Zvonjava one gotovo zaboravljene sprave prekida vam popodnevnu dremku. Baba, banka ili anketari?
Ni jedna od opcija. Direktor škole koju vam dete pohađa. Žao mu je ako vas je uznemirio ali bi jako cenio da se u što kraćem roku vidite. U njegovoj kancelariji, podrazumeva se.

Da, dete je dobro. Sada je dobro. Ne, ipak bi o temi trebalo razgovarati u direktnom kontaktu, hvala vam na raumevanju i ljubaznosti.

Bujke, izađi slobodno, nema nikoga

Tu smo samo mi pilići.

Šta hoće pilići? 

Slušajući parole i skandiranje insistiraju na onesvešćivanju, sprečavanju izborne krađe, hapšenju lopova i izvesnom samoubistvu.

Gledajući kako se ponašaju spremni su i na sve vrste subverzija dobrim vaspitanjem, ljubaznošću i veseljem.

Devet puta su pokušali da nam uvale razne krševe: šut, buđave, stare, čudnih formata i od sumnjivog materijala. No naš je mudri Državni vrh uspeo da se izbori za Najbolju moguću ciglu. I eto, kupismo je.

Pa šta reći - čestitajmo jedni drugima i našem mudrom rukovodstvu!

Nego, pre nego što krene ubrzana gradnja novog Čardaka a od upravo jeftino pazarenog građevinskog materijala i u zanosu veličanstvene pobede, da napravimo malu rekapitulaciju i vidimo šta znamo o ovome što se desilo:

"Oj Danilo, čedo moje drago,
sad me slušaj i upamti dobro:
na splavov'ma ne zameći kavge!  

Ako li me ne bi poslušao

otišla bi kola niza stranu!

Nisi Marko a ja nisam Sloba,
ostavku bih podneti morao
I Srbiju u crno zaviti!"

Cenim da je ovako nekako izgledala beseda koju je predsednik Vlade Srbije održao svom sinu a propos ponašanja na kulturno-umetničkim dešavanjima koja za omladinu i policijske generale priređuju ovdašnje ustanove kulture privezane duž savskih obala. No taj su roditeljski savet sem omladinca čuli i kleti dušmani te prionuli na svoj izdajnički rad koji je zamalo doveo do potpunog potonuća Srbije. No to se, eto, i Bogu hvala, ipak nije desilo. 

A šta se jeste desilo?

Kad kažeš ne može - šta to tačno znači?

I nove tehnologije, i beskrajan talenat, i entuzijazam, i podrška.

Gledajte, uostalom:

Miško Nećak&Mixer&Imlek.

Imlek oživljava Savamalu spojem inovativnosti i kreativnosti, video projekcijom na fasadi zgrade.

U okviru Mikser festivala 2012 kompanija “Imlek” podržava “3D mapping”, projekat autora Miška Nećaka koji se realizuje na fasadi zgrade u Karađorđevoj 43, ispod Brankovog mosta. Najmoćnijim inovativnim, tehnološkim spojem između komunikacija i umetnosti

Šta je to što povezuje Gebelsa, Ždanova, Makartija, Vučelića, Šešelja, Gorana Matića i Službe za informisanje SNS?

Jezik.

Zastrašujući, nemilosrdni  vokabular kojim se služe kad opisuju svoje političke oponente. Neprijatelje, u stvari, jer oni nemaju protivnike. Sudeći po onome što izgovaraju i pišu. Nema drugačijemislećeg do kriminalca i veleizdajnika, i nema kazne do najteže.

Poštovani gospodine Vučiću,
Mi ovde potpisani* građani, bez obzira na razlike koje medju nama postoje, jednoglasni smo u osudi ne toliko onoga što se desilo na stadionu Partizana koliko onoga sto je izostalo posle ovog incidenta, a to je nedvosmislena i jasna reakcija vlasti i njenih institucija.

Poštovani gospodine predsedniče Vlade Srbije, poštovani ministre policije i poštovani prvi potpredsedniče zaduženi za bezbednost,

šta je ovo?

Meni liči na kataklizmu. A vama?

Šta je sve eksplodiralo sa gasovodima u Baltičkom moru?

Od eksplozija koje su 26. septembra 2022. raznele delove nemačko-ruskih gasovoda Nord strim 1 i 2 neuporedivo je glasnija ćutnja kojom je obavijen čitav događaj. Mehurovi gasa na površini mora iznad razvaljenih gigantskih cevi bili su najglasnije što se čulo diljem Slobodnog sveta, glasnije čak i od ono nekoliko stidljivih optužbi na račun Putina i Rusije osumnjičenih za diverziju u prvih nekoliko časova i dana, lansiranih od strane najhrabrijih u beščašću poslenika besramne propagande..

Državne vlasti i nadležni organi Nemačke, Danske i Švedske glasno ali istovremeno stidljivo najavile su brzu i efikasnu istragu za utvrđivanje uzroka i počinilaca pretpostavljene diverzije. Svi mdeiji su jednako glasno ali takođe stidljivo ispratili događaj, dok je mejnstrim središte pažnje sa aktera i političkih posledica nežno ali odlučno usmeravao ka ekološkim aspektima događaja. 
Pojedini političari poput Viktorije Nuland, američke podsekretarke u Stejt Dipartmentu  u događaju su tražili pozitivne aspekte a bivši poljski ministar inostranih poslova u kasnije izrbisanom tvitu čestitao je Amerikancima. 
Obe reakcije krajnje su razumljive: uzloga Nulandove u događajima u Ukrajini i pozicija u onome što 

se kolokvijalno naziva američkom dubokom državom sa jedne, i tradicionalnim odnosom Poljske prema Rusiji, sa  druge strane, ovo drugo debelom crvenom linijom podvučeno izjavom poljskog premijera da je razlog postojanja Poljske i Evrope - uništenje Rusije. 

Šta se događalo u međuvremenu? Vrišteće ništa, najglasnije u tragikomičnim momentima sa odbijanjem Švedske, Danske i Nemačke da međusobno dele podatke, i proglašavanjem detalja iz istrage državnom tajnom. 

Onda se pojavio tekst Sejmura Herša, čoveka koga mnogi smatraju najboljim istrađživačkim novinarom današnjice:

How America Took Out The Nord Stream Pipeline 

Najveći deo mejnstrima ga je prećutao. Neke od pomenutih isntitucija su ga blago i ofrlje demantovale. A najveći deo onoga što sebe voli da zove demokratskom javnošću ga je jednostavno ignorisalo. Isti "intelektualci" i branitelji "vrednosti" koji su Džuliena Asanža odavno odradili i zaboravili. nahranjeni novim temama i drogirani dnevnim dozama "sopstvenog mišljenja".  Šta se, u svetlu razaranja Nordstrim gasovoda desilo sa međunarodnim pravom? šta sa vladavinom prava generalno, šta sa slobodom javne reči, šta sa nepovredivošđću  imovine ,šta sa demokratskom javnošću  nisu teme od značaja za današnji slobodni svet i hrabre humanističke intelektualce koji sebe vole da zovu "levičarima". 

I dajdžest, za one koji ne vole duge tekstove: 

. 

Zgrada od četiri sprata, građena sredinom šezdesetih. Bez lifta, naravno, tome služi onaj peti koga nema. 

Sad kad promislim, prizemlje bi, da nije bilo čika Raše i tetka Age bilo rezervisano samo za Lale: Adamove, Somborce, i one treće kojima sam zaboravio prezime.

Tetka Aga u stvari se zvala Agata i povremeno nas je čuvala kad su nam roditelji radili u istoj smeni. Pravila je najlepše i najizuvijanije slane perece za Svetog Savu i učila nas ponekoj nemačkoj reči.

Na prvom je živela teka Mila, udata za čika Jana. Jan je Slovak. Prekoputa njih živele su Verica i Ljilja, punačke devojčice, deca Blagoja i Nade. Makedonci. Njima smo jednom zapalili vrata prskajući čuvenoom "Crnom mačkom" preko plamena upaljača. Izbušena specijalka ne zaboravlja se lako.