stijenoglava neman  

Vjerovatno se svakom, ko se okušao u pravljenju hazarta, desila situacija, da uočenom likovnom momentu fali još malo pa da bude k'o pravi. Samo jedna mala intervencija - tačka tu, crta tamo, i sve bi kliknulo i za druge.

Pa ništa pametno. Zakovan za neudobno sedište lowcost kompanije  ja čekam. Ekipa oko mene uglavnom naša. Svi se upicanili da bi tamo blesnuli ubedjeni da svi čekaju samo na njih. 

Ако отац покаже нежност према детету, ако га пољуби, онда је то издаја породичних вредности, пропаст Србије и антихришћанска завера. Ово је порука једне меме која је кружила интернетом као део застрашивања са циљем да се оправда Антипрајд.

Фотка која је узета за монтажу која је кружила интернетом настала је током Прајд Марша у Њујорку 2015. године, Прајда на ком се славила пресуда Уставног Суда САД по којој је истополним паровима заштићено право да се венчају било где у земљи. Ова фотка је током Антипрајд хистерије стављена у контекст антихришћанских вредности. Испада да су хладно родитељско понашање, негирање емотивних потреба детета и држање свог детета на дистанци - хришћанске вредности. А нису.

Најперверзнији моменат „ „Литије за спас Србије" " - поред коришћења хришћанских симбола за промовисање антихришћанских вредности и поруке да ће се Србија спасти само ако наставимо да се делимо на повлашћене и „потрошне" људе - јесте проглашење растурених породичних односа и родитељско оштећивање детета за породичне вредности.

Naša nova stara i umorna kuća - na lokaciji - osim brdovitog i šumovitog placa u koji je usečena ima i nekoliko prostorija sa velikim prozorima koji se ne otvaraju pa su napravljeni iz jednog komada stakla.
To zbunjuje manje ptice, pogotovo u prostorijama gde su takvi prozori na dva suprotna zida, pa nekad pomisle da mogu tuda da prolete.

„I was the shadow of the waxwing slain By the false azure in the windowpane; I was the smudge of ashen fluff - and I Lived on, flew on, in the reflected sky."

Mnogi što su odrasli ili proveli više vremena na selu su imali prilike da u ruci drže pticu koja je upravo uginula. Tužno iskustvo posebno naglašava njihov neukočeni vrat koji je „mekan" kao vrat onih veštačkih kučića kojima se klati glava u nekim kolima dok se kreću.

Mi ćemo novim mladim drvećem i žbunjem pokušati da ptičicama ubijemo iluziju da se kroz providno staklo može proleteti.

Dosadne li godine, AD2023, kiša pada skoro svaki dan. Ali izgleda da će polako prestati. Dani su značajno topliji. Miris proleća u vazduhu je jak, prejak, pa je čak i stari hrast digao ruke i počeo polako da lista.

Evo ga blog-terenče koje nije zaključano, da kolege mogu da pišu o čemu god hoće, svi su dobrodošli, to se podrazumeva, sem Bobića. Dobro, zezam se, i on je dobrodošao.

Sve je logično:

  - Evropa želi da sjebe US 

  - US želi da sjebe Evropu

  - UK malo žele da sjebu sve druge ...

  - ... a malo ne žele da ih sjebu

  - NATO želi da sjebe Rusiju

  - Rusija želi da sjebe NATO

  - Nemci malo žele da sjebu Rusiju ...

  - ... a malo ne žele da ih sjebu (jeftina energija)

  - Francuska želi da sjebe Nemačku

  - Nemačka malo želi da sjebe Francusku ...

  - ... a malo ne želi (jeftina struja)

  - Japan želi da bude sjeban

  - Turska želi

                    да би била уметност,мора бити непоновљива (г Г.Бабић)

посветио сам подoста деценија живота интересу о мистеријама верујућег света, мирису вечности дебелих зидова, обојених сунчевих светлости изнад најчуднијих средњовековних осликаних фигура на плафонима и зидовима. било је свега што једна машта може да пожели ,посебно у базању вест банком ,диљем европе  и подалеким истоком,африком ,средњом америком,индијом

      Deset godina svog života posvetio sam proučavanju Biblije,verujući da ću da proniknem u tajnu ovog spisa. Od svoje tridesete do četrdesete čitao sam sve što se na ovu svetu knjigu odnosi. Čitao sam I Kosidovskog I bibliske legende. Nisam hteo da pristanem na viziju boga kao sedog starca koju sedi na oblaku I posmatra nas. Uostalom da bi Bog ispunio sve naše želje I nadanja morao bi da ima super kompjuer koji pamti sve to.

Evo pada neka plaha kiša I ja uživam u njenom zvuku. Da li nam je dao Bog?

Posle godina višebožačkih religija Jevreji su izmislili

Не знам да ли сте чули за блогера са надимком ,,alselone''?

Bila je godina konja. Beba je rođena na obali okeana, u restoranu roditelja. Dobio je ime Noace. Prvo je naučio da pliva a tek kasnije je prohodao. Kada je napunio tri godine dobio je svoju prvu dasku za surf. Jedno vreme je samo plutao na njoj i koristio je kao marker dok je učio da roni. Sa sedam godina je krenuo u školu. Počeo je da uči slova i brojeve a već je znao da seče talase. Više vremena je bio na okeanu, nego u klupi. Tokom dana, računajući i snove, duže je bio u vodi, nego na suvom. Činilo se da se na dasci odmara, spava i sanja. Uhvati talas koji se lomi preko njega, uđe u vodenu cev i nestane. U zavisnosti od veličine talasa, posle nekoliko sekundi pojavi se iza vodenog zida, ozarena lica, mlađi nego što je bio malopre.

Gospođa Emilija, supruga marvenog lekara Bačke županije, dvadesetiprvog dana meseca augusta leta gospodnjeg 1889-tog, posmatrala je svoje dve ćerkice kako bacaju kamenčiće u bistro Palićko jezero. Tek je počeo četvrti dan njihovog porodičnog odmora u ovom banjskom mestu, a juče su iz župskog dvora poslali brzi dvopreg, kako bi se njen suprug gospodin Stefan hitno javio velikom županu u Novi Sad. Kočijaš je umeo reći samo toliko da su svinje, u nekoliko bačkih sela, naglo počele da crkavaju i da se u Magistratu plaše da nije u pitanju svinjska kuga.