Ove nedelje mnogo sam razmišljao o svom životu i došao do zaključka da sam ga – promašio. Svaki dan posle istorijskog 5. oktobra 2000. uveravao me, bolje reći ubedjivao me je da mi je život promašen. Dugačka je lista razloga za promašeni život, pa da podjem redom: Nikada u svom životu nisam bio glavni momak u svojoj ulici ili kraju, niti je u štampi ili preko televizije uz moje ime i prezime osvanulo i ono čuveno »žestoki momak«. Nikada u životu nisam bio nikakav biznismen, a kamoli »kontroverzni biznismen«. Umesto sticanjem novca, bavio sam se sticanjem znanja.

Ovde je bezobrazluk postao posao stoleća, izvor najvećih profita, temelj čuvenog balkanskog standarda ITEM (Ima li tu mene!?). Bezobrazluk je kućni ljubimac u novokomponovanim kućama, zvale se one vile, rezidencije, ofisi ili sedišta stranaka. Kada izlazi u šetnju, bezobrazluk hvata pod ruku licemerstvo  i eto - rodoljublja. Patriotizam kao poslednje utočište svih hulja i nije ništa drugo nego ulično ili salonsko druženje bezobrazluka i licemerstva.

Koje su osnovne odlike bezobrazluka, te duhovne SIDE naše svakodnevice? Pre svega to je apsolutna nemoralnost.

B

Bogat, prid. - Robovlasnik, a o parama da i ne govorimo.

Ž

Životinjska farma, sl. - Modna pista sa salonima, rezidencijama, TV studijima i stadionima.

I

Istorija, im. - 500 godina pod Turcima, 200 godina pod taštima!

K

Koalicija,

Kada su svojevremeno legendu srpske politike Nikolu Pašića novinari upitali šta misli o upletenosti svog sina u mućke sa šećerom, a to je bilo posle I svetskog rata, on je lakonski, da ne kažemo cinično, odgovorio: »Šta ćete, dete mnogo voli slatkiše!«. Kada su suprugu Slobodana Miloševića Mirjanu Marković novinari upitali otkud njenom sinu Marku toliko para, a to je bilo posle ratova u Hrvatskoj i u Bosni, ona je takodje lakonski, da ne kažemo cinično, odgovorila da je on to sve pošteno zaradio noseći - gajbe. A kada su šefa Djindjićevog kabineta Nemanju Kolesara

HIMNA "ONIH TAMO"

NA DEDINJU SNOB DO SNOBA,
TRAŽI STRANKA TAJKUNA SVOGA!

NAŠLA GA JE, RADOST PRAVA,
DONACIJA OSVEŽAVA!

ONI TAMO I MI 'VAMO,
NISMO JEDNO STADO SAMO!

ISTINA JE PRAVA, BEZ ZAZORA:
PETSTO PROFITERA,
PETSTOTINAK STRANAČKIH GULANFERA
I PET MILIONA LUMPEN PROLETERA!

Poslednja godina XX veka bila je za Srbiju hvatanje poslednjeg voza na relaciji prošlost - budućnost, odnosno Azija - Evropa. Dogadjaji od 5. oktobra 2000. zapravo su dovršen, zaokružen 9. mart 1991. Da se tokom devetomartovskih demonstracija na početku decenije išlo do kraja, odnosno da se posle osvajanja srpskog parlamenta krenulo i na zgradu RTS-a, tada TV Beograd, istorija Srbije ne bi bila toliko krvava i tragična kao u "godinama raspleta" koje su usledile.

Glavni akteri devetomartovskih "gibanja", pored opozicionih beogradskih intelektualaca, čiji je simbol bio

Dobitnici novinarske nagrade

Osamdesetih godina sada već prošlog veka biti istinoljubiv i hrabar novinar u Srbiji značilo je baviti se mudro i analitički problemom demokratizacije društva, traumatizovanog poluvekovnim političkim monopolom komunističke partije. Kako mirno, bez

Ko će pobediti u Srbiji i Hrvatskoj: oni koji uteruju dugove ili oni koji isteruju pravdu!?

*********

Zašto je tako mali natalitet?

Zato što se većina nacije drži za mobilni i za daljinski!

*********

Srpska posla: jedni poslanici operisani od srca, drugi od mozga!

*********

Ptičji grip u Aziji, kravlje ludilo u Americi, a pileće pamćenje u Srbiji!

Pa ko onda može da kaže da nismo u svetskom trendu!?

**********

Što je narod šupljiji, urlik vodje ima veći eho!

**********

Ovde

Novinar Beograda 202 Filip Mladenović, kao jedan od učesnika na Javnom konkursu za izbor Glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista "POLITIKA", protestovao je zbog neravnopravnog tretmana. Iako su uoči objavljivanja Javnog konkursa iz Upravnog odbora "POLITIKE" stigla uveravanja da će čitava procedura biti otvorena, demokratska i transparentna, na kraju se sve svelo na nekakvu komisiju, formiranu pod neobjašnjivim okolnostima, koja je napravila uži izbor kandidata bez ikakvog obrazloženja.
 
Zato je novinar Filip Mladenović Upravnom odboru "POLITIKE" uputio protest

Čitulja na zidu škole

Kada je tokom devetomartovskih demonstracija 1991. ubijen srednjoškolac Branivoj Milinović, malo njih je mislilo da će prva žrtva zločinačkog  Miloševićevog režima biti samo uvod u tzv. godine raspleta. Čitava jedna epoha, koja, na žalost, još uvek žilavo opstojava, obeležena je prokletstvom „Vidimo se

Istina je najjače oružje!

Pod uslovom da imate dozvolu za nošenje!

********

Bogata je ova zemlja: ima sirovina na sve strane, od olova do cinkaroša!

********

Država kaska u mestu, Vlada se vuče k'o prebijena, a inflacija galopira!

Šta je gradjanima drugo preostalo nego da psuju kao kočijaši!?

*********

Zamislite da nema tih silnih rezidencija, kolona crnih limuzina, TV programa...

Kako bi predstava u kojoj statiramo imala siromašan dekor!?

*********

Vremenska prognoza: Pljušte otkazi!

Na

B

Benzin, im. - Najveća bušotina u džepu!

D

Deponija, im. - Autonomna pokrajina golih i bosih.

I

Inflacija, im. - Jednocifrena  neman, dvocifrena ala, trocifrena aždaja!

K

Karijera, im. - Proces vazelinizacije do stupnja voštane figure!

Kasirka, im. - Tranziciono strašilo!

M

Masovne grobnice, sl. - Humusno preseljenje stanovništva!

N

Nevini, im. - Pogonsko gorivo istorije.

O

Oficirski 

U globalnoj, zahuhtaloj trci, vojsku predstavlja džip, policiju marica, političare blindirani »Mercedes«, a mafiju - crni »Audi«. Radi se o mrtvoj trci, odnosno o trci u kojoj se ne zna zbog koga je više mrtvih.

Ulične likvidacije po užem ili širem centru Beogradu po nepisanom pravilu obeležava automobil marke »Audi«. Ova luksuzna limuzima svojevrstan je simbol smrtne kazne, na točkovima. U eri mobilnih telefona i smrtna kazna je postala mobilna, dok je proizvodjač ove marke automobila dobio besplatnu reklamu na najgledanijim medijima, i to u udarnim terminima

Prije dva mjeseca vidio sam Momu Kapora u "Maloj fabrici ukusa", nedavno otvorenom restoranu u jednom od ljepših beogradskih kvartova, na Neimaru. Sjedio je odmah kod ulaza, s dvojicom starijih ljudi, čija su lica djelovala kao da se u životu nisu nagledali gradskih fasada. Morali smo proći pokraj Kapora, prolaz je bio uzak, tako da smo se on i ja skoro kucnuli laktovima.

Roman destilirane mržnje

Poslije sam sjeo tako da ga mogu gledati, onako iz stražnjeg poluprofila, i razmišljao sam o tome da mu priđem, pružim mu ruku i predstavim se. Pa da tako završimo