Ko će s mojim stihovima
šetati sutra kroz predvečerja?
Po liku moje nade ko svoj će da iskleše lik?

Svejedno, svejedno.
Sad ležimo u ovoj dolini
opasani ćutanjem i borovima.

I važno je samo to da si kraj mene ti i da to dolazi kiša.
Kiša!
Ne tenkovi! (1956)

Ja.

Čuje se kiša kao Art Blakey solo...

Gledam razlivene boje.Pastelni pejzaž.

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros sam se, na Tviteru, povodom medijske vesti „Dvaput više elektronskih narukvica" našalio tvitom - „a tamo neki kažu da ne povećavamo ulaganja u IT i elektroniku!:)". Pomalo „neslano" jer problem nije „u ulaganju u IT" već nešto sasvim drugo. Evo o čemu je reč. Vest se svodi na:

"Pošto je broj osuđenika koji kaznu služe kod kuće u prošloj godini dupliran, Vlada odlučila da otvori 7 novih kancelarija za elektronsko praćenje zatvorenika.

Kancelarija će se otvoriti u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Užicu, Leskovcu, Čačku, Smederevu i Pančevu."

Ovoga puta, javljam se inspirisana njanjinim postom od nedavno. Uz nekoliko kvalitetnih linkova naslutićete vi i poneko mišljenje iz moje perspektive, i gledanje na svu tu think geek materiju. Ovo što sam našla na TED.com, jednostavno je fenomenalno! Dakle, radi se o Siftables projektu, o kompjuterizovanim, mislećim pločicama, koje možete slagati, mešati vašim rukama, po vašoj želji, a pomoću kojih onda možete računati, svirati, tj. praviti muziku, pričati sa

Ponedeljak. Utisak nedelje bio je odličan.  Tema-pun pogodak. Izveštaj MDRI i šta i kako  dalje. Izuzetan izbor sagovornika.  Tri žene- direktorka UNICEFa,  predstavnica Centra  za prava deteta  i predstavnica jedne od socijalnih  ustanova u nas. Sigurne, pripremljene, vidi se da znaju i vole svoj posao, spontano ili potkovano ne znam, ali  odlične  u medijskom nastupu.  Rasim Ljajić, koji je bio  mnogo racionalni nego u inicijalnim rekacijama na izveštaj MDRI.  I Olja Bećković. 

 Počela je emisiju  pitanjem da li je izveštaj

...hocu da budem kao oni.

........................

Lutajući po raznim arhivama, sasvim slučajno naleteo sam na remasterizovanu verziju filma "Klakson" iz 1965. godine, koji je režirao Kokan Rakonjac. U filmu glume Bekim Fehmiju, Milena Dravić, Dusan Janicijević, Branka Petrić, Stole Aranđelović, Predrag Milinković i drugi.

Razmišljam kako su mnogi zakoni u stvari prokletstva, neki fizički posebno. Na trenutke samo i možda bi tačnije moglo da se kaže kako su mnoga prokletstva horizontalnije kategorije pa su dobre šanse da će mnogi od nas prvo da ih primete u fizičkom svetu.

Ima mišljenja da nam uglavnom geometrija podupire intelektualnu srž i da posle nje dolaze derivati, abstraktni, lingvistički, numeriči i ostali. I pored toga što nam geometrija, i dovoljno je da se ograničim na nju, donosi i beskonačnost, ako rastegnemo maštu pa pokušamo da se pogledamo u nekoj veličini, npr, "sve" što nam Njutnovi zakoni kažu je da smo "poprilično" self-referencijalni, vrtimo se oko jednog te istog težišta dok nas neko ne pogura sa strane.

I kako strane širimo u jednom trenutku nemamo više nikog da nas pogura. Realm bez ikoga i ičega nam je stran. Mi, u stvari, u takav realm ne verujemo.

Pretpostavljam da će mnogi mlađi među nama doživeti da odu u svemir, na izlet, u najmanju ruku u bestežinsku orbitu oko zemlje. Bestežinstvo ima i jednu suroviju dimenziju, "svuda" prisutnu ali u bestežinskom očiglednu - zamišljam atronauta na pet metara od svemirskog broda. Brod miruje i astronaut miruje, u relativnom smislu se ne pomeraju. Ono što je prokleto u ovom performansu je da ne postoji autonomna akcija od strane astronatuka koja može da ga značajno približi ili udalji od svemirskog broda. Astronaut je yarobljen u vrlo ograničenom prostoru, a bez lanaca, lisica i ostalog, potpuno slobodan, a potpuno zarobljen.

 - Platio sam vam za sat vašeg vremena i ne vidim zašto taj sat, umesto seksa, ne bi razgovarali o vama.

- Neće moći gospodine. Sat vremena mog tela prodajem za sto dolara, sat vremena moje duše košta mnogo više.

Imao sam tu sreću da upoznam veći broj sjajnih ljudi iz Otpora. Imao sam i tu nesreću da upoznam i one manje sjajne. No to nije tema....Za jedan od poslednjih brojeva štampanog izdanja Buke moj prijatelj Miloš Gagić je napisao tekst o svojoj motivaciji da bude u Otporu, mislim da je vrijedno ponovo ga pročitati pred izbore, ima tu par dobrih....

 Za šta si se borio?

Kada mi ljudi kažu: "Za šta si se borio. Vidiš da su svi isti. Sta si za to dobio?", ja uglavnom ćutim i pomislim da li bi' to činio i sada.
Pre osam godina jedna generacija

A blog (a contraction of the term "web log") is a type of website, usually maintained by an individual with regular entries of commentary, descriptions of events, or other material such as graphics or video. Entries are commonly displayed in reverse-chronological order. "Blog" can also be used as a verb, meaning to maintain or add content to a blog.
Many blogs provide commentary or news on a particular subject; others function as more personal online diaries. A typical blog combines text, images, and links to other blogs, Web pages, and other media related to its topic. The ability for readers to leave comments in an interactive format is an important part of many blogs. Most blogs are primarily textual, although some focus on art (Art blog), photographs (photoblog), videos (Video blogging), music (MP3 blog), and audio (podcasting). Microblogging is another type of blogging, featuring very short posts.

Cilj ovog teksta je da istrazhi i objasni fenomen izlizanih fraza i njihovih prenosnih znachenja kako u domacoj tako i u stranoj nauchnoj i struchnoj literaturi. Veci deo teksta je posvecen izlizanim frazama, a o prenosnim znachenjima se vishe mozhe naci u fusnotama^22 (pre upushtanja u dublju analizu neophodno je napomenuti da chitaoci chesto izgube iz vida pravi smisao nekog teksta zato shto ne posvecuju dovoljno pazhnje prenosnim znachenjima izlizanih fraza i ne chitaju fusnote paralelno sa tekstom).

Dobro je poznato^1 da broj izlizanih fraza kako

         Stao sam ispred njihovih grobova i pokušao da zamislim tu fatalnu noć 22. juna 1963.godine. Ništa. Pokušao sam ponovo. Opet ništa. Moja imaginacija nije bila dovoljna. Ili sam ja loš pisac ili je ta misterija tolika da je neophodno imati maštu onog nenadmašnog, a ludog Edgara Alana Poa.

drug.član me zamolio da skrenem pažnju na njegov post o sramnoj prodaji NIS-a.

Evo to i činim:  link

Bilo je nekoliko komentara (prilicno zluradih) na moj prethodni tekst, a koji se odnose na izbor mog advokata u ovom procesu. Iako obicno ne reagujem na takve stvari istine radi a i zbog odgovornosti koju osecam kao korisnik ovog bloga  moram da napomenem nekoliko stvari pisuci novi tekst jer bi se ovo izgubilo u mnostvu komentara a vrlo je bitno.

Prvo moj advokat u procesu protiv Irineja je Biljana kovacevic Vuco obratio sam se  YUCOMU zato sto sam ubedjen da nema advokata u Srbiji koji bi ozbiljnije pristupio ovom procesu i zato sto stotine slicnih procesa stoji iza nje i