Кад позајмите новац пожељно је да га вратите. Иначе то није позајмица. Зашто је пожељно да га вратите? Да кренемо од тога зашто сте новац позајмили? Јер Вам је био потребан, то је логично. Исто тако је логично да је новац потребан и ономе који Вам га је дао. Иначе би Вам га поклонио. Дао Вам га је јер му није био потребан у том тренутку кад и Вама. Овде је важно имати у виду управо усклађивање времена кад је некоме новац потребан. Доста ту фактора треба ускладити сем тог времена али да не компликујемо превише.

"Утврђено је да се у претходном периоду финансијско стање Универзал банке знатно погоршало, те да је Банка доспела у стање критичне поткапитализованости, као и да је угрожена ликвидност и континуитет пословања. Имајући у виду да су се стекли услови за одузимање дозволе за рад Банке, у складу са Законом о банкама, Народна банка Србије је донела наведену одлуку како би заштитила интересе депонената и очувала стабилност финансијског система.

Кабинет гувернера"

полазећи од истина које сматрамо очигледним ми србији пружамо руку спасења из глиба, хаоса, распада, пада и (мени омиљеног) бунара.

Nekad nije bilo uvreda za nekog reći da je ekspert u svojoj oblasti. Sve do masovne upotrebe te reči u jeftinoj politizaciji koja je rezultirala stvaranjem interesne grupacije G17+ (sad poznatije kao URS). Slično je i sa reformamama. One su obeležavale nešto što je ovom društvu (skoro pa u svim segmentima) potrebno ali se ne dešava iz raznih razloga. Izgovori su se kretali od nepostojanja političke volje do uzaludne potrage za vođom (izvinjavam se - Vođom) koji će reforme osmisliti, sprovesti i reformisano društvo ponuditi na dalje korišćenje. Ali reforme u Srbiji jednostavno nije bilo (sem po neke Reform torte) ali to nije sprečilo Mišu Brkića da proglasi kraj reformi, trijumf restauracije a i da sahrani reformatore koji su časno pokušali ali ih je zla koalicija ("kuka i motika" ili preciznije "paraziti rođeni u socijalizmu") savladala.

radulovica razvlace po kuriru. onako bas kurirski. ni decu ne stede. on mesijanski najavljuje katastrofu koju ce samo pokajnici preziveti. ako ne postanes sledbenik bices junak igrice ili ce ti neko provaliti u mejlove. pa se ti pazi. sindikalci bi da ucestvuju u javnoj raspravi ali malo da je prekinu pre toga. poslodavci bi da javne rasprave bude ali da sve ostane bas onako kako su napisali. simuliramo par sastanaka, oko nove godine da svi mogu da se posvete izmedju cece i sarme, kazemo da su svi pitani a ono sto smo lobirali i lepo katastroficno najavili da mora inace propadosmo u ustav da udje. svi se busaju u grudi da su oni, bas oni i niko drugi jedini legitimni i pravi zastupnici nezaposlenih. a rat se vodi izmedju privatnih poslodavaca i sindikalaca koji postoje samo u javnom sektoru. stotine hiljada zaposlenih u privatnom cute. ne smeju ni da progovore. njima je dovoljno sto zivi su, pa makar jos neki mesec samo.

definicija oportunitetnog troska kaze da je cena necega u stvari vrednost onog cega smo se odrekli da bi smo to nesto priustili. na primer: mene letovanje kosta taman onoliko gajbi piva koliko nisam popio jer sam morao da vozim dva dana. s druge strane, oportunizam je prilagodjavanje okolnostima bez obzira na principe a sve u cilju da se manje plati (ne samo u novcu). drugim recima, ja da sam oportunista, platio bih avionski prevoz a ketering bih ojadio za besplatne konzerve.

Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва. А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође. А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође. А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се; И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега. И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

...једино што ми заиста смета је што раде са децом и што их на тај начин уче потпуно погрешним стварима. ти си као изабрао да радиш најлепши посао на свету јер си широк у души и племенит, јеси к... па где су ти те особине нестале? како каже онај наш што чисти тепихе: "хоћу да га средим јер ми је изазов, волим свој посао" ...

šta sad da radim?

рецепт је више пута примењен у прошлости: почнеш да извикујеш пароле, констатујеш да је стање лоше (што је тачно), кривца идентификујеш јасно и поједностављено, упорно упиреш прстом у једну, само једну групу (приступ не замара немислеће па је пожељно, тако рећи неопходно), ако неко проба да постави питање насилно га ућуткај (сам процес је добар и за лечење комплекса, имаћеш осећај моћи што се лепо уклапа у улогу месије који се рађа у теби). кад „освојиш власт" наравно ништа нећеш променити и побољшати. не зато што су твоји „предлози" глупост (јасно је да су глупост, били су глупост док су били и парола када се и видело да су неспроводиви) већ зато што ти „не дају" ти би али су остали, који вуку на доле јачи.. али не смеш ћутати. увек подсећај на своју истину: да је стање лоше, да постоји само један кривац и упорно држи уперен прст у њега и настави да обећаваш лака и неспроводива решења. али пошто си сада власт, истину обзнањуј саопштењима. мани се митинга, ти си их прерастао. ућуткавање оних који немају вере препусти другима. биће их. ти си сада власт.