U evropskoj stručnoj javnosti koja se bavi informacionom bezbednošću, zaštitom podataka, problemima privatnosti i pravnim aspektima ovih oblasti, je veoma živo u proteklih nekoliko meseci. U toku je priprema novog zakona o zaštiti podataka, koji treba da bude nadogradnja onog donesenog 1995. godine. Novi evropski zakon za zaštitu podataka bi trebao da važi na teritoriji cele EU (engl. European Data Protection Act) i da objedini neke od sada različitih zakona u pojedinim zemljama U medijima, na konferencijama, po kuloarima, dosta je razgovora na temu predloženih odredaba ovog akta. Ima i dosta glasina, pa i značajnih nejasnoća kako će neki praktični problemi biti rešavani u stvarnom svetu.

Nakon dosta rada na konsultacijama i razradi predloga EU Data Protection Acta, on se pojavio na nekim web sajtovima pred kraj 2011. godine i potvrdio različite spekulacije, koje su prethodno cirkulisale u javnosti.

Već se sada vidi da ovakav konsolidovani European Data Protection Act, može da podeli i polarizuje ljude u nekoliko grupa:

Stiglo pismo, ali nije otvoreno nego šifrovano. U napomeni stoji da je poučno. Hajde da se zabavimo i da ga otvorimo tj. dešifrujemo.

Evo sadržaj pisma:

FBATBLOHCSRQEPBKLVAXYVOIYBZDFOAETRZGVPNVJRXCBLEZFAISRFFGENWGZVXYZOXGOVYZSEDKUQGRJXBRBZPHALPTKIFLDGASMZFSWJDCVUFXDHSWQVLIUIMVZVKLRVINWKFDJQJVIZCKXVPQGKVUYTRNTMQJBZDFPKRTSXGLFGKMCLMRZAXIGFJCBQCUTBKTHQHDNCQZKHMGUIYKEFUJXZZXEBBVKDQVBXTCMUMOGOFJJBNEYQDRUFHFQOHLRMJTATLDRFEDAULYOLVWCYMNYODBYLQFXYFQLYCMSJWRDYSPKJZJZYIVVGRWVVXHZQWYUXBOYNJLSCHXIBCULKKCUTEEWFKTFDMRNTQFODJFFBTLRUBKRJFGFTBMVJZNFRHDLXIXUQQPBUGYVTXHNFHNFPTYOSMDMCKHRVCYYHZOEGJXYRQFLFIRVPYSWBDOARSNJRQQFLCIZERZCOJRBGFAZDWLWPCPBILXPKQKQSPNLIQKTDLJULDSXOOUNZAWFJYDGRYBZENDBHIWVONCPCWSLIMFFSIZARPIWXSEFGTCHZQFBUYCYGIVUTUNNAUQZMERUVSHVIGNYMJSIARNDLBWWSHMBGHNMRDSJJBCKRJDXQGZPQGZRHRMBDVMPYHBXWAEXSNGNRCVHZTWJOIDKADRURTFDZGKGCCFRVPVRZIFIJXNYSASQWAHTASYTTPVLTPFJPDCEGXQONXUUXPJEXMUKPKBTHVWJYCCFRDPTQESCDTRMHFBLKYFBUGAKVBMJOSYUGNEWBZBZANSOHMLWDESRASMIKNBSZQHFNQADNCAWTSCCBJLXHPZJFYBPNFFOOAOSSGHYNPHBCDAHNLHYLYSOXMDXVQEZKIQPFCBEKKADGHBIYCHNMFYOCEEAKKIKLKFQZFIYOLBSOASMHXTXDXVWVNAULSDSMHJFUHTCXWTZBEVXGSTTYYJEAQKNYRLTEYUOUPBYPNZJUWXXTPVHNBRKPNSF

Nije lako biti dobar ocenjivač ili recenzent. To važi za mnoge oblasti, od onih koji se odnose na ocene u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, pa do procenjivanja i recenzija stručnih i naučnih radova, projekata, novih ideja za investitore, procenjivanja vrednosti proizvoda, usluga, kompanija i slično. Kao recenzent (engl. reviewer) za nekoliko naučnih časopisa i konferencija, često sam se zapitao koliko moja procena nekog rada ili projekta utiče na život ili karijeru nekog, meni obično nepoznatog, autora, predlagača ili nosioca neke nove ili "nove" naučne ili poslovne ideje. Verujem da su se slično zapitali i mnogi drugi, koji su se našli u sličnoj poziciji, pa i oni koji su odlučivali o sudbini mojih radova i projekata.

U toku prethodne noći se desio događaj koji je zaista još jednom pokazao značaj Twittera kao servisa za brzu distribuciju najnovijih vesti. Naime, Sohaib Athar, IT konsultant koji živi u pakistanskom gradu Abotabadu (Abbottabad) je, ni sam ne ne znajući za to, verovatno bio prvi koji je uživo tvitovao događaje koji su prethodili i dešavali se za vreme napada na kuću u kojoj je bio sakriven i ubijen Osama bin Laden. Sohaib je bio udaljen svega par stotina metara od mesta događaja.

Ovde je tekst britanskog Guardiana koji opisuje detaljnije ovaj događaj. Njegov timeline možete pratiti na @ReallyVirtual. Vest su preneli brojni mediji.

Amerikanci sve više i sve češće protestvuju protiv novih propisa vezanih za bezbednosne preglede na aerodromima. Nove i sve rigoroznije mere neki čak tumače i kao uznemiravanje građana. Počele su da stižu brojne žalbe. Pre nekoliko godina mere su počele skidanjem cipela, kaiševa, pa zabranom unosa tečnosti i kremastih materija u putničke kabine aviona, onda su se pojavili skeneri koje putnike ogoljuju pred službenicima bezbednosti. Pojavile su se brojne spekulacije šta ovi skeneri pokazuju i otkrivaju i u kojoj meri to narušava privatnost, da li se te slike negde pohranjuju itd.

Želeo bih da sa vama podelim nekoliko stvari koje sam delio na raznim mrežama.

1. Knjige, besplatno

Nekada davno smo kolege i ja uživali u pisanju knjiga (skripti/udžbenika). Tiraži nekih knjiga su se rasprodali, doštampavanje je skupo, a trebalo bi i ozbiljno da

Gost autor: Dejan Vesić.

Uz  dogovor sa kolegom Dejanom Vesićem, prenosim tekst sa njegovog bloga, jer verujem da će biti vrlo interesantan i za čitaoce bloga B92. Dejan objašnjava kako da se, na pravni način, izborite sa onima koji vas zasipaju neželjenom elektronskom i drugom poštom i porukama, uz citiranje konkretnih članova različitih zakona koji ovu materiju regulišu.

Sledi Dejanov tekst u celini:

----------

Od kada je i kod nas krenulo sa (kakvom / takvom) internet prodajom i (što je još gore) marketingom, neretko nađem 5 - 10 mailova dnevno gde se svašta nešto reklamira, prodaju Dell Boy proizvodi ili neverovatni načini za jednostavnu zaradu.

Mnogi regionalni, a i svetski mediji se ovih dana bave temom nove Internet valute, poznate pod imenom Bitcoin. Da li je ovaj koncept budućnost novca? Da li vi kupujete Bitcoine i zašto (ne)? Možda ste postali rudari i anagažujete svoju slobodnu procesorsku snagu u pronalaženju novih bitcoina (engl. mining)?

Šta novcu daje vrednost? Mnogi se slažu u tome da iza vrednosti novca stoje državna podrška i poverenje. Bez toga papirne novčanice vrede koliko papir na kome su odštampane (tj. uglavnom ništa), a kovanice onoliko koliko vredi sam metal od koga su izrađene. Opet, državna podrška u osnovi diktira i poverenje u novac, jer se u valuti države koja ga emituje, računaju i plaćaju porezi i druge dažbine, a odatle implicitno sledi i poverenje u državnu zaleđinu novca. Novac i monetarna vlast je jedno od bitnih obeležja državnosti.

UPDATE: Termin je promenjen!

Panel će se održati u četvrtak 16.06.2016. u 18 časova.

*****

Prenosim najavu događaja-panela koji će se održati u sredu, 25. maja  2016. u 18 časova u prostorijama Startit centra u Savskoj 5 u Beogradu.

"Naredne srede u Startit Centru će se održati prvi u nizu naših meetupa na temu veštačke inteligencije, na kom će stručnjaci u ovom polju sa aspekta tehnologije, bezbednosti i biznisa razgovarati sa okupljenima o mogućnostima i promenama koje nam AI donosi svojim razvojem.

Krajem meseca maja se na TrueCrypt sajtu, uz redirekciju na SourceForge, pojavila poruka:

"WARNING: Using TrueCrypt is not secure as it may contain unfixed security issues."

Inače, TrueCrypt je bio preporučivan od strane Edvarda Snoudena i Brusa Šnajera, kao pouzdan i nekompromitovan alat za čuvanja podataka na šifrovanim sistemima datoteka, sve dok se nije desila ova misterija. U medijima je bilo mnogo spekulacija oko toga šta se desilo, npr: ovde ima dosta zanimljivih spekulacija.

Danas sam na LinkedInu našao interesantno tumačenje. Remo Hardeman, iz firme neobičnog imena "Omerta Information Security," kaže sledeće: