E sad ovako, pazi 'amo, slusaj bre' od svih tema koje sam mogao da ovde uvalim, ova je definitivno najgluplja, ne zato sto sam stoka muska sovinisticka (jesam), nego zato sto sam blago zbunjen situacijom koju ne da ne znam da resim nego ...

Evo ovako,  ja radim u vojsci, sto se moze zakljuciti po celicno cvrstoj zadnjici (hvala na komplimentu gospodine pukovnice), homofobiji i nedostatkom bilo kakve pismenosti i gramatike u blogu.

    E dakle ovo je problem,od skora u nasoj maloj vojsci pojavile su se pripadnice pametnijeg pola, sto je izvor nevidjene srece za sve one dame koje su udate ili u vezi sa pripadnicima vojske muskog pola (bolje da vas ostavi zbog druge zene nego zbog muskarca), ali eto i prvog problema naime ja kao neko ko treba doticne da obucava u raznim tehnikama kao naprimer samoodbrana i borba prsa u prsa (moracemo da menjamo ime te discipline) dolazi do za mene u najmanju ruku za***** situacije.

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ...

Srk ...

- Komšija, možete li me pustiti preko reda...strašno se žurim – reče  mi jutros komšija Vlada, pokazujući mi dve rolne toalet papira koje je upravo kupio.

- Kako da ne komšija, samo izvolite ...- ljubazno odgovaram propuštajući ga da prodje. – I požurite da ne zakasnite...- uspeh da mu dobacim dok je istrčavao iz prodavnice.

- Ništa ne brinite komšija...- uspe i on meni da dobaci -...ja sam ti kao naša Vlada, sve svoje probleme rešavam u hodu...

Nomen est omen. Ja sam dobio ime po mom pradedi Milanu. Koliko su mi rekli, on je samo saznao da sam rođen. Tih par dana koje sam proveo sa njim zajedno u ovom životu, iako se nikada nismo videli, me krstilo. Da smo se ikada sreli, ovako bi izgledao naš razgovor. U snu… 

“Ako ikada radiš nešto, radiš ga da izgleda kao da ga nikada neće biti. Stvari moći se poznaju po svojoj doslednosti i energiji, a ne po tome što su različite. Stvari u snovima se ne razlikuju. Svaka ima svoje obličije, i svaka ima svoje značenje. To je toliko jednostavno.”

- Čekaj,

 Dve za jedno prepodne

Jos juče kad sam se povukla u ćošak u kafanu Kalenić ne bih li na miru ispisala šta sve treba da uradim, mimo placa misli o proslosti i zakletvi u buducnost vezano za smrt mog oca, počeo je nesporazum.  Dakle, iako mi već bukvalno 26 godina  priča u detalje o svojoj sahrani menjajući scenario u detalje, ja ga nikad nisam slušala jer me je to užasno nerviralo. I sad kad kucnu čas ja odjednom ničega ne mogu da se setim osim besmislenih detalja koji su me nervirali. U kućama haos od gostiju i rodbine. Svako priča o svojoj sahrani primećujem: pokojnik

ili mozda jos bolje reci, i bez njega, stigoh ja juce u Holandiju! Nakon svih prepreka i posle presedanjau Minhenu (u povratku ce to biti Frankfurt) dosla sam tamo gde sam zelela i znam, sada cvrsto verujem, da ni jedn boba nije uzalud.

Slikam sve okolo, pa cete opsirniji izvestj sa outovanja i slike dobiti kad se vratim :)

" title=

Autor: Rodoljub Šabić

Pred samu Novu godinu dobio sam od doktora NN e-mail sledeće sadržine:
„Poštovani g-dine Šabiću, Slučajno sam saznao u toku pregleda protokola pacijenata službe Hitne medicinske pomoći u ... radi istraživanja, da neki protokoli nedostaju. U razgovoru sa načelnikom službe rečeno mi je da su, još pre dve godine, mnogi protokoli odnešeni u MUP ... radi neke istrage. Svaki od tih protokola sadrži hiljade naših pacijenata, sa kompletnim podacima od imena i adresa preko JMBG do kompletnih medicinskih podataka, dijagnoze i terapije.

Dok srčem prvi jutarnji čaj ....

Srk ...

Dok srkućem ovaj prvi jutarnji čaj i posmatram kroz prozor da li će mi košava oduvati veš sa žice,( pa da se i ja tako pridružim armiji onih koji su ove zime ostali bez gaća ) razmišljam kako evo već šesti dan nisam zapalio cigaretu...Pametnu stvar sam uradio, a i uštedeću neki dinar...Za razliku od ovih što plaćaju državi da bi se trovali...ja niti više plaćam,niti se trujem...A kada poželim da se trujem...uvek mi ostaje ova besplatna varijanta, da provedem vikend u Pančevu...

U Beogradu se gradi zaista veliki broj objekata, na stotine, raznih po sadržaju i veličini. Od dogradnje potkrovlja, malih stambenih zgrada u predgrađu uglavnom bez dozvola, pa do velikih objekata ili čak kompleksa i za sve to neophodno je učešće arhitekata. Radi se o nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara površine koji se projektuju ili grade istovremeno i to sve treba da urade beogradski arhitekti, pa se može zaključiti, ustvari bolje reći, predpostaviti, da je to za njih preveliki zalogaj.Kao i u svakom drugom zanimanju i kod arhitekata se podrazumeva različita moć pojedinca, mada arhitekti misle da je svakog od njih Bog lično pogledao i obdario ih talentom i osetljivošću na lepotu zgrade, te projektuju, a ishod je naravno uvek u skladu sa njihovim stvarnim mogućnostima.

Rezultat je da u Beogradu ima svakakvih zgrada, ružnih, osrednjih, ali i sjajnih ostvarenja i svako od njih potpisuje neki arhitekta, iza njega stoji investitor ma ko to bio, koji prihvata projekat, bilo zato što mu se žuri da zida ili što je njime oduševljen i plaća izvođenje. Tako, u nizu zgrada duž beogradskih ulica veoma malo zgrada se prepoznaju ili budu zapamćene. Tako je uostalom u svim velikim gradovima diljem Evrope, jer se zaista ne može očekivati, naivno je tako misliti, da u velikoj produkciji svaka zgrada treba da bude remek delo ili u najmanju ruku prihvatljivo dobro urađena arhitektura.

                                   TIHI NAČIN

                                             I

 Iako mi nikada nisi bila neophodna, iako si mi često donosila samo bol, bio sam na kolenima, jeo te i hranio te, gubio nekad čitav jedan dan, da te nasmejem. Svet koji si vukla za sobom bio je tako jasan, kristalan, da nisam mogao da te ne uzimam za ozbiljno, daleko bilo da te prezirem. Dobio bih, katkad, bitku ali bih uvek gubio rat.

            Ptice beže preko ekrana neba, ostavljaju prazninu za mrak. Kiša prati. Kao kletva si, koja ima ime. Ana budi mi rana. Bila si u stanju da izmišljaš tokom čitave noći, pored uključenog i mutiranog TV-a. Tako bismo ostali budni do jutra. Opijena sobom, ali ne u pežorativnom smislu, bila si raspoložena da se posle posla viđaš uvek sa nekom drugom prijateljicom. Uveče bi se vratila, ne bi me ni poljubila.

Драги читатељи Блога Б92, са задовољством могу да најавим да ће се у организацији Центра за емпиријска истраживања религије и Дома омладине, 8 октобра у трибинској сали ДОБ-а, са почетком од 12 часова одржати једнодневна конференција са темом:

Проблем будућности: Идеја вечне наде у религијама

На почетку новог миленијума