog Kraljevstva u svojoj analizi Beogradskog Prajda „Lakmus test Prajda" kaže da „transformacija LGBT prava u 'standard civilizovanosti' nije bila bez posledica." On postavlja pitanje kako je Beogradski Prajd kao simbol evropejstva u procesu pridruživanju Evropskoj uniji transformisao LGBT politiku u Srbiji i analizira kako je taj proces oblikovao politiku Beogradskog Prajda. On smatra da korišćenje Prajda kao međunarodno prepoznatog simbola nije ni malo naivna praksa jer je isključio lokalnu politiku: „Dok je Beograd Prajd postojao politizovani lakmus test za pristupanje Evropskoj uniji, on se na lokalu pretvorio u apolitični ritualni događaj bez LGBT politike".

Kao i u svemu, Srbija kasni i sa rehabilitacijama žrtava komunističkih zločina, pa je to ne samo moda već i prioritet, a na svetsku ekonomsku krizu ionako ne možemo uticati.

Zajednička ideološka platforma revizije istorije i rehabilitacija u Sloveniji, Hrvatskoh, Srbiji, BiH, Kosovu je da su tokom i neposredno nakon drugog svetskog rata partizani- komunisti - zločinci iz isključivo ideoloških razloga i borbe za vlast maltretirali, uništavali i činili strašne zločine nad  pripadnicima svega što je imalo nacionalni i antikomunistički karakter . Komunistički teror okomio se naročito na „nacionalne humanitarne pokreta i organizacije“: ustaše, četnike, belogardejce, plavogardejce, crnokošuljaše, ljotićevce, nedićevce, baliste, handžardivizijaše, muslimanske milicije, pa razne Šicere i hortijevce po Vojvodini...

Juče je u Novom Pazaru u prisustvu ministra efendije Ugljanina otkrivena spomen poloča Aćif Efendiji kao još jednoj „žrtvi komunističkih zločina“ u Srbiji. Valjda je to u duhu opšteg trenda rehabilitacija žrtava komunista, pa kud svi Turci tu i mali mujo. Ako oni mogu da otkrivaju spomenike tamo nekim i proglašavaju ih svecima, kontaju da mogu i oni svojima iako ga nisu uspeli ubaciti u program državne komisije, a možda će u Radoševu seriju.

       Azija ima ukupno 48 zemalja i čak sedam od tih zemalja su na listi 10 najmnogoljudnijih zemalja na svetu, te ne čudi da odatle potiče nebrojeno mnogo plesnih stilova. U novembru sam prisustvovala neobičnom plesnom koncertu, gde sam videla 16 plesova koji su direktno poreklom iz Azije ili su nastali pod njenim uticajem, a izvelo ih je 43 izvođača iz 10 plesnih škola! Na koncert sam povela osmogodišnjeg sina koji je sa zadovoljstvom uskočio umesto sekice (koja me klasično tinejdžerski otkačila:)