Više ili manje nije bilo neprijatnih ili neugodnih pitanja ili stvari upitanih i predstavljenih na nedavno održanom skupu srpskih i izraelskih diplomata i preduzetnika, u sklopu obeležavanja jubilarnih godina u kojima se Izrael nalazi: 120 godina od 1. cionističkog kongresa u Bazelu, stotinu godina od Balfurove deklaracije, 70 godina od UN-ove odluke o podeli Britanske Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, 50 godina od ponovnog objedinjenja kontrole nad prestonim gradom države, nad Jerusalimom... Takođe je ove godine navršeno i 25 godina od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije, tačnije između bezidentitetske državne zajednice koja je nastala posle rapada SFRJ, pod kontrolom bračnog para Milošević-Marković; i Države Izrael.

Naša strana ekspedicije nije dozvolila previše prostora za pitanja, kao stare, dobre, oprobane autokrate, dok je izraelska strana, kao dinamična demokratija, jedina na Bliskom Istoku i sigurno među top20 u svetu, dozvolila i ohrabrila potpitanja, što ćemo videti malo kasnije u mom prilogu. Dačić je sišao, rekao šta je imao i otišao, uglavnom, u svom stilu, zaplićući jezikom, da l', što reče Tajson, od polupripitosti, da l' od umora usled svog mukotrpnog rada u poslenstvu Države Srbije, bivši ambasadori su rekli šta imaju, bivši dopisnik Политике iz Jerusalima, Bora Erdeljan je to pažljivo moderisao. Bulumenta partijskih klinaca starletana i starletanki, je došla, i, prilično nekulturno, otišla pre početka izraelskog dela predavanja. Međutim, u celom tom srpskom partijskom jednoumlju, stejdž je oduvala jedna osoba, žena koja se tu našla na poziv organizatora iz izraelske ambasade u Beogradu, gospođa Rouzi Stivenson-Gudnajt, unuka Kapetana Vojske Kraljevine Srbije i Vojske Kraljevine Jugoslavije, rođena Amerikanka srpskog-pravoslavnog i jevrejskog duhovnog identiteta (majka Jevrejka, otac Srbin), čiji deda je bio prvi vojni ataše i diplomata Kraljevine Srbije u Vašingtonu.

Ko je ubio Boru Pekicha?

Prema samom Bori, ubio ga je Pan, Svirač iz Zlatnih Vremena, bog pastira i frigijske magične frule, povremeni prijatelj boga Dionisa i zaljubljenik u žene. Prethodne noći se Pan javio mojoj ženi u snu i tiho i samouvereno joj je izrecitovao stih koji ona nikada nije uspela da pročita pre tog usnuća, isti stih koji je Bori Pekichu izrecitovao njegov dobar drugar, pesnik, stih koji će ga i uvesti u tragediju i sprovesti u smrt,

„Vratiću se kao refren što se vraća,

U maštu tvoju dovršenu bedom,

Kroz snove tvoje oblik, biće redom,

Moja će sena kao Pan s frulom da korača.“

kao što sam pokušavao da nagovestim u nekim ranijim mrežnim unosima, moje mišljenje da je Srbija neslobodna od svog komunističkog, titoističkog nasleđa, i da je to sprečava da se integriše pravilno i lepo, recimo poput jedne Češke ili Slovačke, na Zapad, da očuva svoj slovenski identitet a da opet pametno žongleriše na vetrometini interesa, kao jedna mala zemlja i poklekla ekonomija na putu kojim gaze Supersile. kada mislimo o Zapadu koji nas tlači, treba misliti, pre svega o sistemu koji tlači eksjugoslovenski, udbaški, ulizički kvazikomunistički sistem.

На јучерашњи дан се родио Данило Киш. Ћале му је био пречански Јудејац, а кева некаква камењарка - како год да обрнеш, камен ође, камен онђе.

Но био је, just like that: solid as a rock, like a rolling stone, with no direction home, или?

 April 7, 2019 By Ibrahim Abu Ahmad

America’s Golan Proclamation: Risk or Opportunity?

Američko proglašenje Golana: rizik ili šansa? 

 Most of the world considers President Donald Trump’s recent decision to recognize Israel’s sovereignty over the Golan Heights problematic – or worse. All 28 members of the European Union have criticized the move and are refusing to recognize Israel’s authority in the disputed region. But Israelis are applauding the decision. They believe America now understands how critical the Golan Heights is to Israel’s current and future security during Syria’s ongoing civil war.

Većina sveta smatra nedavnu odluku Predsednika Donalda Trampa da prizna Izraelu suverenitet nad Golanskom Visoravni problematičnom - da ne kažemo nešto gore. Svih 28 članica Evropske Unije kritikovale su potez i odbijaju da priznaju Izraelov autoritet u osporenoj oblasti. No Izraelci aplaudiraju odluci. Oni veruju da Amerika sada razume koliko kritična je Golanska Visoravan za trenutnu i buduću bezbednost Izraela tokom trajućeg Sirijinog građanskog rata. 

u svetlu najnovijeg gafa najozloglašenijeg ministra u vučićevoj vladi, da se na poziciju vojnih sveštenika stavljaju nesveštena lica, na opštu zgroženost javnosti, ne samo civilne, već i ozbiljne vojne i crkvene, tj. ono malo preostalog zdravorazumskog i nekorumpiranog u srpskom društvu, što materijalno što duhovno uzev;

dakle, u svetlu tog najnovijeg blama pomenutog ozloglašenog i nevoljenog u narodu ministra, još od žrtvovanja najkvalitetnijih naših oficira u tragičnom udesu helikoptera na zdravstvenoj, humanoj misiji;

nekoliko stvari s ovim imenovanjem osoba koje blage veze s bogoslovljem nemaju mi je zapalo za sluh:

Nazaret, Izrael. Ovih dana se u izraelskoj liberalnoj javnosti podigla prašina oko govora Predsednika Republike Srbije 27. januara. Izraelske liberalno-leve, čitane i praćene u celoj zemlji kao i u Dijaspori, posebno u SAD, Haartes novine prenele su govor našeg predsednika na sledeći način:

Boško Obradović se baš ozbiljno ugrobario ovime.

Da li je ovo antisemitizam, ili slobodni demokratski izraz?

Citat koji sledi naveden je prema ruskom vojnom časopisu, Vojna misao, broj 1, za godinu 2001. str. 53-57. 

U citatu se tvrdi da je njegov autor 1945. godine bio Alen Foster Dals (brat tadašnjeg državnog sekretara SAD, Džona Fostera Dalsa), osnivač i direktor CIA. Prema tvrdnjama autora, pokretači hladnog rata su glavni udar usmerili na ljudsku svest: 

Neka čudna i zla vremena su došla, uzburkani su duhovi svuda i deluje kao da se zla sen apsolutne, totalitarne mržnje iznova nadvija nad nesrećno Čovečanstvo. Interesantno, samo po sebi, da naporedo sa tom mračnom silom koja očito živi sa Čovečanstvom, i u njemu, otkad je sveta i veka, uvek postoji i neki tračak svetla, određeno nadanje da će doći lepša, bezbrižnija budućnost. Danas, dojam je, ti strahovi i nadanja se opet mešaju u kovitlacu