Krenucu od mehanizma nastanka masnih naslaga. Hrana koju unosimo je gorivo potrebno organizmu. Energetska vrednost unete hrane se meri kalorijama. Unete kalorije se trose za odrzavanje rada unutrasnjih organa i fizioloskih procesa u organizmu kao i za kretanje i sve druge fizicke aktivnosti. Neutrosene kalorije, se deponuju u organizmu kao rezervno gorivo u vidu sala. Dakle salo nastaje kada se unosi vise kalorija nego sto se potrosi. Iz toga se jednostavno zakljucuje da se topljenje sala moze ostvariti samo ako se trosi vise kalorija nego sto se unosi. Deluje jednostavno.

Kako promeniti odnos unetih i potrosenih kalorija? Postoje dva nacina. Smanjenjem unosa kalorija koje se drugacije naziva dijetom ili povecanjem potrosnje kalorija sto je moguce samo fizickom aktivnoscu.

"Već sa šesnaest godina počeo je samostalno da se izdržava, svirajući narodnjake u kafani, prodajući novine i radeći na gradilištima."
Ne znam zašto sam baš ovo stavio u prvu rečenicu ali nekako mislim da je bitno za bolje razumevanje priče o grupi ljudi, koja se (shvatićemo to ubrzo) ipak svodi na jednog „čupavca i kretena", njegovu volju, upornost, talenat, prilagodljivost pa i moć manipulacije.
„Kompleks Periferije koji je fanatično želeo da se dokopa Centra i da ima sve."- reći će poznati novinar.
Dok će ga Mirjana Bobić, nekih 25 godina kasnije, kroz loše prikriveni niz erotiziranih uzdaha zapakovanih u par tv epizoda natopljenih uglavno ljigavo - patetičnom tronutošću i ispunjenih, bez ikakvog dobrog opravdanja pionirski svečanom, te također patetičnom Snježanom B, opisati kao „ležerno obučenog njujorškog intelektualca."
Imamo sasvim prostu priču, dakle.
Mali problem za mene lično takođe predstavlja činjenica da nikad, za ove četiri godine koliko ovaj Blog postoji, nije ispričana. Nije se htelo, stizalo ili smelo, verovatno i zato što su fragmenti teme, pojavivši se tu i tamo, izazivali uglavnom nepodeljene antipatije komentatora. Uvažavajući te okolnosti i sasvim svestan moguće adrenalinizacije mnogih ljudi koji su mi dragi - preuzimam odgovornost za ovu nepopularnu temu i nikad duži tekst.
* Za izradu ovog bloga korišćeni su tekstovi ili delovi tekstova sa interneta, ili tv. Ponekad su to celokupne rečenice i pasusi, naročito kada se tiču hronologije događaja. Bitna napomena je da se tekst odnosi na period od 1969. do 1989. god. Takođe, korišćeno je i nešto malo misli i sećanja koje posedujem, ne sumnjam da će se raspoznati.

Žao mi je što moram da pišem o temi o kojoj niko ne voli da priča, ali motivisana sam mogućnošću da će posle ovog teksta barem vas nekoliko otići kod lekara i uraditi veoma jednostavan test od samo tri slova “PSA”. Zašto je važno, ako ste muškarac od 45 godina (mada neki stručnjaci preporučuju i od 40-te, pogotovo ako imate krvnog srodnika obolelog od ove bolesti), zašto je važno da odete na PSA testiranje još danas? Na kraju krajeva PSA test nije specifičan za rak. njegova vrednost može biti povišena i kod drugih oboljenja, na primer kod benignog uvećanja prostate ili kod prostatitisa (upale prostate). E sad dolazi “međutim”:

Ove godine nagradu Osvjanje slobode koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević-Tasić" dobila je profesorka  Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.

Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se ženi koja se svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu.

Pa da vidimo kako profesorka afirmiše ljudska prava na svom Facebook profilu:

Kaže jedan moj profesor, Amerikanac, treba im to sve dati. Jer se u suprotnom gejevi mnogo više množe, sklapaju strejt brakove, pa prenose gene... Ali bez šale, pravo na brak je i pravo na usvajanje dece. Zamislite strejt dete koje živi u gej braku, gospode bože. 

Ko sve u Srbiji neće da dobije nagradu za afirmaciju ljudskih prava... 

Kolega bloger kukusigameni je došao na sjajnu i hvale vrednu ideju da ova naša blogozajednica pokrene akciju pomoći Japanu. Ima reč:

 Pozivamo sve blogere da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu akciju pravljenja origami ždralova u Beogradu u znak solidarnosti sa narodom Japana.

Legenda o Ždralu

Tokom istorije, ptice su doživljavane kao životinje posebnih vrednosti i tovarene su značenjima često izvedenim iz legendi i priča koje su preživele tokom mnogih generacija. Ždral može biti ubedljivo najstarija ptica na Zemlji; postoji

Badnji je dan, badnje veče pred Božić.

Legende o Božićnim običajima, mitovi o razlozima sečenja badnjaka (hrast cer čije žućkasto, suvo lišće ostaje na granama i prelep je prizor kad je šuma pod snegom), njegovo unošenje u kuće ili paljenje, ritualno, priče su koje žive od davnih dana do danas.

O badnjaku se mogu naći razni podaci:

Badnjak kod Srba
Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima (obavezno neko mlad) ide u šumu da seče badnjak. Skoro uvek je u pitanju mladi hrast ili cer (veoma retko, ako je takav predeo, jela ili bor). Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća "Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić". On predstavlja živu osobu i domaćin mu se tako i obraća. U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči. Prvi udar sekirom je sa istoka. Badnjak treba iseći iz tri puta. Ponegde se treći udarac zadaje sa zapada da bi badnjak pao ka istoku i dočekuje se na rame. Negde se pak pušta da padne nepresečen u potpunosti. Tada se lomljenjem, uvrtanjem i sukanjem odvoji od korena a taj lomljeni deo se zove brada. Iver koji izleće od badnjaka ima posebno značenje. Ponegde pokušavaju da ga hvataju u vazduhu dok izleće. Iver se koristi u mnoge svrhe. Ponegde ga stavljaju među karlice "da bi kajmak bio debeo kao iver" ili među košnice da budu zaštićene od zla ili u vodu koju potom smatraju lekovitom.

"Brate kul je u Švici!", odgovara Juice, u okviru jednog od značajnijih projekata u pop-kulturi u poslednje vreme. To je, međutim, tema za neki drugi blog... Povod za ovaj su učestali rasistički ispadi. Videli smo da nije dug put od "optuživanja" za "ciganski i romski mentalitet" u Republičkoj skupštini  do materijalizacije rasističke retorike u nameri ograđivanja žicom naselja za "socijalno ugrožene", među kojima su i Romi. Kada na to dodamo prebrojavanje

No sex, please!

                                                                                   How can you tell an asexual designed a street? The "Not enter" signs are at all intersections.

Da li slučajno poznajete nekoga ko je u svojim najboljim godinama (recimo od dvadesete do četrdeset i pete), ali  kome do seksa nije stalo ni koliko do lanjskog snega? Ič.

Ili ste, možda, čuli da

Ne bih da dramatizujem, ali od kada su počeli nemiri u Libiji brinem za g. Čera. Oni koji su duže na blogu vrlo dobro znaju da g. Čer nije redov, kao  izvesni Ryan.  G. Čer je građevinac koji godinama gradi puteve na Malti, a od prošle godine u Libiji. Iako je godinama fizički na Malti, a sada u Libiji,  g. Čer je uvek svim srcem sa svojom porodicom u Novom Sadu, a ponekad i sa nama na blogu pišući sa Malte i iz Libije setne i duhovite tekstove o svom rodnom Čereviću, malom mestu u Sremu.

Večeras sam gledao Utisak nedelje. Jedan od gostiju je bio i g. Teofil Pančić. Taj naočiti gospodin je ponovo, u svom stilu, osuo paljbu po forumima i blogovima. Ovoga puta ne samo po onima koji skriveni iza nika pišu, nego i po medijskim kućama koje to omogućavaju. Kućno vaspitanje mi ne dozvoljava da ponovim sve ono što je g. Teofil rekao. Ilustracije radi, biće dovoljno samo da navedem da je tu vrstu pisanja nazvao verbalnim prolivom.

Danas u 18 časova počinje žreb za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Južnoj Africi 2010.

Učesnici su podeljeni u 4 šešira sa po 8 reprezentacija.

U prvom šeširu su nosioci grupa, dakle najjače reprezentacije + domaćin koji će biti nosilac* u A grupi:

 Južna Afrika, Brazil, Španija, Italija, Nemačka, Argentina, Engleska, Holandija

U ostala tri šešira reprezentacije su podeljene prema geografskom principu.

Drugi šešir: Australija, Japan, Južna Koreja, Severna Koreja, Honduras, Meksiko, SAD i Novi Zeland

Treći šešir: Alžir, Kamerun, Obala Slonovače, Gana, Nigerija, Čile, Paragvaj i Urugvaj

Četvrti šešir: Danska, Francuska, Grčka, Portugal, Srbija, Slovačka, Slovenija i Švajcarska

Kao Matoru-Kenguricu-Prvorotku pre svega me uputiše na amniocentezu, koja ima

Mama-Kengurica u epizodi: INTENZIVNA NEGA, dan drugi i treći

UPOZORENJE: Trudnice i žene koje nisu rađale čitaju na sopstvenu odgovornost.

Drugi na Odeljenju intenzivne nege.

"Je li, kad nam donose decu?", pitam ženu koja leži do mene, takođe porodilju koja se oporavlja od carskog