Što bi reko Bora Đorđević, na zapadu ništa novo. Dani nam prolaze jedan za drugim. Upali smo i ovde u kolotečinu. Ustajanje i pravljenje užine u pola šest. U šest smo u autobusu koji se polako klacka ka našem "omiljenom" voću. Jagode se beru do tri sata popodne. Do ta tri sata te obično ubije neka trlema. Sada nije bitno da li je to sunce ili kiša i vetar u svakom slučaju šta god da je najebo si. Onda se vraćamo u bazu, pa pravo na tuširanje. Posle toga ko hoće trči da uhvati Dejvida sa autobusom a ko neće, hvata zjala po kampu. Ja sam svaki dan kada sam mogao išao do grada.

Izostavljajući amebe i ine bičare i paramecijume, pardon, papučice, zadržaću se na kičmenjacima, pre svega na sisarima ili još bliže na ljudima. Žena i muškarac su biološki i fiziološki, kompatibilni. Psihički, psihološki...e o tome se da razgovarati! Pođimo recimo od najprostijeg primera. Za žene se kaže/govori da su alapače, ogovaruše, širiteljke abrova...dok ja sa svim svojim (velikim) životnim iskustvom, tvrdim da većih džaftara od muškaraca nema! Malo je žena koje im mogu prići na puškomet! A i to što ogovaruckaju, samo je posledica vekovnog ignorisanja i getoiziranja od strane muškaraca, pa šta drugo da rade?

Dašak vremena, tj dašak po dašak su mi doneli radost slušanja vesti u krevetu kad se probudim „prerano" za ustajanje, ali prekasno za dodatno uranjanje u san. I onda me te vesti munjevito uspavaju, i to duboko, pa često bace u neko kontekst-senzitivno sanjarenje.

Jutros je tome kumovala vest kako je neki policajac u Australiji, dal u tridesetim, znači ne pripravnik, taser-m (visokim naponom) raspalio po 95 godina staroj bakici u tamo nekom staračkom domu. U svoju odbranu je rekao da jeste, bakica se jedva kretala uz pomoć hodalice (walking frame), ali je imala nož za stejk u ruci. Bakica je pala, udarila se i sada je u kritičnom stanju.

Pardon, u vesti na koju sam ja naišao se ne kaže „starački dom", nego „end of life facility". Ja sam mislio da su starački domovi to po definiciji, ali sada mi se čini da su širi pojam i da pored ovakvih ustanova kao u ovoj australijskoj priči postoje i druge vrste biznisa na tu širu temu. Ja imam dobro ime za jedan takav: Pretposlednja šansa.

Tunis, kao i sve arapske zemlje, raj je za ljubitelje cenjkanja i majušnih radnji punih svega i svačega...

Zaborav zločina je zločin!

11. juli - Dan sećanja na žrtve u Srebrenici

Dana 15. januara 2009. Evropski parlament je proglasio 11. jul - danom sećanja na genocid u Srebrenici, kada su snage bosanskih Srba od 11. do 19. jula 1995. ubile 8.374 hiljade muslimanskih civila. Ovu inicijativu je podržala i Evropska komisija. 

Tekst je usvojen sa 556 glasova - za, 9 - protiv, dok su 22 poslanika EP bila uzdržana. EP je zatražio od 27 zemalja članica Evropske unije i od Evropske komisije da podrži njihovu odluku.

Dana 16. januara grupa nevladinih

23. septembar 2007. | Izvor: B92, Beta Spektakularni oproštaj Divca

ljudina

A sećaš se toga, a? He, jesam, što da nisam, ne dam ja što je moje...

Ajde otpočetka, sve mora lepo od početka da se priča.

Gost autor: baka Evdokija

To ti je bilo, vako pedeset i neke... Znam da je i Dana već išla u školu, pa je bilo bar 54-te, ili 55-te. Mitar je tad prešao da radi na železnicu, dali ga za referenta tu u Beograd, a puno se gradilo pa je nekad išao i na teren,

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno su mi, prvo na ovom sajtu, kasnije i u nekim drugim medijima privukle pažnju informacije o oštrim kritikama Enerdziobserver-a, specijalizovanog energetskog sajta, upućenim na račun Agecije za energetiku i Agencije za energetsku efikasnost. Tvrdeći da nisu opravdale svoje postojanje, da u zemlji decenijama nije dignut nijedan proizvodni objekat, da preti kriza i restrikcije, Enerdziobserver je od rukovodstava agencija zatražio da podnesu ostavke. Naravno, naša energetska situacija nikad nije neinteresantna tema, a posebno je provokativna priča o

Pitala me ovo jedna baka iz kraja kada je načula nešto kako su se razgovorali "ovi naši" iz pravoslavne crkve sa katolicima, i kako se tu spominjalo da bi valjalo da bude jedan poglavar i da se već priča kako će to biti papa, jer kako bi papa dozvolio da neko drugi njemu bude poglavar. Meni se uvek dešavaju ovakve priče. Prate me jer znaju da ću da se primim i da se razgovoravam i još posle blog da pišem. Mislite babe ne čitaju blog?

Nije baba videla kako se patrijarh konstantinopoljski Vartolomej prvi i Papa Benedikt XVI fino drže za ruke, jer da jeste, ič

Tišina je...

u kosmosu,

pod zemljom,

pod vodom,

kad si sam,

kad si sam u kući, a čitaš knjigu,

kada utišaš muziku na nulu,

kad pričaju ribe,

kad se dvoje vole,

kad se dvoje mrze,

kada ti mama i tata kažu "ćuti!",

misao,

na groblju,

u pozorištu,

opština u Sloveniji,

nedostatak zvuka,

slovenački elektro duo-bend,

budući film Martina Skorsesea,

Knjiga iz 13 veka, Heldris of Kornval

umetnička

Čudan smo mi svet. Svako misli da se najviše razume u ono što drugi rade, a za politiku i državne poslove svi smo samozvani eksperti i analitičari.Tako se ovih dana mnogo  raspreda o našoj spoljnoj politici , uz pežorativnu interpretaciju poojmova kao što su strateško partnerstvo, stubovi spoljne politike i prioriteti. U spoljnoj politici se radi isključivo o iznalaženju najboljih načina da se ostvare i zaštite nacionalni interesi i to predsednik Tadić upravoi radi, te su kritike na njegov račun neutemeljene, mada ima prostora da se potenciraju odnosi sa susedima. Naravno, lepo je imati dobre odnose sa svima , ali je mnogo loše ne imati sa susedima.

Ne ulazeći u medijske promocije pa i glorifikaciju postignutog, način prezentacije prioriteta, stubova i strateškog partnersva i mešanja pojmova za domaće potrebe, nesporno je da  je cilj spoljne politike svake zemlje da ima dobre odnose sa što više država,po mogućnosti da ima sa svima, što bi Kinezi rekli, normalne odnose.Nesporno je da to Srbija radi, mada su ponekad motivi nespretno formulisani jer nije to samo zbog Kosova, već interesa cele države i naroda.

Danima već preko Interneta slušam nekoliko novih radio stanica. Muzika mog vremena. Uglavnom buntovni, ljuti, smeli rok. Danas, negde pred podne, ošinu me pesma. "Almost Cut My Hair" - Krozbi, Stils, Neš i Jang.

Za mnoge nas "iz pedeset i neke" ovo je himna slobode i nepokora kojima smo bili nadahnuti sedamdesetih godina sada već prošlog veka. Drskost glasa, poruka mira, sklad i harmonija, ljuta gitara koja para vazduh - sve se sakupilo u tih 4 minuta i 31 sekund izuzetnog nadahnuća Dejvida Krozbija, potpomognutog svojim saborcima

Gost autor ;   Ranko Pivljanin 

 M.Bećkoviću

Plaha reko u tom kanjonu dubokom

Možeš li šta vodom surim liticama

Što se u visini hvališu pticama

Da oduvek tvojim upravljaju tokom.

Zvezdo, što te sunce u zoru nadjača

Oplakuješ li sudbinu u tmini

Il nalaziš utehu gore u visini

Iznad zle zavisti, iznad svakog plača.

Srce, grudvo krvi okovana telom

Znaš li kome, čemu silnu snagu davaš

I dok, pumpajući vene, malaksavaš

Čezneš