Kako mi u Izrael dolaze uglavnom ljudi koje interesuje istorija religije, susrećem se sa najrazličitijim svetom, i često, na žalost, se suočim, sa duboko uvreženim predrasudama i o Izraelu samom, i  o jevrejskom narodu. Dok sam, sa drugim narodima radeći, te gluposti  uspeo da akumuliram i nadvladam zahvaljujući što urođenom šarmu što urođenoj dobroti, kod Srba me je to, taj fenomen gluposti i mržnje, uvek bolelo na neki teži način, valjda zato što je bolelo iznutra, a ne spolja kao neki puki ubod razbesnele ose, ili nešto.

Uglavnom, evo jednog takvog mogućeg izraza gluposti i mržnje, i uopšte, prošarajte kroz sajt, naprimer ovo,  Забрањена историја, njihovu FB stranicu je lajkovalo preko 48 hiljada ljudi, uključujući i moja dva frenda sa FB liste, od čega je jedan u pokretu Dosta je bilo, a drugi aktivan član Ribolovačkog druš... pardon, Jevrejske opštine u Beogradu. Tako, ljudi nikada da prestanu da vas iznenađuju svojom sklonošću da padnu nisko. Uglavnom, tajni plan za Slovene, prema Crvenim beretkama:

Prema Hrvatskoj nisam nimalo ravnodušan nikada bio: otac mi je Slavonac rodom, a mi smo, kao dica, odrastali na otoku Hvaru, budući da je tata radio za Minel Kotlogradnju, pa budući da su oni podigli strojeve u splitskoj toplani 1970-ih, on se tamo skompao s frendovima inženjerima koje smo svi, ovako jednoznačno i familijarno bezrezervno zavoleli, pa smo mi odlazili kod njih na more leti, a oni bi nam uzvraćali posete zimi, u velikoj Prestonici nekadašnje nam države. Sve to, nažalost, jedno višedecenijsko druženje, prekinuo je rat. Mi smo izgubili vezu s njima, oni sa nama, telefonske veze nisu radile, pisma nisu odlazila, i nesretna Juga se rastočila ka' Leut u olujnome moru...

срео сам се јуче са једним старим Играчем из израелског министарства туризма, у пемзији је Човек,

али он ме је, у суштини, учинио важним за Србију у Израелу, он на препоруку једног, исто тако драгог другара из вањског министарства,

били смо јуче на некој cool клопи, нa неком од ветровитих и прозрачних јерусалимских брда, ђе успут и жену и мајку своје ђеце нађох,

Jedino što stare udbaške špije umeju da rade je da seju mržnju, drže svoje građane u strahu, i stvaraju haos od budalastih dezinformacija, prosto, jer kvalitetan finansijski plan ne postoji.

Da u najnovijem hrvatskom budalasanju postoji "inteligentni dizajn" očito je od samog starta, od ustoličenja ministra Hasanbegovića početkom tekuće godine, preko raznoraznih mračnih splitskih popova koji saslužuju molebane za pokojne fašističke lidere - nepomen im ime zločinačko; do nekakvih bizarnih zatrašivanja trkom u naoružavanju.

Kako god, kada sretnete obične i gradske ljude, iz većih hrvatskih urbanih sredina, nigde ne primećujete ovu hasanbegovićevsku debilanu: obični ljudi iz Hrvatske, posebno u okruženjima gde su podjednako stranci, oni se oslanjaju na i raduju pomoći suseda iz Srbije.

Spasoje Mazović gledao je u pomrčinu koja se navlačila od mora, i pitao se kako se našao u ovoj situaciji. Gledao je svetinu oko sebe, neki su se herili, drugi nezainteresovano stajali, treći su se podsmevali i pljuvali u njegovom pravcu. Pokušao je da se seti ko su svi ovi ljudi. Samo par dana ranije je ušao u grad i svi su delovali relativno cool.  Sa nekima je filozofirao samo dan pre, sa drugom ekipom je bio na certu nekog neafirmisanog benda, sa trećima pak je završavao nekakav novi skank koji se pojavio u gradu. Skank, da, zanimljiva biljčica, zakleo bi se da je bio bosiljak po sredi, po izgledu cvetova i svežini, samo što je imao nekakav vajb da mu je odvraćao bol  i usredsređivao misli na rekonstrukciju organizacije odnosa na sceni u gradu gde je voleo da se kreće, ali sa čijom populacijom nikako nije mogao da se pokapira. Dok je sedeo sa drugarima, odjednom se, ničim izazvano, pojavila murija. Da stvar bude gora, muriju je predvodio stari drugar - ili, barem je tako mislio - Svetoljub. Sveta se nešto gadno poistripovao: da li mu nije pružio dovoljno pažnje otkad se zagotivio sa Marom Kulić, ili šta je bilo po sredi, posle iscimavanja u najozloglašenijoj stanici, sada je bio na mestu gde murija strelja za vutru. Jebeš ga, takav je zakon bio u tom MetaPolisu, i kazna je bila jasna.

vidim i cujem da ljudi pisu da nisu dobili glasacke listice, ili da su dobijali nekakve nepostojece ljude i imena u svoja postanska sanducad, ili da nisu dobijali u svoje vec u komsijsko sanduce, u svakom slucaju, ja nisam dobio biracki listic, prvi put od 1993.

stvarno,

nisam uspeo da vidim ko su bili крелци koji su uspeli da isprovociraju jedno od najmiroljubivijih bica ovde,

Iskandare,

nisam ulazio u komentare pošto mi je bio smor od zla i mržnje kojima odišu, ali svašta,

maklo Ivana Denisovicha, šta sada? što bi se sada ti sklanjao?

Србија, откако се шлихта Новом  Риму, постала је безобзирна, oхола и рђава држава.