Samoobmana

O obmani, samoobmani i ratu

Robert TriversDanas cemo govoriti o tome kako lazemo sebe, kako lazemo jedni druge i o ovom krvavom ratu koji se vodi u nase ime u Iraku.

Moja osnovna teza je da je obmana je osnovno svojstvo prirode, kako u u odnosima medju vrstama, tako i u odnosima unutar vrsta, da pod odredjenim uslovima obmana i sposobnost da se uoci obmana proizvode samoobmanu, i to da bi se bolje sprecilo uocavanje obmane i da bi se obmana vrsila na efikasniji nacin, odnosno sa manje mentalnog napora.

Orhideja koja izgleda i mirise kao osaDakle, kao sto rekoh, obmana je osnovna karakteristika prirode. Virusi, bakterije, protozoe neprestano pribegavaju obmani jer moraju da nas ubede da nisu strano telo u nasem organizmu, da ih ne uoci nas imuni sistem, pa recimo imaju proteine na povrsini koji podsecaju na nase, te se tako uvuku neprimeceni. Ako pogledamo biljke neke vrste manipulisu insektima, insekti takodje koriste veliki broj trikova da bi prevarili svoje predatore: imitiraju objekte koji nisu za jelo, imitiraju objekte odvratnog ukusa, imitiraju svoje predatore, imitiraju predatore svojih predatora, imitiraju izmet svojih predatora, ovo je toliko cesto da se ustalio tehnicki termin shit mimics!

Obmana je sakrivena od nas. Ovde vazi princip frekventnosti - ako prevaranata ima manje, prevara se teze uocava, ako ih ima vise, zrtve nauce da prepoznaju obmanu.

1,2,3,4,5... hmmm, nesto nije u reduObmana razvija intelektualne moci. Evo uzmimo dokaz da zivotinje umeju da broje koji smo dobili od proucavanja obmane. Imate ptice koje koji polazu jaje u tudja gnezda. Posto domacin uoci jaje uljeza on ga izbaci iz gnezda. Vremenom uljez evoluira tako da njegovo jaje izgleda isto kao domacinovo. Domacin zbog toga vremenom razvije sposobnost da uoci da u gnezdu ima pet jaja umesto cetiri.

Postavlja se pitanje inteligentnom dizajneru: zasto je ugradio toliko obmane u svet koji je stvorio? Mozda je hteo da nam razvije intelektualne sposobnosti.

"Sta to radis, zeno bozja!?"Imamo i obmanu unutar vrste. Uzmimo misreperezentaciju pola. Polna misreprezentacija je veoma cesta - transvestiti muzjaci kod riba, zaba, insekata... Lice na zenke ne bi li prevarili zenku i medju velikim brojem muzjaka uspeli da se spare.

Zatim imamo primere lazne uzbune - neke ptice daju znak za opasnost, da bi se pripadnici njihove vrste razbezali i oni dosli do plena.

On: "Ala igram!" Ona: "Opet me je nagazio."U kompleksnom svetu postoje prednosti samoobmane. Ako si ispred protivnika ili zenke interesuje te izmedju ostalog i kako on sebe procenjuje da li je dobar borac, ili da li je dobar seksualni partner. Samoobmana u tom slucaju utice na uverljivost. Ako vas lazem mozete gledati da li mi se znoje dlanovi, podrhtava glas, da li mi oci skrecu u stranu... oslobodite se toga i nece vas provaliti.

U psihologiji je procavana inflacija ega: pitate srednjoskolce da li spadaju u gornju ili donju polovinu svojih vrsnjaka i 80% ce vam reci da spada u gornju polovinu. Kada pitate naucnike, 94% nas kaze da spada u gornju polovinu.

Prilikom samoobmane koristimo mehanizme kojih nismo svesni. Navescu nekoliko primera. Ako pricamo o dogadjaju koji je imao pozitivan ishod, govorimo u prvom licu: "Ja sam uradio ovo i ono", a ako je ishod negativan govorimo u trecem licu: "Ovo i ono se desilo", sto me podseti na jednog tipa iz San Franciska koji je naleteo kolima na banderu pa je posle u policiji izjavio: "Bandera se priblizavala velikom brzinom i ja nisam uspeo da je izbegnem."

Sto se memorije tice, istrazivanja su pokazala da ne postoji nikakva veza izmedju ubededjenosti da je nesto tacno i tacnosti. Ovo je veliki problem za nas sudski sistem, jer se verodostojnost svedoka cesto utvrdjuje na osnovu njihove ubedjenosti da se nesto desilo, pogotovo u nedostatku drugih dokaza.

Neurofiziozi su otkrili nesto vrlo interesantno kada su proucavali aktivnosti mozga prilikom potiskivanja secanja. Doduse u pitanju su bili eksperimenti vrseni u laboratoriji, ali svejedno, rezultati su intresantni. Naime oni su uocili da se prilikom potiskivanja secanja aktivnosti u korteksu, koji je pritom delovao na hipokampus, na deo zaduzen za motoriku i kognitivne prepreke, i sto je vise delovao, to je vise izgledalo mesec dana kasnije da je izmenjeno secanje tacno.

Ali hajde da pokusamo da analiziramo potiskivanje secanja na primeru rata u Iraku. Koliko nas se seca sledecih cinjenica koje se ticu Iraka?

1. 1956. Sadam je bio nas momak, i kao nas momak je dosao na vlast, izvrsivsi vojni udar
   
2. 1982. nasa nemoralna odluka da se podrzi Sadam u svom napadu na Iran, zato sto nam se nije dopadala vlast u Teheranu
   
3. 1991. Sadamov napad na Kuvajt i prvi rat u Zalivu

Onda su dosle devedesete, Clinton i feelgoodism: when he lied - nobody died. I mi sada kazemo da zelimo da pomognemo irackom narodu da ostvari demokratiju?

Majmuni se ipak bore viteskiDa kazemo nekoliko reci o ratu uopste. Prvi oblici prvobitnog rata zaceli su se medju nasim precima primatima, sto je pokazalo i nedavno proucavanje simpanza. Oni vrse napade na druge copore, u pitanju je cisto muska aktivnost, kada su brojniji i naidju na izolovane muzjake oni ih rastrgnu na komade da bi se dokopali zenki i teritorije.

Bitke kakve danas znamo, sa velikim brojem ucesnika su novija pojava, stara mozda petnaestak hiljada godina. Do prvog svetskog rata trupe su se borile da zastite civile. Od drugog svetskog rata, a narocito danas civili se napadaju da bi se zastitile trupe.

Nema povratne informacijeU ratu je samoobmana neverovatno uspesna. Zasto? Pre svega malo znamo o Iraku, da uzmemo ovaj primer, nemamo nikakav licni interes, nemamo povratnu informaciju, samoobmanu mozes da pokusas u kuci, ali ce ti zena dati povratnu informaciju, ovde nema povratne informacije.

Kod rata postoji i moralni problem, narocito ako si napadac. Samoobmana pomaze da se prevazidje ovaj moralni problem.

Cesto se kaze da je istina prva zrtva rata. ovde je istina poginula davno pre nego sto je rat poceo. Setite se samo oruzja za masovno unistenje, to se potezalo kao razlog za rat, a jos onda je bilo jasno da ako govorimo o ovom oruzju, veci problem imamo sa Severnom Korejom nego sa Irakom.

Obicno kad planiras da nesto uradis, da se ozenis, ili da prihvatis posao, ti se ponasas racionalno, meris argumete za i protiv, nisi euforican, mozda si i u blagoj depresiji, ali kad odlucis da je to zena tvog zivota ili posao tvog zivota, onda ti raspolozenje popravlja i pocinjes da budes optimistican, nekad i preterano optimistican. Ali ovde nije bilo planiranja, odmah se upalo u euforiju! Svako ko je govorio o mogucem losem ishodu je optuzen za nedotatak patriotizma.

Samoobmana nam daruje dva poklona:

1. vodi te u neminovnu propast
   
2. kada te dovede u propast, ostavi te bez mehanizma da shvatis sta si to sebi ucinio

"Ma super nam je ovde."Vec nakon dva meseca okupacije Iraka bilo je jasno da je situacija potpuna katastrofa. Ljudi cije ja misljenje postujem su penzionisani generali koji su bili od pocetka protiv. Jedan od njih je nedavno rekao da mozemo da pobedimo pobunjenike u Iraku, samo trebace nam 10 godina i 10% populacije ce stradati!

Dobra vest je da smo na putu da dobijemo naucnu teoriju o samoobmani. Imali smo do sada nekoliko teorija, ali su se sve one pokazale kao pogresne. Marks je imao teoriju o samoobmani, pa kad je teorija primenjena na njegov sistem, sistem se raspao. Frojd je imao teoriju, pa nista. Ali sad imamo priliku da primenimo evolucionu logiku, da objedinimo saznanja iz psihologije, neurofiziologije i da pokusamo da postavimo teoriju kaoja ce objasniti samoobmanu.

Losa vest je da su snage obmane vrlo snazne i da cemo ovaj fenomen proucavati u retrospektivi, odnosno da cemo proucavati sta su nam snage obmane upravo ucinile.

Ovo je bilo predavanje Roberta Triversa, jednog od dva najuticajnija evoluciona biologa danas (drugi je George C. Williams), i jednog od sto najvecih naucnika dvadesetog veka, po misljenju magazina Time. Uveo je u evolucionu teoriju koncept altruizma, pojasnio osecaje prijateljstva, krivice, zahvalnosti itd. u kontekstu teorije evolucije, cime je doveo u pitanje klasicnu tezu o borbi svih protiv svih za opstanak.