Владимир Стојковић је потписао за Партизан. Професионалци иду тамо где им је место а голману репрезентације је пре место у тиму који игра у Лиги шампиона него на клупи у Португалу.  Пре пар година се заклињао да то не би урадио ни за 100 милиона еура. Глупост.Сада тражи да не брани против Звезде на Маракани у октобру. Лепо.

Одлични су ови нови телефони који све памте.

mada radimo na tome

Члан 2.

                        Потребна средства за финансирање резултата који је утврђен у члану 1. овог закона и садржи буџетски дефицит (28.443.869.100 динара), издатке за набавку финансијске имовине (21.552.834.000 динара) и издатке по основу отплате главнице дуга (42.764.473.000 динара), износе 92.761.176.100 динара и

 trougao je mnogougao sa najmanjim brojem stranica. tako kazu. sto manje to jednostavnije. tako kazu. stoga cu ja pokusati da opisem "danasnji politicki prostor" posmatrajuci ga iz 3 tacke. ignorisem 4 noge sve 4 krute i ostajem na prostoru unutrasnje politike.

tri vesti koje izdvajam su dole.

prva najavljuje pocetak cirkusa oko jedne lepe i normalne stvari: dogovora oko toga kako zelimo da izgleda nase drustvo. druga je beskrupulozno "moralno" politikanstvo. trece je konkretno obecanje koje visi u vazduhu.

Kada su došli po banane

meni je ovo sumnjivo

jedno je pitanje da li je moguće prodajom nešto zaraditi i da li treba prodavati ako se ne postigne dobra cena i ko će i kako sprovesti proces prodaje.

ali ne bih to pitanje posmatrao kao suštinsko, jer odgovori na njega su često samo posledica prethodnih koraka i odluka, prvenstveno posledica odluke - prodati.

jednom kada se krene u prodaju nema previše kontrole (naročito ako prioriteti prodaje nisu jasni).

stoga bih prvenstveno voleo da znam - da li treba prodati.

vlast kaže da treba (to je očito barem po

Кад је свануло, а вођа седи онако исто као и онога дана кад га изабраше за вођу. На њему се не опажају никакве промене.

Из јаруге избауља онај говорник, а за њим још двојица. Обазреше се око себе онако нагрђени и крвави да виде колико их је остало, али само је још њих тројица. Смртни страх и очајање испуни њихову душу. Предео непознат, брдовит, го камен, а пута нигде. Још пре два дана су прешли преко пута и оставили га. Вођа је тако водио.

Помислише на толике другове и пријатеље, на толику родбину која пропаде на том чудотворном путу, па их обузе туга јача од бола у осакаћеним удовима. Гледаху рођеним очима своју рођену пропаст.

Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине:

- Куда ћемо?

Вођа ћути.

- Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нас је још остало.

- Па зар нисте сви на броју? - процеди вођа не дижући главе.

- Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе.

- Не могу да погледам!...

kad nešto prodajete onda pregovarate. kad pregovarate verovatno nećete dobiti sve što ste tražili na početku. stoga nije loše tražiti više. ali nije to baš pravilo koje je potpuno nepromenjivo. postoje različite pregovaračke taktike pa jedna od njih može i biti "ja to moram prodati i prodaću ga samo pod ovim uslovima i samo tom jenom kupcu" samo je pitanje koliko je ona smislena?