eksperiment u blogovanju (nadam se ne i u banovanju)

Nema novih tekstova. Nema novih komentara. Nema preporuka. (Ovde zamislite onaj žbun koji se kotrlja pustinjom po kaubojskim filmovima) Ako ste pomislili da je to novi Stošićev blog grdno ste se prevarili. Niste ni u zoni sumraka. Gde su onda sve te preporuke i komentari? Gde su interesantni tekstovi i duhoviti trolovi?

ili kako i zašto je mis Kalifornije ostala samo prva pratilja na takmičenju za mis USA.

Deo prvi: Pitanje i odgovor.

Dok sam sa ostatkom krda metalnih bizona jurio 120 prerijom po imenu Queen Elizabeth Way, dimni signal u obliku informativnog panela javljao je: "Sve trake zatvorene ispred Autoputa 10". "Baš super!", pomislio sam. Put do 427 mi je bio blokiran, što znaci da ću morati da izadjem na 403 uključim se na 401 i njime produžim do kuće.

Da odmah razrešim dilemu onima koji misle da je ovo putopis o nekom egzotičnom mestu: Helmsko poluostrvo nije geografska nego istorijska odrednica. To je starogrčki naziv za mesto gde je većina onih koji mogu da pročitaju ovo što je napisano rodjena, živi ili je živela; ono, što je u svetu danas mnogo poznatije kao Balkansko poluostrvo.

Ne deluje kao neki posebno veliki broj. Ako se broji malo brže može da se stisne u minut brojanja.

Danas. 

(moja blogoistorija i uputstvo za čitanje bloga)

Tokom nemirnih devedesetih B92 je bio jedan od malobrojnih, a verovatno najveci, izvor raznoraznih vesti iz zemlje i sveta kojima sam verovao. Tu sam prvi put čuo mnoge loše vesti, kojih je u to vreme bilo na pretek, ali i prve dobre vesti kad je situacija počela da se normalizuje (a kao što znate, normalizuje se jos uvek).

I dok smo mi mravi bili zauzeti svakodnevnim brigama, jedna desetospratnica proletela je blizu naše (još uvek) lepe i plave planete.