U Srbiji je loše stanje, vrlo loše stanje. Skoro svako koga poznajem, a da ima mogućnosti, bilo intelektualnih bilo finansijskih, razmišlja o odlasku, ili barem, o slanju dece u inostranstvo na školovanje, po mogućstvu bespovratno...

Jedan od najilustrativnijih primera je taj da vam režim u Srbiji, nebrojenim dostupnim sredstvima maspropa; digresija, recimo, ubacujući u vaše sisteme svesnosti samo jednu jedinu, malu reč, i  uz neprekidno mantričko ponavljanje dok ne postane deo vašeg rasuđivanja, kraj digresije; ispira mozak da je dobro (za otadžbinu) imati decu. To u velikoj meri jeste tačno, međutim ono što režim u Srbiji previđa jeste da srpska deca vole da piju mleko, a mleka u državi nema, ili u sramotnoj meri, ima ga po skandalozno visokim cenama.

Treba biti virtualni zongler pa se pozabaviti pitanjem pristupa na Internetu temama o Israelu (Izraelu), a ne pobuditi najlosije moguce emocije ili surevnjivost jedne ili druge strane. Opet, treba biti i moralno anemican i ne reagovati u ovakvim [ne]prilikama.

(ista vest u prevodu na srpski)

Najbolje bi bilo, u duhu moje srpske demokratske ideografske shkolice da precutim sve, pevam o pticama koje poju i cvecu shto mirishe i toplanama koje letedu iz videla u nadi da ce problem, pometen ispod tepiha, sam od sebe tamo i nestati razgradnjom do besmisla u prashini i pomrchini; najbolje bi bilo - al' ne mogu tako...

Posmatram drustvo oko sebe nakon 11 godina odsustva. Secam se jasno trenutka iz 1999. godine kada sam prelomio u sebi i odlucio da napustim sav prethodni svet osecanja, utisaka, misli, recju, svega sto me je cinilo licnoscu do tog trenutka. Za mene licno, 1999-a je obelezila odredjenu apokalipsu dotadasnjeg licnog iskustva, mozda i vise nego sto je delovala apokalipticno na drustvo kao celinu.

Otisao sam u svet, sa jasnom idejom zasnovanom na emotivnoj i duhovnoj uverenosti da za mene nece biti napretka u razrusenoj srpskoj sredini. Nisam prihvatio osudu zivota na stagnaciju, i uzeo sam vlastitu sudbinu u vlastite ruke.

pretpostavimo da ste iz Srbije, da ste otišli pre petnaest ili dvadeset godina kao izbeglaje od režima, naselili se uspešno ili relativno uspešno kojekude po belom svetu, da je prošla skoro cela generacija kako ste otišli od kuće, i da vam je, spletom sentiš okolnosti, pala sumanuta ideja na glavu da se vratite kući. šta bi vas tamo čekalo?

ljudi i braco i sestre...

pixies, jedan od najizuzetnijih bendova u istoriji rnr-a, imaju evropsku turneju ove godine. 9. juna sviraju u telavivu, a u julu nemaju nishta na gramupro. ovo je izvanredna prilika da se neshto uradi da pixies dodju u srbiju zemlju.

ne moram da naglashavam nikome ko iole poznaje dushu rokenrola u nashoj zemlji shta znache piksizi za jedan normalan rokenrol identitet.

koliko koshta da koshta, apelujem na sve, na bojshuNE krstica, na shaperaju, na precednicu novog sada (u senKi), uradite shtgodj da exit10 i nasha hungry normalnog zdravog djitarskog przhenja zemlja ugleda pikzise.

ps. thank u, in advance, n i m ready to forgive all da crap n love u eternally just 4 bringin the pixies over to serbia.

don't b selfish bring da money to boyan! :)

goodbye n thank u for all the fish.

primetio sam novi modni trend u sajbermikrosvetu devedesdvojke, a to je da se stvorio jedan horić ljudi koji se bogznakako upiru da iskažu svoje gađenje prema božiću.

yea well, njihovo slobodno legitimno demokracko pravo da šire mržnju i ne znam kakvu šatro prefinjenu gadljivost i nezainteresovanost, njihovo pravo jer tok tranzicije u srbiji čudan, okej, crkva zauzima čudnu ulogu, i na kraju krajeva, neko im je istiltovao mozak da tako rade.

nemam mržnju za takvu ljude, naprotiv, imam razumevanje. njihovo ponašanje je u najvećoj meri, ako ne i potpunoj, posledica uloge crkve u društvu poslednjih desetak godina. njihovo dakle foliranje je reakcija na crkveno foliranje. doduše, vidim tu i druge elemente foliranja, foliranje kao takvo, foliranje, tačka.

bivši izraelski premijer olmert ponudio je palestincima konkretno teritorijalno rešenje, piše današnja telavivska novina a'arec. 

link:  http://www.haaretz.co.il/hasite/spages/1135680.html

prethodni put kada sam strahovao za sudbinu BS bilo je, čini mi se, kada je pokušavala da napravi uvid u političku pozadinu ubistva ZĐ. ali hajde, kao, premda su sve te stvari na koje je ukazivala tada bile užasno mučne, pretpostavljao sam da će je BT politički dogovori sačuvati, uz evidentno političko sazrevanje tog tkz. mračnog lobija - odnosno, verujem da se radi jednostavno o uverenju da im je neophodna država da bi očuvali sopstvenu ekonomsku relevantnost - ovog puta mislim da su pretnje ozbiljnije.

i ovdašnja, tada pretežno komunistička, ekipa je takođe bila zauzeta proslavama i proglašenjima. 29. novembra 1947. u sedištu UN u njujorku izglasana je rezolucija kojom je omogućeno izraelu da uspostavi državnost. kao posledica strašne humanitarne krize koja je u to doba zadesila evropske jevreje, i umešnošću jevrejskog lobija, prevashodno u americi, izdejstvovana je 33:13 odluka o podeli tadašnje britanske palestine, sa deset uzdržanih - među kojima je bila i titova jugoslavija.

uzdržanost druga tita, starog sir olivera, nije međutim sprečila jugoslovenskog vođu da doturi izraelcima oružje, kupljeno u čehoslovačkoj, i zatim protureno vozovima do beograda i šibenika, i potom brodom do obala nove države na mediteranu, poplavljene tada u ratni sukob.

 pre svega, moje izvinjenje jer ponavljam temu koju je Jasmina načela. dužno poštovanje Jasmininim autorskim pravima.

želeo sam nešto drugo da kažem u vezi sa upokojenjem naizgled odličnog malog čoveka Pavla.

ne znam da li se sećate scene iz Braće Karamazovih, kada premine starac Zosima, kada se čitav grad pita hoće li u njegovoj smrti biti pronađeni ikakvi tragovi svetosti, nepresahnuća Života?