Bilo je to početkom februara 1942. godine. Držali su Nemci u jednom zatvoru u Srbiji veliku grupu komunista, koji su obavljali teške fizičke poslove. Mnoge od njih planirali su da streljaju tokom narednih meseci. Međutim, stigla je informacija da će u čast Hitlerovog rođendana, koji se približavao, jedan broj biti pomilovan. Šuškalo se da bi njih 20 moglo biti pošteđeno smrti. Ne bi bili pušteni na slobodu, naravno, samo bi ostali živi... do daljnjeg. Naredba o pomilovanju bila bi pročitana u poslednji čas, pred samo streljanje.
Međutim, kad se o nečemu šuška, to
...
Свет тренутно сведочи епохалном историјском процесу, процесу ослобођења људске мисли, осећања и понашања, ослобођења љубави, хуманости, спонтаности и креативности, ослобођења од произвољних друштвених норми које су пре више од 15 векова уведене у Европи као новотарска идеологија, а за једини циљ су имале беспотребно гушење духа човечанства и духа човечности.
Богата историја Прајда званично почиње 1970. године и пошто траје већ више од 50 година и уз одржаних преко хиљаду Прајдова до сад, постао је традиционална вредност свих нас, вредност која на овај или онај начин обликује и дефинише наше животе.
После комеморације Стонвол побуне, која се сматра првим Прајдом - иако још увек без тог назива, већ у наредних пар година одржани су протести против угрожавања човекољубља у више главних градова света. Од тада до данас Прајд, као свесветски феномен, позива на унапређење међуљудских односа, на љубав, на прихватање на сваком континенту и на морима.
Прајд својим обећањем борби против сила које кидају човечанство, против сила које разарају државе, разарају народе, разарају породице и разарају појединце већ јесте емотивно крцат догађај за људе широм света. Чак на тако светлом догађају, бљесну још јаче искре које јаким емоцијама још јаче граде веру у човекољубље, граде осећај припадања људској врсти, граде радост постојања и буде наду у мирну будућност човечанства.
Događalo mi se da... naizgled iznenada, neočekivano. Uleti tako u moj tadašnji život. Ne znam kako. Ni ko je. Onda se upoznamo. Onda ostane i počne da se dešava nešto. Među nama. Ili iščezne kao da je nikada nije ni bilo. Sećanje na to kratko ili dugo bivstvovanje. U mom životu. Traje do današnjih dana. Priznajem da se nekih likova ne sećam. Sećam se izgovorenih reči. Pojedinih delova tela. Lica, često ne. Situacija, da.
Prošlo je pedeset godina. Na poslednjoj izložbi. Pruža mi ruku. Obučena je u Šanel kostim boje breskve. Ja sam... Prošlo je ustvari četrdesetsedam