.... u istoriji američkog pravosuđa nije do sada zabeležen slučaj u kome, na malom prostoru od stotinak kvadratnih metara, u roku od nepuna dva sata, petnaest ljudi na monstruazan način ubija drugih osamnaest, a pri tom su ubice i žrtve krvni srodnici prvog stepena....

     

        -Džejn, da li bi na našem putovanju po Evropi prvo želelela da vidimo Sikstinsku kapelu ili Luvr? Pitao sam je odmah po povratku sa Nijagarinih vodopada. Moje pitanje je imalo svoju dugu predistoriju. Džejn, mlada studenkinja umetnosti, maštala je da u nekom potkrovlju Monmartra slika i živi. Zaljubljena Džejn je želela da zajedno odemo u Veneciju. Sredovečna Džejn je želela sve to zajedno plus ulicu Sv. Onorea u Parizu sa svim svojim raskošnim izlozima. Otići u Italiju i Pariz bio je san većine studenata naše generacije. Odlazili su samo bogati. Godine su prilazile, a ja sam Džejn svake godine uveravao kako će se njen san ostvariti sledećeg leta. Videti Sikstinsku kapelu i Luvr za Džejn je bilo i pitanje profesionalnog dostojanstva, jer Džejn godinama uspešno vodi malu prodajnu galeriju na Brodveju.

running in the background...

Saopštenje za javnost  povodom šest godina od ubistva  gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u  vojnom objektu Karaš

 

Velike su blagodeti bloga: dobiješ akreditaciju za sva četiri dana Exita, citiraju tvoje blogove u Vremenu, stigneš na naslovnu stranu Kurira, upoznaš Mikija iz VB, drugari te više poštuju, majka se ponosi tobom, komšiluk te uvažava, na slavama sediš u čelo stola, zovu te na modne revije, jure te paparaci, bivši dečko je odjednom opet zainteresovan za tebe... ali sve to je ništa u poređenju s činjenicom da je blog savršeno mesto da se pošteno iskenjaš i izbaciš sve svoje frustracije. Eh, kad bi me samo za to još i plaćali.

Pa pošto smo apsolvirali čemu blog pre svega služi, red je da ga u te svrhe i koristimo.

Današnja frustracija. Hm, loša formulacija. Frustracija koja me muči već mesecima, a koja je danas eksplodirala jeste vezana za srpski zdravstveni sistem i sistem zdravstvenog osiguranja (usko gledano, šire posmatrano država Srbija je najčešći uzrok mojih frustracija).

 

 Iz druge ruke saznao sam da sudija  američkog vrhovnog suda Burger nije mogao da podnese da pogleda pornić jer bi danima poslije toga bio bolestan. Stoga je za  ovaj nesvakidašnji dio posla jednog vrhovnog sudije zadužio svog pomoćnika koji bi mu film predočio u pismenoj formi, pretpostavljam s biranim riječima. Nepotrebno je reći  da nisam sudija američkog vrhovnog suda  pa i nemam svog pomoćnika, a tako bih želio imati bar jednog da umjesto mene odgleda FOX  NEWS  pa da mi predoči šta je video u pismenoj formi, biranim riječima, naravno. 

Čovječe

Fašizam , Harold Pinter i Maratonci

Poslednjih meseci bio sam učesnik showcasova u Krakovu,Jerusalimu i Saint Petersburgu i odgledao pedesetak predivnih bendova i solista.
Naravno pored koncerata obišao sam i značajne spomenike kulture ali i slušao nikad zaboravljena sećanja stradanja u poslednjem svetskom ratu. Krakov ima najstrašniju priču sa jednim milionom jevrejskih

 

Draga moja,
Čitav dan sam tumarao po gradu. Zgrade postrojene kao vojska posmatrale su me strogih lica. Svaki čas zastajao sam i zagledao da li mi je sa odelom i cipelama sve u redu. Ne znam odakle ta nesigurnost kada slutim da me neko gleda. Ponekad više obraćam pažnju na tuđa očekivanja nego na svoje želje, a to je baš mučno i uvek me sneveseli. Zato sam rešio da ja posmatram druge i krenuo u pohode bečkim muzejima.
Naravno, bila si uz mene.

Dok cekam rasplet slucaja JA(D)T, a kako vec pomenuh i GSP, izgleda da su mi ostale samo Zeleznice Srbije (o ostalim lukama: jok ja ;) ) hocu da vam pisem o jednom jako cestom fenomenu u Srbiji, posebno u nekim cenjenim ustanovama, a to je "Planinarenje, pentranje i ostale discipline po WC soljama"... Naime, primetila sam da se kod nas taj sport veoma ceni i postuje. Nema sanse da udjete u neki javni toalet koji koristi vise od 2 osobe a da ne primetite koliko ljudi vole da treniraju.

Ovaj

Glavna vest na naslovnoj strani sajta B92 glasi: 5. oktobar - 13 godina razočaranja

Ako nekome nije jasno o cemu se radi neka uzme digitron u ruke pa neka racuna.

Ja cu neke vrednosti zauvek ceniti.

Hvala ti Zorane! 

 

davno, veoma davno
dok još nije postojala ideja o čoveku

Kako dodje avgust tako ja pocnem da razmisljam o pocetku skolske godine, iako vec 6 godina nisam videla skolsku klupu tj od diplomiranja. Medjutim, sa nestrpljenjem pocnwem ocekivati price o prvacicima i sve sto ide uz to. Jako mi je zao kada vidim koliko je sada skolski program natrpan kojekakvim glupostima, izlozeno na tako robustan nacin i deci neshvatljivo, mada ni onda kada smo mi isli u skolu nije bilo bog zna kako lepo napisano.

Ono sto meni jos vise nedostaje tada je Skolski TV program. Secam se koliko smo mi mogli nauciti samo gledajuci televiziju. Od casova engleskog i nemackog,

Skoro dve decenije nakon početka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, podaci Komisije za nestala lica Vlade Srbije pokazuju da se oko 16.000 osoba vode kao nestale.

Predsednik Vladine komisije za nestala lica Veljko Odalović ukazuje na to da se na Kosovu i Metohiji 1.886 osoba vodi kao nestalo, od kojih je 537 Srba i ostalih nealbanaca.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je popis ubijenih, stradalih i nestalih Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. Tom prilikom prisutnima je prikazan i TV spot "Da ljudi pamte ljude", koji će biti emitovan u medijima u Srbiji i na Kosovu kao poziv porodicama ubijenih, stradalih i nestalih da se jave FHP-u i provere podatke o njihovim najbližim i o drugim žrtvama o kojima imaju saznanja.

U saopštenju FHP se navodi :

“Tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo 13.421 osoba. O sudbini 1.886 osobe se ni danas ne zna ništa a njihove porodice još uvek tragaju za njihovim telima. Među njima je preko 500 Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.
Od ukupnog broja žrtava (13.421), 10.533 su Albanci, 2.238 su Srbi,