Poštovane blogerke i blogeri,

za manje od nedelju dana, Beograd je sa 24. mesta uspeo da se popne na 10. mesto na listi za novu World Edition tablu igre Monopol. Zahvaljujući upornim ljudima dobre volje koji su protekle nedelje glasali svakodnevno i prenosili informaciju, Beograd je (za sada) iza sebe ostavio velike gradove kao što su: Amsterdam, Atina, Tokio, Toronto, Barselona, Kiev... ili bolje da kažem da su ispred nas samo: Montreal, Pariz, Kejp Taun, London, Sidnej, Njujork, Jerusalim, Riga i Rim. *14. februara, samo dan kasnije, ovo više ne važi: na petom smo mestu...

Zgroženost poslednjim dešavanjima na političkoj sceni ovih dana me polako prolazi. Valjda su licemerje i bahatost opet dotakli „dno života”, pa su izjave Velje koji se smeje oko glave dok poziva Tadića da mu poljubi skute u zamenu za 300.000 „svojih” glasova ili neodređenost DSS koja je čista određenost, uticali kao vakcina tako da skandalozne (usudio bih se da kažem ludačke) izjave ministara koji se utrkuju ko će direktnije da kaže „marš” Evropi više na mene ne deluju.

Osetljiv na nepravdu i laž, volim da vidim kada se računi svedu, tj. kada, kako naš narod kaže, svako požanje što je posejao. Mesecima sam bio prinuđen da slušam iste one budalaštine koje su me i devedesetih naterale da okrenem život za 180 stepeni i aktivno dam svoj skroman doprinos u odbrani zdrave logike, tj. skidanja Slobinog režima s vlasti. Iako izgleda kao da još nije vreme žetve, mislim da je ona mnogo bliže nego što neki misle.

firma koja pravi čuvenu igru Monopol, rešila je da izbaci na tržište World Edition tablu na čijim poljima će se nalaziti određeni svetski gradovi. Kako bi dodatno privukla pažnju, ova kompanija je otvorila on-line glasanje za izbor gradova. Ponudili su 68 gradova među kojima se nalazi i Beograd.

Iz perioda čiji jedan deo i ne pamtim tako dobro (najviše zato što nisam ni bio rođen), prepričava se priča o stadionu Tašmajdan. Dok komšije govore o tome kako je nekad bilo, razmišljam o mladima koji dolaze. U stvari, više o tome šta ih dočekuje...

U situaciji ponovnog štimovanja vrednosnih orjentira, naravno da se over-oduševljavamo novotarijama sa Zapada. I nemam dilemu da je to prirodan proces kojim zemlja u pubertetu staje na noge istražujući sve(t) oko sebe, ali ono što me kopka je koja će od dve Srbije da u ovoj partiji ubeleži poen.

Pragmatički pristup

Iz druge sobe sa televizije čujem: „Slobo, Slobo, Slobo...”. Mislim da je neki dokumentarac na jedanaestogodišnjicu od „Volim i ja vas”. Pogledam, kad ono miting Srpske radikalne stranke - viču: „Tomo, Tomo, Tomo...”. Neverovatno koliko slično zvuči. A ko će ga znati, s’ obzirom da okupljena napaćena raja izgleda isto kao pre 11 godina, verovatno neki slobonostalgičar po default-u urla omiljenu staru mantru.

Ovih dana, uplašen od govora koji sve više podsećaju na devedesete, očajnički se nadam da će konačno pred nas da izađe neko od tekućih političara i kaže nešto smisleno što DAJE NADU. Umesto toga – potpuna konfuzija: kao da su između sebe zamenili govore, čak i Toma Nikolić sa svojim izjavama „nećemo slati decu u ratove” zvuči kao Boris Tadić (pazi da me ne ubedi). Krug se zatvorio. Dok se oni bore da zahvate što više „tuđeg” biračkog tela, izgubiše i svoje glasače.

Super što ste svratili, baš mi je drago, raskomotite se...

U moru onih što se prave da se nije dogodilo (da ne računam one koji još drže Slobinu sliku, što javno na zidu - hrabrija varijanta: čitaj „ćao mozgu", preko onih koji ga čuvaju u fijoci - zlu ne trebalo, ko zna kako ćurak može da se okrene...), pored onih komsi-komsa koji bi želeli da se večeras nešto organizuje ali neće da se deranžiraju, čitaj: mrzi ih da se „cimaju", evo male žurke sa virtualnim mezetlukom i 'ladnim pivom...

Ne pada Vlada zbog Kosova, već zato što je Vojislav Koštunica rešio da u svoje političko samoubistvo uključi i sve nas. Ne brani se Kosovo tako što se potrudiš da i ostalih 85% teritorije Srbije živi siromašno i u izolaciji. Kako će se nezavisnost Kosova sprečiti ako Srbija odbije da priđe Evropskoj Uniji? Jel to treba da znači da ako/dokle god Kosovo bude nezavisno, Srbija neće hteti u EU? Ako je to strategija, budućnost je očigledna: narednih godina gledaćemo kako Crna Gora polako pristupa EU a mi ćemo se i dalje ponositi što smo crna rupa na zlatnom tepihu.