Srk...

- Ženo, slušaj ovo. – govorim ženi, (koja u kuhinji sprema pitu-zeljanicu, čula negde da bi to moglo biti potencijalno dobro jelo za čoveka u mojim godinama) i čitam joj tekst iz Blica – Volfgang Cober (55), farmer iz Naumburga u Nemačkoj, koji se oženio ženom koju je upoznao preko interneta,traži

kada sam bila šizofreničarka

ne ne ne veruj u idole i ne gutaj Midole

            Bila sam jednom u jednoj biblioteci, možda u Narodnoj, ne sećam se, spremala sam filozofiju nauke ili logički empirizam, i dok sam čekala da naručenu knjigu iznese lift, opet sam se nekako, reklo bi se, pod uticajem nazovi sinhroniciteta, susrela sa knjigom, koja je isto čekala lift, ili u njenom slučaju tačnije, drop, koja se prosto zvala ŠIZOFRENIJA. Kaže prvi red, pamtim kao da sad čitam, tipični šizofrenik živi u svetu sumračne imaginacije, marginalizovan od strane društva, nesposoban da se uklopi u grupu, zatečen na ivici realnosti, zadovoljen prostim plutanjem u autoprojektovanom sistemu vrednosti… Podigla sam se na prste i poskočila, kao Arhimed, iz kade apsolventskog roka, i umesto EUREKA, uzviknula, TO JE TO, sada razumem (taj deo sam samo pomislila).

"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se

Ovo je na zalost, profil nasheg drushtva, gde ni javnost ni mediji nisu zainteresovani za istinu i pravdu, a ni drugachiju buducnost. Jer kako bi inache svi ti ljudi koji su kreirali i insistirali da gangrena opstene i shiri se, mogli da budu na kljuchnim funkcijama umesto pred istraznim sudijom!?

Kako je moguce da posle svega razultati na izborima pokazu da se gradjani Srbije slazu da bolest ostane!?

Kako su svi oni koji su lazima i klevetama organizovano potpirivali infekciju, ostali netaknuti!?

Kako su svi koji su krivi za monsruoznu konstrukciju nesmetano otishli

Ove nedelje mnogo sam razmišljao o svom životu i došao do zaključka da sam ga – promašio. Svaki dan posle istorijskog 5. oktobra 2000. uveravao me, bolje reći ubedjivao me je da mi je život promašen. Dugačka je lista razloga za promašeni život, pa da podjem redom: Nikada u svom životu nisam bio glavni momak u svojoj ulici ili kraju, niti je u štampi ili preko televizije uz moje ime i prezime osvanulo i ono čuveno »žestoki momak«. Nikada u životu nisam bio nikakav biznismen, a kamoli »kontroverzni biznismen«. Umesto sticanjem novca, bavio sam se sticanjem znanja.

meni je ovo sumnjivo

Да ли једно друштво дефинишу митови или порези? Да ли је значајније ако политичар да часну реч (предизборно обећање) да ће водити фер социјалну политику или ако дигне руку за закон који повећава/смањује финансирање образовања? За потребе овог текста, да се сложимо да је новац битан - да расподела "буџетских линија" више говори о једном друштву и његовој политичкој елити него цела колекција предизборних билборда.

Ако смо се око тога сложили, онда лако проналазимо сагласност и око тога да су најзначајнији закони у једном друштву они порески  и  онај буџетски.

састав на тему . . . . .тек долином званом Valley схватио сам штога жели

ономад - бродски запис :

наслов би могао маштовитим да указује на свашта чак & нешто непримерено па ћу им га препустити на стрпљење ,аја , ево ме у сунчано дану ,затечен на фери-у коиме одвози смалте на седмодневно опуштање у једно в.пријатно рибарско сеоце звано шленди на суседном отоку гозу , у х. св.патрик соба 9 на углу тераса изнад крошње палме тик спогледом узалив у којије пре ,има томе,пристајала јахта њ кр. в. елизабете друге јер је ту годинама имала обичај да се по пар дана проводи у рајској тишини те мору косуза чистом. но дали само зарад тог ?

ili "Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami“

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Približavajući se petoj godišnjici od njegove smrti, naša zemlja sve se više udaljava od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama – „na dobrom putu“, već Srbija koja ponovo postaje žrtva gordosti i egocentričnog nacionalnog

Da ne bude zabune, ovo nisam pisao ja ali volim ovaj tekst.

Upoznao sam jednog pravog teologa; govorio je istočnjačke jezike, poznavao je koliko se može stare običaje naroda. Poznavao je isto tako bramance, Haldejce, ignikole*, sabejce**, Sirijce i Egipćane kao i Jevreje; bliska su mu bila razna učenja Biblije; trideset godina je pokušavao da pomiri jevanđelja i nastojao da dovede u slogu crkvene oce. Istraživao je u koje je vreme tačno napisan simvol koji se pripisuje apostolima i onaj koji se stavlja pod ime Anastazija; kako su nastala posvećenja jedno za drugim; kakva je razlika između sinaksa*** i službe Božije; kako se hrišćanska crkva od svog nastanka podelila na više grupa i kako je vladajuće društvo sve druge tretiralo kao jeretike.

Gost autor:

ceda_urosevic 

Ponekad se pitam ima li sve ovo smisla. Ovo – moje angažovanje u diskusijama (koliko god ono minorno bilo), moja znatiželja, moja žeđ za stalno novim i novim iskustvima, pričama, idejama, ljudima, moje obrazovanje, moje blogovanje i komentarisanje, moj stav ili priča, moje viđenje stvari, moja zapažanja i utisci, moji vicevi ili frustracije... 

Jedna od situacija kao pokazni primer: dok kucam komentar, usred žive rasprave, pomislim ─ čekaj malo, misliš li ti da zaista svojim rečima bilo koga/bilo šta realno menjaš? Misliš li da će bilo ko, sem uglavnom tvojih istomišljenika na Blogu od kojih promena stvari zavisi koliko i od tebe, uvažiti ta zapažanja ili kritiku? Sve mi govori da neće.

रामायण 

je "Ramayana" na Devangari jeziku, a myredneckself je blogerka čije postove rado čitam, te je link-om i ovim postom preporučujem i drugima:

myredneckself

"Sita

E, baš nas hoće ove nagrade.
Osvojismo i treću.
Prvi put dobismo plaketlu.
Drugi put dobismo diplomu.
Sad smo dobili i plaketlu i diplomu!

Ovde je bezobrazluk postao posao stoleća, izvor najvećih profita, temelj čuvenog balkanskog standarda ITEM (Ima li tu mene!?). Bezobrazluk je kućni ljubimac u novokomponovanim kućama, zvale se one vile, rezidencije, ofisi ili sedišta stranaka. Kada izlazi u šetnju, bezobrazluk hvata pod ruku licemerstvo  i eto - rodoljublja. Patriotizam kao poslednje utočište svih hulja i nije ništa drugo nego ulično ili salonsko druženje bezobrazluka i licemerstva.

Koje su osnovne odlike bezobrazluka, te duhovne SIDE naše svakodnevice? Pre svega to je apsolutna nemoralnost.