Eto, šta ćeš, sve reke teku nekuda, pa je tako i ova životna otekla u nekom tajanstvenom pravcu.

Who knows the Way?

We ionai  know the Way.

драги пријатељи и пријатељице,

интересујем се нешто,

ето,

желим да покренем рат са снс-ом а у погледу упуцавања 1.6 милиона долара државне помоћи за наше најмање грађане,

Neighborhood Bully

Istraga zbog smrti dečaka, incident u bolnici

Loznica -- Rođaci i prijatelji Radenka Nikodinovića (8), koji je preminuo posle preloma ruke, razlupali su Odeljenje hirurgije u Opštoj bolnici u Loznici, pišu "Novosti"

IZVOR: B92, BLIC, VEČERNJE NOVOSTI PONEDELJAK, 10.10.2016. | 12:19

  

Foto: Thinkstock

Smrt osmogodišnjaka Radenka Nikodinovića posle preloma ruke zadobijenog tokom igre šokirala je javnost.

Svim drugarima koji slave želim uspešnu, srećnu, mirnu i blagoslovenu 5777. godinu, a poseban pozdrav upućujem, naravno sa terasice, svom dugogodišnjem drugu, imenjaku, savezniku i draganu, Srletu Pajiću, koji će i ove godine teško raditi da bi platio porez koji će država investirati u mene, a ja ga pak vrnuti u našu Vošu jedinu. :wub:

Niko od nas ko je iole živeo u Srbiji a poistovećivao se sa antiratnom porukom tokom 90-ih nije bio u zabludi sa dolaskom vučićevaca na vlast da će se nešto promeniti nabolje na tom unutrašnjem nivou uređenja kulturnog i otvorenog društva. No, kako odmiče vreme, već smo u petoj godini vladavine vučićevaca, sve se više profiliše njihov režim koji nastavlja sa autodestruktivnom idejom vođenja zemlje, nešto što je bilo oličenje i prethodeće klike, samo na jednom višem i kulturnijem, u smislu manje bahatom nivou - tadićevci su odbojnost prema narodu rešavali arogantnošću, dok za vučićevce možemo slobodno reći da su jedan mag sitnih i perfidnih lagarija.

O čemu se radi, naime?

Negde početkom juna naprednjačka centrala, ovde u Novom Sadu, donela je odluku da ukine mališanima subvencije za pohađanje licenciranih privatnih vrtića ovde u gradu. Na to je odmah oštro reagovala grupa roditelja okupljena oko portala bebac.com.

Povede me juče jedan drugar na radno popodne sa sobom, i tako, svašta nešto sam čuo, uglavnom o mizernim uslovima u kojima ti rehabilitacioni centri rade, uglavnom zasnovani na velikom entuzijazmu personala uposlenog tamo, verovatno sa mizernim ili nikakvim primanjima, sa jadnim ili nikakvim budžetima. To nije ništa neobično za Srbiju, koja je jedna pogođena i poharana ekonomija, što spoljašnjim što ličnim zaslugama.

Nakon tih razgovora sa ljudima koji su mozgovi i ruke egzekucija rehab-programa, ovde kod nas u Vojvodini, otišli smo i do jednog od tih rehab-centara, gde sam bio u mogućnosti da se sretnem sa momcima koji prolaze kroz program izlečenja od zavisnosti - program koji nimalo nije naivan niti lagan.

Tu sam čuo priče od momaka koji su odlučili da dođu u centar, neki od njih novopridošlice, koji su koliko pre par dana ubrizgali sebi doze od više grama heroina. Međutim, nisu samo zavisnici od heroina pohađaoci rehab-programa. Tu su i ovisnici o kokainu, kocki, internetu, alkoholu... Najpotresnija mi je bila priča jednog mladog momka, izbeglog iz Hrvatske, preko Srbije u Australiju, i odraslog u metropoli Sidneju. Momak je lep kao slika, čak i sada, kada su ga kristal met i koka odveli u stanje deluzija, mlad, zgodan. Jako me je rastužila njegova otvorena ispovest, i čak i u ovom momentu dok pišem, osećam duboku žal nad destrukcijom koja se nadvila nad mnogobrojnim mladim životima naših ljudi, lepih i kvalitetnih devojaka i momaka, nekada, pre devastacije.

саучешће страдалим комшијама. 

 тежак земљотрес уништио италијанска села

e pa, društvo, kako vidim da su se pojavili neki nezaboravljeni, ali ne i prisutni ljudi, koji su obeležili početne stranice bloga (ecce florian, virtuelni vaske, pnnb, bauer), red je i nekako da se neko priseti 10. obljetnice bloga...