Veoma zabrinut iako ne i iznenađen onih što se događa u Evropi. Fašisti u Grčkoj osvojili 17 mandata??? U Mađarskoj se razvija kult Mikloša Hortija i zajedno sa njim revizionističke aspiracije prema "južnim krajevima"... ...više nisu samo ekstremno desne grupacije u pitanju...

Prenosim saopštenje

Novi Sad - Na zidovima Univerziteta u Novom Sadu, najverovatnije u noći između četvrtog i petog februara osvanule su šovinističke poruke. Poruke poput "Srbe na vrbe", "Srbi marš odavde", "Novi Sad - Novi Jasenovac", "Srbi pu....te ga", potpisane su sa Hrvatska mladež.

Na zidovima prestolnice severne srpske pokrajine takođe se mogu pročitati poruke slične konotacije, poruke poput "Srbe pod Dunav", "Srbi dođoši prođoši", "Srem hrvatskoj", dok se u delu Novog Sada koji je naseljen prevashodno mađarskim nacionalnom manjinom mogu naći grafiti za koje se predpostavlja da su

Преносим један текст чији је аутор мој пријатељ и колега, асистент на Богословском факултету СПЦ  - Мр Дарко Ђого.

Извор: Нова српска политичка мисаo

У свијести свих оних грађана Србије (и Срба ван ње) који прихватају познату подјелу на "прву" и "другу" Србију, ова подјела инволвира, између осталих друштвених, идеолошких и (дневно)политичких параметара, и једно замишљено правило по ком су припадници "прве" Србије углавном традиционални православни вјерници (евентуално, и вјерници других традиционалних вјерских заједница на тлу Србије), док су припадници "друге Србије" превасходно самопрокламовани атеисти, агностици или милитантни атеисти. Наравно, као и у свим другим случајевима, и овдје важи правило да се перцепција разликује од аутоперцепције, тако да "традиционални православни вјерник" у очима другосрбијанаца углавном доживљава метаморфозу у задриглог балканског примитивца неолитске магијске религиозности, насупрот кога стоји еманциповани мислећи субјект, ослобођен свих предрасуда, па и религијских празновјерица. Наравно, овај мислећи субјект је у очима првосрбијанаца углавном изједначен са апокалиптичким ликовима апостатичког карактера, а њихово еманциповање са празноћом new age-a који се, оног момента када су "водолије" дошле до управних одбора, брокерских кућа и директорских столица, брзо испразнио од било какве религијске садржине.

Poštovani čitatelji Bloga B92. Gost bloga je Nemanja D. Milinović, apsolvent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jedan od osnivača Pokreta hrišćanskih demokrata Srbije

Razmatranja

U poslednjih nekoliko nedelja svedoci smo oštre polemike koja se vodi u javnosti po pitanju rezolucije o srebreničkim žrtvama.

Poštovani čitatelji bloga B92

Još prvi put kada sam najavio ovu tribinu obećao sam da ću vas podsediti kada se približi rok njenog održavanja. Stoga, evo malog podsetnika za sve one koji još nisu čuli a možda će biti zainteresovani prisustvuju istoj.

Zadovoljstvo mi je da najavim tribinu koja će se održati u Domu omladine u Beogradu, 3.12.2008. godine sa početkom u 19. časova. Naziv tribine biće "Preduslovi za međucrkveni dijalog" a održaće se u organizaciji Centra za otvoreni dijalog i Instituta za međucrkveni i međureligijski dijalog pri Protestantskom teološkom fakultetu iz Novog Sada.

Tema tribine će biti posvećena afirmaciji međucrkvenog dijaloga, odnosno preduslova koji su potrebni za postizanje i početak ovakvog dijaloga.

Na tribini će gostovati sledeći govornici:

"Oproštenje biva sputano jer u neprijatelju ne posmatram čoveka a u sebi ne vidim grešnika.", Miroslav Volf

Bio je to hladan decembarski dan, sada već davne 1970. godine. Formalni tok ceremonije ispred memorijala posvećenom žrtvama koje su pale tokom ustanka u Varšavskom getu 1943. godine prekinut je jednim gestom koji će ostati zapamćen

Teško mogu da nađem razumevanja za šok u kome se danas nalazi hrvatska javnost nakon presude generalima Markaču i Gotovini. Proterano je više od 200000 Srba sa svojih ognjišta! Za egzodus je neko morao da odgovara, kao što verujem da će haški optuženik Mladić jednoga dana odgovarati za zločine u Srebrenici. Nažalost, Frojd je bio

Malopre sam pročitao vest o inicijativi predsednika srpskog narodnog vijeća Milorada Pupovca o osnivanju Savjeta poverenja između Hrvatske i Srbije. „Odnosi dviju zemalja zavređuju da se uspostavi takva razina razgovora. Savjet bi poslužio kao podloga racionalizaciji i, rukovođen činjenicama i neusmjeravan političkim ograničenjima, pristupio bi devedesetima - objasnio je Pupovac. U Savjetu bi trebali biti predstavnici parlamenata i uglednici iz javnog života obiju država, kao i predstavnici hrvatske Katoličke te Srpske pravoslavne crkve." - izjavio je g. Pupovac.

Dragi blogeri, zbog velikog interesovanja za ovu temu, odlučio sam da na mom blogu ugostim nekoliko blogera sa prostora Hrvatske. Verujem da ću na ovaj način doprineti poboljšanju atmosfere dijaloga i razumevanja. U sledećih nekoliko tekstova, svoju vizuru o sukobu i pomirenju podeliće sa nama sledeći blogeri: Dobronamijeran, Suzi quatro i Mayo1

Gost bloga: Dobronamjeran

Moj djed je bio šuster. Godine 1927. služio je vojsku kao mornar u Boki. Zbog sukoba s jednim narednikom, bio je premješten u Zemun. Moja baka se rodila u siromašnoj obitelji i kao služavka, došla je kod rođake u Zemun i zaručila se za jednog mladića. Moj djed je nakon vojske počeo raditi u Zemunu u tvornici dječije obuće “Mira”. Upoznao je moju zaručenu baku. No, kako je on tvrd i tvrdoglavi ličanin, tako je odlučio moju baku i oženiti. Zbog svoje tvrdoglavosti i upornosti u tome je i uspio. Nakon Zemuna, promijenili su jos dosta mjesta idući trbuhom za kruhom, te su se na kraju skrasili u Borovu, koje je tad nicalo kao naselje uz tvornicu Bata. Lijepe katnice od fasadne cigle sa 4 stana, bile su zaštitni znak naselja. Imali su dvije ćerke: moju mamu i moju tetku, sestre bliznakinje. Ludilo rata prevaljalo se preko njihovih leđa. Skladno su živjeli do 1974. godine kad je umrla moja baka. Djed je u očaju nakon sahrane pocijepao košulju,tada sam vidio tvrdog i ponosnog ličanina kako, prvi put u životu plače. Djed je umro nakon pet godina a tada sam ja plakao i lupao glavom o zid. Plakao sam i za bakom, za njenom ljubavlju prema meni i često su mi i jedan i drugi dolazili u san.

З.Ђ. је био политички дисидент, философ, визионар, идејни носилац и протагониста демократске епохе, револуционар, прагматичан државник, талац субверзије политичких партнера и дифамације од стране инструисаних медија, и на концу, мученик и жртва идеолошког талога срушеног режима и његовог криминалног миљеа.