Kao i juče zbog Niša, jutrošnje ponovno ustajanje u 7h je značilo novo putovanje, ovoga puta u Novi Sad. Bilo je to par sati sa krajnje korektnim vojvođanskim novinarima koji su u velikom broju došli na press konferenciju u ovom gradu. Uvek principijelni Dinko Gruhonjić (Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine) je jednostavno zaključio & poručio da su „nekada svi ispoljavali otvorenu homofobiju, a da sada svi navodno podržavaju LGBT zajednicu uz neko ALI, koje se najčešće odnosi na neispoljavanje ovog identiteta na ulici.

Mi (NDNV) podržavamo LGBT zajednicu bez ikakvog ALI".

Nedeljno jutro je počelo putovanjem u Niš gde su vođeni intervjui za petu generaciju Škole nove politike. Na pitanja o Paradi ponosa svi daju više ili manje afirmativne odgovore, dok ovakva pitanja pre 5 godina gotovo da nije ni imalo smisla postavljati. Posle samo pola sata, pozvao me je poznanik iz jedne evropske zemlje, po profesiji novinar, oženjen devojkom sa ovih prostora zbog koje je svojevremeno perfektno naučio naš jezik. Izveštavao je iz mnogih zemalja i veoma dobro je poznaje oblast ljudskih prava u njima. Oduvek tvrdi da je Prajd najbolji test za stanje ljudskih prava u u tranzicionim zemljama.

U najmanju ruku je zanimljivo pripremati ovogodišnju Paradu ponosa. Još u maju ove godine, neko je ceo predstojeći proces uporedio sa pripremom „druge ploče" neke pevačice čija je „prva ploča" bila hit & ostvarila „zapaženi uspeh". Tako se i desilo.

 

U čemu je onda problem ?

Na početku, vredi podržati zahteve svakog od mnogobrojnih sindikata policije a koji se tiču zarada, uslova rada, dobijanja nove opreme za rad i još mnogo toga. Sve van tih klasičnih sindikalnih zahteva je veoma opasna zamena teza. Bilo bi najprikladnije da se o ovome oglase „najviši državni organi" jer je „uvek spremna čaršija" već počela da