poslednje putovanje

            Odlazim na cestu. Ne znam gde i na koliko dugo, verovatno koliko izdrži ovaj Koral 45. Prvi pas krajputaš koji mi se nasmeje i bude hteo da se vozi sa mnom, dobro je došao. Nakrcao sam auto, imam hrane i pića. Vreme je da napustim ovaj prostor. Plavo nebo gubi od crvenog sunca. Retrovizor hvata zalazak. Noć ulazi kroz spušten prozor. Dovoljno sam star da me više nije strah. Puštam sebe da se napijem zvezda. Stajem da kupim sladoled. Odlazim niz drum. Zagledam se u mrak i osetim kako mi se sladoled sliva niz ruku.

            Nisam nestao, ostaje mi jedino da se utopim.

"Neznanje se zasniva na opštim zapažanjima i pokriva neograničen broj oblasti. Znanje se uglavnom zasniva na specijalističkom poznavanju jedne oblasti i ono obuhvata neograničen broj pitanja u njoj. Poluznanje je nekada opasnije od neznanja."

Uvid u dokumente i korak dalje koji vlasti treba da učine – primer prodaje NIS

Ograničenja propisa o slobodnom pristupu informacijama

Zakoni o slobodnom pristupu informacijama, širom sveta, imaju limitirani domašaj. Ovde se ne misli na to što se ovi zakoni krše i opstruiraju, što nije uvek obezbeđeno njihovo izvršenje kao ni na to što su neki bitni subjekti ili dokumenti izuzeti iz obuhvata zakona.

Domašaj tih propisa je ograničen zato što državni organi imaju obavezu da daju na uvid (ili dostave kopiju) samo

гошћа блога  Ms. Ivana K.

U 5 popodne krenula sam u grad. Tada nema guzve jedino na nebu – sve nize je puno ljudi u svim mogucim oblicima kretanja, racunajuci i pentranje na glavu bliznjima i suznjima. Putevi, trotoari, metro, izmedju promicu bicikli i po koji trotinet sa malom baterijom i motorom, a kad naidje Harley svi se sklone u stranu.

Dok srčem čaj u pet … i pravim se Englez …

Srk …

Naš državni vrh ne zna za odmor, što se kaže, rade punom parom…Pa tako čitam jutros kako je ministar …Izjavio…Predsednik Vlade …Naglasio…Predsednik države …Podvukao … Skromno bih dodao ( vest koju su mediji nepravedno preskočili )…a Voja Radovanović je napisao…

Srk …

Huligani koji su tukli navijače iz Francuske pikslom po glavi, izgleda da su ispušili…većina ih je uhapšena ….Ali vest o novom napadu na

tekst napisao, i grao se u fotosopu mr.loader

bivši bloger

„Oni su već ina jedne Vlade koja je počela kao proevropska, Tadić je pobedio zbog percepcije građana da je on više „Evropa“ nego njegov protivnik, dok DS u Vladi ima pola ministarskih mesta, a sa G17+ mnogo više od polovine. By the way, nikada ne kritikujem njih, već ono što govore/rade/ne rade. I Đinđića tj. njegovu Vladu sam kritikovao, ali se tada na kritike reagovalo mnogo drugačije i bilo je dosta državnih službenika koji su pokušavali da poprave stvari iz svog domena.“

Nisam jutros bio u Beogradu, pa nisam slušao „Kažiprst“. Ako je sudeći po kratkoj vesti na sajtu, Božidar Đelić, nesuđeni Predsednik Vlade i suđeni potpredsednik treba zaista da se vrati bankarstvu.

Naime, on nam je objasnio da ćemo „preispitati odnose“ sa državama koje priznaju Kosovo i rekao da će se Vlada boriti da Kosovo ne bude primljeno u nijednu međunarodnu organizaciju. Za mene je ovo prilično jasno. Moguće su nijanse, ali shvatam šta hoće. Ne vidim poentu i ne vidim koji je dobitak Srbije u takvim akcijama, al ajde... Ipak mi je jasno šta će uraditi.

Moj prvi dolazak u jednu od "pravih" bivših sovjetskih republika (ovde ne računam Baltičke zemlje), poklopio se sa podsećanjem na izuzetno značajan i tragičan dogadjaj iz istorije Ukrajine. Ovih dana, zemlja obeležava 75. godišnjicu pomora stanovništva izazvanom gladju, poznatim kao "голодомор" (holodomor). Na prostranom trgu ispred crkve Svetog Mihajla, na još većem ispred Svete Sofije i duž prostrane ulice koja ih povezuje, a i u mnogim domovima i svim gradovima širom zemlje, upaliće se danas hiljade sveća i okupiti mnogi zvaničnici i običan narod da odaju poštu žrtvama jedne sulude ideje iz mračnog perioda istorije zemlje.

Novinar Beograda 202 Filip Mladenović, kao jedan od učesnika na Javnom konkursu za izbor Glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista "POLITIKA", protestovao je zbog neravnopravnog tretmana. Iako su uoči objavljivanja Javnog konkursa iz Upravnog odbora "POLITIKE" stigla uveravanja da će čitava procedura biti otvorena, demokratska i transparentna, na kraju se sve svelo na nekakvu komisiju, formiranu pod neobjašnjivim okolnostima, koja je napravila uži izbor kandidata bez ikakvog obrazloženja.
 
Zato je novinar Filip Mladenović Upravnom odboru "POLITIKE" uputio protest

Međunarodnim pozorišnim festivalom "Tvrđava teatar" počinje nova avantura koja će u narednom periodu dati pečat srpskoj kulturi, izjavio je ministar kulture Nebojša Bradić.

Ministarstvo kulture je podržalo ovaj novoosnovani pozorišni festival jer veruje da su takve manifestacije veliki potencijal naše kulture, rekao je Bradić na otvaranju tog festivala.

Prema njegovim rečima Smederevo će dobiti novu šansu kroz stalnu pomoć tog ministarstva.

Bradić je naglasio da je Srbija dobila novu scenu koja će okupiti mnoge glumce i reditelje.

Ukazavši

Igrao sam se rata dok me nije stigla granata

politika me zanimala od malena

Onda sam skontao da najbolje prodje onaj koji pojma nema

Ali ono sto me uvek cudi

Da uvek oni koji kazu da se pametan pravim ustvari se prave ludi

Prvo ssam bio za vuka I monarhiju

Dok treci put nisam procit’o sokrata I zavolio filozofiju

Pa sam skrenuo  prema centru desno

Za kostunicu glasao svesno

Tek kad su ubili zorana  lako sam kod dss pronasao stotinu mana

I bilo je Kosovo bilo je sranje

Jos jedan rat u nizu  

Već više od dve nedelje pokušavam da napišem jedan tekst o RPG hobiju za blog i ne ide mi. Svaki put previše stvari želim da kažem od jednom i sat vremena kasnije kantiram celu papazjaniju jer ne liči ni na šta. Ne pomaže ni to što se više ne sećam kako izgleda neradni vikend. Malo frustriran takvim stanjem stvari, nižući reči za neki potpuno deseti tekst za koji već polako počinjem da se brinem da će ortak jednom samo da me sačeka iza ćoška sa satarom jer obećah da ću ga završiti takođe pre dve nedelje... U sred svega toga naleteh na kratak prolog za jedan strip. Sigurno ima dve godine kako sam ga napisao, sećam se da sam samo ideju u par minuta izbacio na papir (odnosno, tekst fajl) da ne bih posle izgubio nit. U tom trenutku je preči bio jedan drugi strip, koji na kraju nikad nije ni urađen ali se jeste pretvorio u nešto deseto (sa čime je povezan već pomenuti tekst koji kasni... da, stvari postaju kao španska serija sa komadima kucanog papira u glavnim ulogama). Da skratim priču, prisetio sam se te stare ideje za priču i zaključio da ću taj prolog okačiti na blog kao podsticaj samom sebi da završim započeto.

Zaustavite zemlju silazim,