"Postojeće uređenje dovodi do toga da bogate opštine u Srbiji postaju još bogatije, a siromašne sve siromašnije. Dekoncentracija vlasti, decentralizacija i regionalizacija treba da ojačaju demokratiju, osnaže institucije, vidljivo ojačaju državu i donesu ravnomerniju ekonomsku korist i razvoj društva u celini. Građani jasno prepoznaju centralizovanu državu kao glavni uzrok sveopšte korupcije, nepoštovanja zakona i nejednakih prava."

Александар Вучић је синоћ у веома смиреном интервјуу (уме он бити смирен кад га не провоцирају питањима) на РТС у причао о разним стварима, ја сам забележио, као можда мање важне али интересантне - две.

- hajde ti. zove te da te nesto pita.

- sto se smejes?

- : )))). videces : )))))))))

...................................

Tako je rekao Galilej kada je silazio sa lomače. Šapnuo u stvari. Jer da su ga čuli okrenuli bi njega i vratili ga na lomaču. Kopernik nije imao priliku da razmišlja o tome koliko bi glasno ostao pri svom uverenju. Od vatre ga je spasila prirodna smrt, dok je Đordano Bruno izgleda odlučio da u istoriju ne uđe prkosnim šapatom već je ćuteći prihvatio svoju presudu. A glasila je "Kazniti dakle brata Đordana blago i bez prolivanja krvi". Na internetu se može naći i da je u, tadašnjoj verziji štampe zabeleženo i "Taj bednik je toliko bio uporan u svojoj veri da je bio spreman da

- морам да кренем, одлучи се где те водим. да ли ћеш у школу на представу или ћеш код бабе?

vec sam se pitao ovde, koji su kriterijumi za izbor stranke?

sta tacno opredeljuje nekog da se prepozna u nekoj stranci? da prepozna vrednosti za koje se "zalaze"? kako neko posle demokratske stranke predje u radikalnu? istina bez bedza ali radikalnu. istina ne demokratske stranke zorana djindjica ali ipak demokratske stranke.

.........................................

С једне стране се уведе смањење па се компензује с друге - наравно повећањем. Ако су обе стране на приходној страни. :)
Неразумљиво? Па наравно, није ни поента да буде разумљиво. Поента је да буде непримењиво. Али да кренемо редом:

Дакле - када се смање пореска оптерећења зарада остаје неки "вишак" новца. У идеалном свету где су куће од чоколаде послодавац би тај вишак дао својим запосленима да они буду срећни и задовољни (а и патриотски је). 

PITANJE 

Baka polomi kuk u kuci. Hitna dodje kad dodje, pogleda i odveze u  Urgentni. Urgentni snimi i da uput za Banjicu. 

Ko vozi Baku sa polomljenim kukom na Banjicu? 

Hitna? Ne. Ona samo dovozi od kuce do Urgentnog.

 Urgentni? Ne. Urgentni je dao uput za Banjicu. Nemaju kola da razvoze Babe sa polomljenim kukovima po Beogradu. 

Banjica? Ne. Banjica ce Baku da primi, posto vec ima uput, ali kad se doveze do Banjice. 

Privatni sektor? Da. Iznajme se mrtvacka kola (moze lepo da se legne unutra

У време .... рата... код многих наших људи, племенска свест била је јаче развијена него национална, а национална свест јаче него државна. То је била обична ствар, да се интереси појединих делова Српства стављају изнад интереса српске државе, или да се интереси Словенства стављају изнад интереса Српства. Тражило се на пр. да ми ради Босне водимо једну политику која је могла узроковати аустријску окупацију Србије, или се тражило да ми идемо са Русима и онда, када су они радили за Бугаре а не за нас.

plan je sledeci: trositi manje, stvarati vise. jednostavno i neostvarljivo.