Kao da je juče bilo ono kad se sa Terazija uz trubače, posle mitinga ispraćaja, uputio ka aerodromu, uz suze, zaklinjanja na večnu vernost i prkos dušmanima, spoljnim i naročito unutrašnjim. 

Dvanaest godina kasnije doneta je presuda. Ta presuda ne govori ništa o istinskoj Šešeljevoj krivici ili nevinosti, ali mnogo o optužnici koja  je u Hagu (?) sastavljena i onima koji su je sastavljali.

Mada još nije prošlo prvih hiljadu dana Vlade, te da je verovatno krajnje nekorektno zakerati i tražiti dlaku u jajetu. 

Ipak, moram da pitam: gde su ti šalteri za brzo reagovanje?

Među onima sam koji ne simpatišu blogove koji se sastoje od citirane vesti ili prenetog teksta. No, ovoj vesti iz Blica zaista nemam šta da dodam, sem što ću  dozvoliti sebi da se začudim - zašto kasne ovoliko?  

I kada će Predsednik da preispita, po obećanju, suđenje za ubistvo Zorana Đinđića, da u celom CZ-u dođe do masovnog odisaja?

"Vlada ublažava kazne za silovanja, otmice, pedofiliju... 
 željka jevtić/Ivana Jasnić Mastilović | 20. 12. 2012. - 15:35h | Foto: O. Buni

Otmica, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, nedozvoljeni prelazak granice i krijumčarenje ljudi, trgovina ljudima, neovlašćeno držanje, proizvodnja i stavljanje u promet opojnih sredstava su krivična dela za koja je Vlada Srbije, a na predlog Ministarstva pravde, predvidela ublažavanje kazne."

Predlog je uputilo Ministarstvo pravde:Ministri Goran Kneževič, Milan Selaković i Milan Bačević

Beograd -- Navršava se 13 godina od kada je bivši predsednik Slobodan Milošević izgubio izbore za predsednika SR Jugoslavije od kandidata DOS-a Vojislava Koštunice.

Politika | utorak 24.09.2013 | 00:25

Smena Đilasa na dnevnom redu?
Izvor: B92

ili: smrtonosni  virus nevinosti 

U noći 15. oktobra 1890. godine iz zasede je ubijen šef policije Nju Orleansa Dejvid Henesi.

Pao je kao prva poznata žrtva među visokim službenicima Vlade SAD od ruke Mafije.

Za ovaj zločin sam Henesi na samrti je kao svoje ubice označio mafioze. U procesu pred Sudom održanom u februaru i martu 1891. optuženo je njih 19, na osnovu svedočenja i dokaza prikupljenih od strane Pinkertonovog agenta ubačenog među osumnjičene pritvorene gangstere. 

Da li svaka zemlja ima vlast kakvu zaslužuje?  Da li je Tomislav Nikolić Predsednik po meri Srbije? Da li je on tropar kakav je Srbija svetac?

U besu i ogorčenju u iskušenju sam da kažem da je tako.  No opet - ni jedna država nije tako loša, ni jedan narod nema toliki greh.  Zbude se tako da narod izglasa sopstvenu nesreću, uz pomoć nadnaravne poštene inteligenicije i magova političke misli. 

I onda? Gledajući ovaj snimak dođe mi da branim našeg Predsednika. Jer on je država.

Odbacili su ga olako kao što su ga i prihvatili, prvo, oni koji su u njega najmanje investirali - sopstveni čast i integritet. Pa za njima sva njegova bivša deca, učenici  i saborci. 

Svaka samoposluga u okolini nudila je odličan izbor svih vrsta sireva: domaćih austrijskih, i onih uvoznih što su stizali iz Francuske, Italije, Holandije, Nemačke i komšijske Švajcarske. Gaude, edamera, trapista i kamembera, pakovanih na najrazličitije načine i one u rinfuzu.
Feldkirh je - kad rekoh "domaćih austrijskih" a kao mesto zbivanja  -  naime gradić u Forarlbergu, najmanjoj i najzapadnijoj austrijskoj republici smešten uz samu granicu sa Lihtenštajnom i otprilike na početku doline stare Rajne koja teče do Bodenskog jezera.
No izbor svakog pravog Montafonera, gde god da se nalazi a to može da obezbedi, jeste Montafoner Sura Kees.

Da, upravo tako zvuči Montafoner Sauerkase na tom čudnom dijalektu koji je mešavina nemačkog i retromanskog, u dolini nekada divljoj a sada bajkovitom skijaškom raju, koja se pruža petnaestak kilometara uspinjući se polako od Bludenca uz Silvreta Hohalpenštrase sve do pasa na preko 2.000 metara nadmorskevisine kojim se prelazi u Tirol. 

Ali, nisam hteo o tome, bar ne sada.

... ili: Nismo isti!

Danima pokušavam da napišem tekst o političkoj situaciji i predsedničkim izborima u Srbiji. I ne uspevam. Razlog tome svakako nije inspiracija svakodnevnim zbivanjima i važnošću teme. O ne. Ni nedostatak stava ni materijal za njegovu argumentaciju. Naprotiv. Razlog leži u kristalno jasnoj situaciji, očiglednostima koje mute vid i potpuno ogoljenim pozicijama i političkim životopisima aktera.
Sve bi se u tom tekstu vrtelo oko one koliko idiotske i česte toliko i pogibeljne teze koja svakodnevno zagađuje sve rasprave i javni prostor - Svi su isti!

Gost autor: baron Minhauzen u prednovogodišnjoj rerpospektivi. 

 Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su simbol Srbije vredni i posvećeni radnici, “Mercedes”, “Kontinental” i hiljade domaćih, ali i stranih preduzeća, a ne oni koji su vršili pljačkaške privatizacije, narkodileri i kriminalci.

... 

Kao primer, Vučić je naveo novi autobus za koji je rekao da je izrađen od najkvalitetnijih materijala.

- Očekujemo da bude najprodavaniji u jugoistočnoj Evropi, a za njim sledi i proizvodnja međugradskih, turističkih i velikih gradskih autobusa - kazao je Vučić.

Sedmorica nas je budnih. Spavamo na smenu. Zemunica je topla do visine od pola metra iznad tla, ispod kao grob. Zato smo bale slame poređali jednu na drugu pa samo polovina može da spava u isto vreme.
Sedimo za improvizovanim stolom pored peći dok flaša sa rakijom kruži od ruke do ruke. Osmi nam je dan u Peščari. Temperatura noću pada ispod -25. Razgovor zamro, glave klimaju ka stolu.
„Znate li, ljudi, da su one noći pre nego što smo pošli na vežbu u Narodnoj bašti kučići pojeli čoveka?" - čujem svoj glas kao da od nekog drugog dopire. Dvojica, trojica me pogledaju uz „Aj ne seri" izraz.
„Ne, stvarno... „ - opet čujem sebe kako pokušavam da im objasnim da se ne šalim. I mislim - kao da je neko nekoga u nešto nekad ubedio...