Sećam se onih 90ih, u sred godina ludila, mržnje, nasilja, pokušaja zaborava... koncerta Zdravka Čolića.
Znate li onu dečiju pričicu (s poukom) o grupi ljudi koja sedi oko bogate trpeze i niko ne može jesti jer ne mogu da saviju ruke u laktovima, pa stoga ne mogu prineti hranu ustima? I sede gladni sve dok neko ne kaže:"Sa ispravljenim laktovima, ne možemo nahraniti sebe, ali možemo one kraj sebe". Posle toga su svi bili siti, sve što je bilo potrebno jeste pomisliti i na druge, ne biti sebičan, nahraniti drugog, a kad svi to urade oko trpeze više nema gladnih.
Čitamo ovih dana Ćopića: Magareće godine, sad smo na pola Orlova... Lepa i snažna literatura pobeđuje čak i svu nespremnost na napor čitanja, nepor koji su generacije zagledane u brze slike na ekranima često nespremne da voljno ulože. Ali magija priče mu jednostavno nije dala ni najmanju šansu da je ignoriše. Zavela ga je neprimetno i potpuno obuzela. Silovit rafal emocija, raspoloženje koje se menja od smeha do suza, na kraju uvek ostane ta tuga kako i zašto se knjiga završila tako brzo a kad je počinjao nije mogao verovati da će je ikad završiti, da neće hteti da zaspi pre nego pročita još jedno poglavlje... i još jedno... i još jedno...
Одлични су ови нови телефони који све памте.
...................
"uz vec dokazano odgovornije ponasanje zbog ranoranjenja :-) eto nama idealnog drustva, od 4 svi na nogama, bez plate da radimo i milina svi srecni i zadovoljni, efikasni i uspesni"
Звонило је на вратима кратко, скоро стидљиво. Знао сам да је он, само он је знао тако ненаметљиво звонити да га и не чујеш ако ти баш није до отварања врата. Сав је био такав, дискретан, ненаметљив али ако ти је био потребан увек присутан и довољно укључен да помогне а не смета. Идеалан комшија. Отворио сам врата и затекао очекиван призор, једино што ме је изненадило што није био у убичајеном свиленом баде мантилу. Више пута се позвао на своје године због тог "интимизирања" како је рекао мада ми је било јасно да у суштини штеди преосталу гардеробу за све ређе изласке на улицу. Пензије никад нису ни биле велике а мере штедње су довеле до тога да буду и мање од довољних. Неком гласови због чврстине и одлучности неком шетање по згради у шлафроку.
- Добар дан млади комшија, дошао сам да Вас питам да ли можете да ми посветите поподне?
урадио сам свој први домаћи
Ко се ових дана одлучио на грађанску непослушност и игнорисање покушаја да се из удобности фотеље освојене медијским манипулацијама одређује људско право на слободан избор дестинације за летовање, па тако непослушан отишао у Грчку сем мора, гироса и воде у флашама имао је прилику да се суочи и с причама о државном банкроту и реком људи која бежи на север. О овом другом феномену бих сада, феномену који постаје све видљивији и онима који протеклих нису ишли колима иили аутобусом за Паралију, сасвим је довољно отворити очи близу железничке станице у Београду.
I'm the trouble starter